On slegnu ramenima. „Možda. Ako je cena odgovarajuća.“ To je za njega bila prašina, bez ikakve važnosti. Što se toga ticalo, ni Majsija takođe nije pokazivala nimalo zainteresovanosti. Čudno, ako je Aes Sedai. Ali mora da jeste.
„Tvoj jezik palaca niz vetar rasipajući jarke boje, mokrozemče“, ravnim glasom prozbori Tion. „Kakve ti dokaze imaš za to?“ Ovoga puta Sevani nije smetalo što je ova progovorila preko reda.
Kadarovo lice zategnu se baš kao da je neki poglavar klana, kao da je čuo nekakvu uvredu, ali trenutak kasnije ponovo je sav bio u osmesima. „Po vašoj želji. Majsija, poigraj se dozivkutijom za njih.“
Somerin pomeri svoje suknje, pritisnuvši skupljenim prstima Sevaninu butinu dok se siva kocka dizala za korak u vazduh. Odskakivala je napred-nazad kao da se neko dobacuje njome, a onda se zaljuljala i počela da se vrti na jednom ćošku, poput čigre, sve brže i brže dok nije postala nejasna.
„Hoćete li da vidite kako je vrti navrh nosa?“, upita Kadar uz osmeh koji je pokazivao zube.
Tamnoputa žena iskošenih očiju gledala je pravo pred sebe, a osmeh joj je sada bio upadljivo izveštačen. „Čini mi se da sam im pokazala sasvim dovoljno, Kadare“, hladno reče ona. Ali kocka dozivkutija? nastavi sa okretanjem.
Sevana je sačekala da sporo izbroji do dvadeset pre nego što je kazala: „To je sasvim dovoljno.“
„Možeš sada da prestaneš, Majsija“, reče Kadar. „Vrati je tamo gde je i bila.“ Tek tada je kocka polako počela da se spušta, nežno se ugnezdivši na svome starom mestu. Iako tamnoputa, žena je delovala bledo. I besno.
Da je bila sama, Sevana bi zaigrala i glasno bi se nasmejala. Ovako, imala je muke da zadrži bezizražajno lice. Rijle i ostale bile su suviše zauzete prezrivim piljenjem u Majsiju da bi išta primetile. Ono što radi na jednoj ženi koja ima dar, radiće i na nekoj drugoj. Nema potrebe za Somerin ili Modaru, možda, ali Rijle, ili Terava... Nije smela da deluje suviše zainteresovano ne kad su ostale znale kako nema nikakvih zarobljenih Aes Sedai.
„Naravno", nastavio je Kadar, „trebaće malo vremena da ti nabavim ono što tražiš.“ Gledao ju je prepredeno, pokušavajući to da prikrije; možda neki drugi mokrozemac to ne bi ni primetio. „Upozoravam te, to neće biti jeftino."
I pored najboljih namera, Sevana se nagnu napred. „A način na koji Ste ovako brzo stigli ovamo? Koliko košta da je nateraš da nas to nauči?“ Pokušala je da sakrije pohlepu u svom glasu, ali bojala se da se prezir koji je osećala probio. Mokrozemci su za zlato bili spremni na sve.
Možda je čovek to čuo; njegove su se oči sasvim sigurno raširile od Iznenađenja pre nego što je uspeo da se obuzda. Onoliko koliko je mogao. Proučavao je sopstvene šake, a usne mu se blago izviše. Zašto mu je osmeh delovao tako samozadovoljno? „To nije nešto što ona čini“, reče on glasom glatkim poput njegovih dlanova, „ne sasvim sama. To je kao dozivkutija. Mogu vam nabaviti nekoliko, ali njihova cena je još viša. Sumnjam da bi ono što ste napabirčili u Kairhijenu bilo dovoljno. Srećom, možete da koristite one... putokutije da biste prevele svoje ljude u bogatije zemlje.“
Čak je i Merija imala muke da se obuzda kako ne bi pokazala lakomost na svom licu. Bogatije zemlje, a neće biti potrebe da se krči prolaz između onih budala koje prate Randa al’Tora.
„Reci mi nešto više“, hladno odvrati Sevana. „Bogatije zemlje bi možda mogle da budu zanimljive.“ Međutim, to neće biti dovoljno da je natera na zaboravljanje Kar’a’karna. Kadar će joj dati sve što joj je obećao pre nego što ih proglasi da’tsangom. Dobro je što je, izgleda, voleo da nosi crno. Onda neće biti potrebe da mu se daje bilo kakvo zlato.
Posmatrač se kretao među drvećem poput duha, ne praveći nikakav šum. Bilo je predivno šta sve može da se sazna preko dozivkutije, pogotovo na mestu gde su, činilo se, preostale još samo dve druge. Crvenu haljinu bilo je lako pratiti, a ono dvoje se nijednom nisu osvrnuli da pogledaju ne prati li ih neko od ovih takozvanih Aijela. Grendal je održavala Ogledalo izmaglice koje joj je sakrivalo pravi lik, ali Samael je, odbacivši svoje, ponovo bio zlatnobrad, za glavu i ramena viši od nje. Pustio je i da se veza među njima istoči. Posmatrač se pitao je li to mudro, pod ovim okolnostima. Oduvek se pitao koliko je Samaelove izvikane hrabrosti u stvari bilo glupost i zaslepljenost. Ali čovek je držao saidin; možda ipak nije bio potpuno nesvestan u kakvoj je opasnosti.
Posmatrač ih je pratio i prisluškivao. Nisu imali pojma. Istinska moć, upijana neposredno od Mračnog Gospodara, nije mogla biti ni viđena ni otkrivena, osim od onoga ko njome rukuje. Crne pahulje lebdele su mu pred očima. Postojala je i cena, to je bilo sigurno, ali on je uvek bio spreman da plati punu cenu ako je to neophodno. Biti ispunjen Istinskom moći bilo je skoro kao da se kleči pred Šajol Gulom, obasjan veličanstvenošću Velikog gospodara. Veličanstvenost je bila vredna bola.
