„Baš je lep“, reče žena, pa ih odgurnu tako jako da su se našle jedna pored druge sedeći na krevetu. Elejna iskolači oči od neverice. Ta žena, Anan, podbočila se pred njima, smrknuta lica, s pesnicama na bokovima, slika i prilika majke koja se sprema da izriba neposlušne kćeri. „Napadno isticanje toga samo pokazuje koliko ste blesave. Taj će vas mladić malo cupkati na kolenu – obe istovremeno, ne bi me čudilo prihvatiće nekoliko poljubaca, kao i sve ostalo što ste spremne da mu pružite, ali neće vam nauditi. Međutim, vi možete da naudite njemu ako nastavite sa ovim.“
„Elejna, ako ti je to ime, jedino što me sprečava da te ne odvučem dole, u kuhinju, i operem ti usta, tebi i ovoj drugoj blesavoj devojci ovde, jeste mogućnost da možda pomalo i možeš da usmeravaš. Jeste li dovoljno blesave da nosite taj prsten ako ne umete čak ni to? Upozoravam te, to neće biti ni od kakve važnosti za sestre koje su preko, u Tarezinskoj palati. Znate li vi uopšte za njih? Ako znate, onda stvarno, ne da ste blesave, nego ste potpune budale.“
Elejnina ljutnja usijavala se sa svakom novom reči. Blesave devojke? Potpune budale? To ona neće trepeti, pogotovo odmah pošto je bila prisiljena da puzi pred Metom Kautonom. Cupkao? Met Kauton? Međutim, uspela je da naoko deluje pribrano, ali ne i Ninaeva.
Ona zaškrguta zubima od besa, a sjaj saidara okruži je dok je skakala na noge. Tokovi vazduha obaviše gazdaricu Anan od ramena do gležnjeva, priljubivši joj suknje i podsuknje uz noge, pripijeni gotovo da je sapletu. „Ja sam, slučajno, jedna od tih sestara iz palate. Ninaeva al’Mera, iz Žutog ađaha, da budem precizna. Sad, možda bi želela da ja tebe odnesem dole do kuhinje? Znam i ja ponešto o tome kako se peru usta.“ Elejna odstupi od gostioničarkine ispružene ruke.
Žena mora da je osećala pritisak tokova, a čak bi i maloumnik sigurno znao šta su te nevidljive veze, a opet, nije ni trepnula! Njene oči sa zelenim pegicama samo se malo skupiše i ništa više. „Znači, bar jedna od vas može da usmerava.“, mirno im reče ona. „Trebalo bi da te pustim da me odvučeš dole, dete. Šta god da mi uradiš, do podneva ćeš biti u rukama pravih Aes Sedai; mogu da se kladim u to.“
„Zar me nisi čula?“, zahtevala je da zna Ninaeva. „Ja...“
Ta žena, Anan, nije čak ni zastala. „Ne samo da ćeš provesti narednu godinu ridajući, nego ćeš deo toga raditi pred svakim kome si pomenula da si Aes Sedai. Budi sigurna, one će te naterati da govoriš. Džigericu će ti pretvoriti u vodu.Trebalo bi da vas pustim vašim putem, da same izgrešite, ili da otrčim u palatu čim me otpustite. Jedini razlog zbog kojeg to ne činim jeste što bi one napravile primer od lorda Meta, koliko i od vas dve, ako bi samo posumnjale da vam je pomagao, a kao što rekoh, taj mladić mi je drag.“ „Kažem ti...“, ponovo pokuša Ninaeva, ali gostioničarka joj i dalje nije davala priliku da bilo šta kaže. Uvezana poput paketa, ta je žena bila poput stene koja se kotrlja niz brdo. Ona je bila živa lavina, koja sravnjuje sve što joj se na putu nađe.
„Pokušavati sa održavanjem laži nikome nije donelo dobra, Ninaeva. Ti izgledaš kao da ti je, o, dvadeset i jedna, manjeviše, tako da možeš da budeš najviše deset godina starija ako si već stigla do usporavanja. Možda bi čak mogla i da nosiš šal četiri ili pet godina. Da nije jedne stvari.“ Njena glava, jedini deo tela koji je mogla da pomera, okrenu se ka Elejni. „Ti, dete, nisi dovoljno stara da bi počela sa usporavanjem, ne još, a nikada nijedna žena nije tako mlada nosila šal. Nikada u istoriji Kule. Ako si ikada bila u Kuli, mogu da se opkladim kako si nosila belo i zaskičala svaki put kada je nadzornica polaznica bacila pogled u tvom pravcu. Neki zlatar vam je napravio prstenje ima ih koji su dovoljno budalasti za tako nešto, čujem ili ga je možda Ninaeva ukrala za tebe, ako ona ima ikakvo pravo na svoj. Kako god bilo, pošto je nemoguće da si ti sestra, znači da nije ni ona. Nijedna Aes Sedai nikada ne bi putovala sa ženom koja se lažno predstavlja."
