Izgledalo je da on ne čuje ni nju ni Ninaevu. Ispijenih očiju, zurio je pravo kroz nju. „Zašto su, krvavog mu dobra, baš sad morale da se zaustave?" jaukao je, ali tako tiho da ga je jedva čula. Šta li je, tako mu Svetlosti, mislio time?
„Odaje su dostojne kralja, gosparu... Mete. Sama Tilin ih je izabrala, odmah iza njenih. Ona se lično veoma zainteresovala. Mete, ti ne želiš da uvrediš kraljicu, zar ne?“
Posle jednog pogleda na njegovo lice Elejna brzo usmeri da otvori prozore i isprazni lavor kroz njih. Ako je ikada videla muškarca koji se sprema da svakog trenutka istrese sadržaj svog stomaka, taj je upravo piljio u nju krvavih očiju.
„Ne vidim zašto dižeš toliku buku“, reče ona. U stvari, pretpostavljala je da vidi. Neke od žena koje ovde služe verovatno su mu dopuštale da ih štipka, ali čisto je sumnjala da će to ijedna u palati dopustiti. Isto tako neće moći po celu noć da pije i kocka se. Tilin sasvim sigurno neće odobravati loš primer za Beslana. „Svi moramo da se žrtvujemo.“ Uz napor se zaustavila na tome, ne ističući kako je njegova žrtva mala i potpuno ispravna dok je njihova užasna i nepravedna, šta god da Avijenda kaže. Ninaeva je u svakom slučaju bila protiv ikakvog žrtvovanja.
On ponovo nasloni glavu na ruke, ispuštajući prigušene zvuke dok su mu ramena podrhtavala. On se smejao! Ona je odmeravala lavor na toku vazduha, premišljajući da li da ga opauči njime. Međutim, kada je on podigao pogled, delovao joj je uvređen iz potpuno istih razloga. „Žrtve?“, zarežao je. „Kada bih ja tražio od vas da se žrtvujete, smesta bi mi naprašile uši i sručile bi mi krov na glavu!“ Je li moguće da je još uvek pijan?
Odlučila je da ne obraća pažnju na njegov zastrašujući pogled. „Kada već pominjemo tvoju glavu, ako želiš Lečenje, sigurna sam da će ti Ninaeva izaći u susret.“ Ako je ikada bila previše besna da bi usmeravala, to je bilo sada.
Ninaeva se malo trže i brzo je pogleda ispod oka. „Naravno", brzo reče. „Ako to želiš.“ Boja njenih obraza potvrđivala je Elejnine sumnje od tog jutra.
Skladan kao i obično, on frknu: „Samo vi zaboravite na moju glavu. Odlično se ja snalazim i bez Aes Sedai.“ A onda, koliko da joj poljulja sigurnost, on dodade: „Mada, hvala što ste me pitale.“ Gotovo kao da je to stvarno i mislio!
Elejna uspe da se uzdrži i da ne razjapi usta. Njeno poznavanje muškaraca bilo je ograničeno na Randa i ono što su joj kazale Lini ili njena majka. Hoće li i Rand biti tako zbunjujući kao Met Kauton?
U poslednji čas, pre nego što su otišle, dosetila se da osigura njegovo obećanje kako će smesta početi sa selidbom u palatu. On je držao reč kada je jednom da, bar je Ninaeva to uvek isticala, bez obzira koliko nevoljno to činio, ali ostavi li mu se i najmanja pukotina, on je mogao da pronađe stotinu načina da se kroz nju provuče. Ovo je uvek isticala vrlo napadno. On dade obećanje, uz turoban, ozlojeđen izraz lica; ili je možda to tako ponovo izgledalo zbog njegovih očiju. Kada mu je spustila lavor pokraj nogu, čak je delovao i zahvalno. Neće osećati sažaljenje za njega. Neće.
Kada su se konačno ponovo našle u hodniku, pred zatvorenim vratima Metove sobe, Ninaeva zamaha pesnicom ka tavanici. „Taj je momak sposoban da iskuša strpljenje samog kamena! Drago mi je što želi da ostane nasamo sa svojom glavom! Čuješ li me? Drago mi je! On će nam samo doneti nevolje. Hoće taj.“
„Vas dve ćete mu doneti više nevolja nego što bi on to mogao sam.“ Žena koja je progovorila, proseda, odlučnog lica i zapovedničkog glasa, žurno im se približavala hodnikom. Skupila je obrve, gotovo potpuno namrgođena. Iako joj se venčani nož gnezdio među dojkama, bila je suviše svetloputa da bi bila iz Ebou Dara. „Prosto nisam poverovala kada mi je Kaira saopštila. Sumnjam da sam ikada videla toliko gluposti ugurane u dve haljine."
Elejna odmeri ženu od glave do pete. Čak ni kao polaznica nije mogla da se navikne kad joj se neko obraćao na takav način. „A ko bi ti mogla biti, moja dobra ženo?“
„Ja bih mogla biti, i jesam, Setejl Anan, vlasnica ove gostionice, dete“, stiže suvi odgovor, i uz te reči žena raskrili vrata sa suprotne strane hodnika, i ugura ih tuda tako brzo, dočepavši ih obe ispod ruke, da je Elejna pomislila kako joj noge ne dotiču pod.
„Čini mi se da si nešto pogrešno protumačila, gazdarice Anan“, hladno je progovorila kada ih je žena pustila da bi zatvorila vrata.
Ninaeva uopšte nije bila raspoložena za ljubaznost. Podigavši ruku tako da joj se jasno video prsten Velike zmije, ona vatreno započe: „Slušaj, ti, pogledaj ovamo...“
