Ona snažno zadrhta. „Sad bar smem da priđem Nataelu.“ Da priđe? Otkako su je Device uhvatile da se vrzma oko njegovog šatora, svake su je noći maltene gurale unutra. Oduvek je volela da sve prikaže u najboljem svetlu. „Ništa mi ne priča. Kaže da sačekam. Da se strpim. Da se pomirim sa sudbinom, ma šta to značilo. I tako svaki put kad pokušam da ga nešto pitam. Uglavnom bi da svira nekakvu muziku koju nikad ranije nisam čula i da vodi ljubav.“ Nikada ništa drugo nije ni imala da mu kaže o zabavljaču. Sigurno se stoti put zapitala zašto li je Lanfear tražila da ga uhode, kad je navodno stigao najviše što Prijatelj Mraka može – ispod samih Izabranih.
„Pretpostavljam da to znači da još nisi uspela da se uvučeš u al’Torovu postelju?”, upita on, pa prođe kraj nje i sede na krevet.
„Ne“, odgovori ona i obori glavu.
„Onda ćeš morati više da se potrudiš, zar ne? Malo sam umoran od neuspeha, Isendra, a naši su gospodari nestrpljiviji od mene. Ipak je on, ma kako ga zvali, samo muškarac.“ Često mu se hvalila kako može da zavede koga god poželi i natera ga da radi sve što ona hoće. A to mu je i dokazala. Nije morala da krade nakit; on bi joj kupio sve što mu zatraži. Za njene je poklone već dao više nego što može da priušti. „One proklete Device ne mogu da ga baš u svakom trenutku drže na oku, a kad mu se jednom uvučeš u krevet, on im više neće dopustiti da ti naude.“ Dovoljno je da je jednom okusi. „Ja uopšte ne sumnjam u tvoje veštine.“
„Ne.“ Ako ništa drugo, ovog puta je bar bila kratka.
On stade da ljutito uvrće i odvrće maramicu. „To nije odgovor koji naši gospodari žele da čuju, Isendra.“ Mislio je na njihove gospodare iz krugova Prijatelja Mraka, a među njima nisu uvek važili gospodski maniri – konjušar je mogao da zapoveda gospi a prosjak sudiji – ali su se njihova naređenja poštovala kao plemićka, ako ne i doslednije. „To se našoj gospodarici neće dopasti.“
Isendra se strese. Nije poverovala u njegovu priču sve dok joj nije pokazao opekotine na grudima, ali posle toga je bilo dovoljno da samo pomene Lanfear pa da u njoj uguši i najmanji nagoveštaj neposlušnosti. „Ne mogu, Hadnane. Kada smo se večeras ulogorili, mislila sam da ću uspeti da mu se približim u gradu, ali uhvatili su me dok mu još nisam bila prišla ni na deset koraka.“ Zbacila je i kapuljaču, a on se zablenu u odsjaj mesečine na njenoj ćelavoj glavi. Nije više imala čak ni obrve. „Obrijale su me, Hadnane. Adelin, Enaila i Džolijen. Uhvatile su me i obrijale mi svaku dlaku do poslednje. Šibale su me koprivama, Hadnane.“ Drhtala je kao mladica na vetru, jecala otromboljenih usana i mumlala. „Svrbi me sve od vrata do kolena, a peče me ako se češem. Zapretile su mi da će me obući u koprive budu li me uhvatile makar da ga gledam. Ozbiljno su to mislile, Hadnane. Jesu! Rekle su da će me poslati kod Avijende i ispričale su mi šta će ona da mi uradi. Ne mogu, Hadnane. Ne još jednom. Ne mogu.“
Zaprepašćeno je zurio u nju. A imala je baš divnu crnu kosu. Svejedno, i dalje je bila toliko lepa da ju je ćelavost samo činila još egzotičnijom. Jedino su je ružile suze i klonuo izraz lica. Kad bi makar uspela da se samo jedne noći uvuče u al’Torov krevet... Ali to se neće desiti. Device su je slomile. I sam je slomio dovoljno ljudi da ume to da prepozna. Žudnja da se izbegne dalje mučenje pretvori se u pokornost. Um isprva pokušava da odbije da prizna poraz, ali žrtva ubrzo zaista poveruje kako želi da se pokori. Tako i ona sada nije želela ništa drugo nego da radi ono što Device hoće.
„Kakve sad veze Avijenda ima s tim?“, promrmlja on. I koliko je još ostalo vremena dok Isendra ne poželi da im ispovedi svoje grehe?
„Al’Tor noćiva s njom još od Ruideana, budalo jedna! Svaku noć provode zajedno. Device veruju da će se oženiti njome.“ Kroz suze joj je video gnev od ozlojeđenosti. Nije mogla da podnese što je neka druga uspela tamo gde ona nije. Zato mu dotle ništa nije ni govorila.
Uprkos prodornom pogledu, Avijenda je prava lepotica, rasnija od večine Devica, ali ipak bi između njih dve on odabrao Isendru, samo što... Stajala je skrhana na mesečini koja je ulazila kroz prozor, drhtala i ridala otvorenih usta, čak i ne pokušavajući da otre suze što joj se slivahu niz obraze. Puzaće ta po zemlji ako je Avijenda makar mrko pogleda.
„Pa, dobro“, blago će on. „Ako ne možeš – nikom ništa. Pokušavaj i dalje da izvučeš nešto od Nataela. Znam da to možeš.“ Potom ustade i uhvati je za ramena kako bi je okrenuo ka vratima.
Ona mu se otrže, ali se ne okrenu. „Natael danima neće hteti ni da me pogleda“, procedi mrzovoljno između šmrcanja i grcanja. Izgledala je kao da će svakog trenutka ponovo zaječati, ali njegov ju je glas, izgleda, malo primirio. „Sva sam crvena, Hadnane. Izgledam kao da sam čitav dana preležala gola na suncu. A i kosa. Proteći će čitava večnost dok ne izraste đovo...“
