Kada je stigla do vrata i rukom posegnula ka bravi, on joj namače upredenu maramicu oko vrata. Trudio se da ne obraća pažnju na njeno krkljanje i mahnite trzaje nogu. Zarila mu je nokte u šake, ali on je samo gledao preda se. Iako su mu oči bile otvorene, video je Teodoru – kao i uvek kad ubija ženu. Zaista je voleo svoju sestru, ali otkrila je kakav je on zapravo i nije htela da ćuti. Isendrine potpetice zadobovaše po podu, ali se – posle, činilo mu se, čitave večnosti – umiriše i ona klonu. Zatezao je gajtan dok nije izbrojao do šezdeset, a onda ju je pustio da padne. Bila je na putu da sve prizna. Rekla bi da je Prijatelj Mraka. Prokazala bi ga.
Pipajući je u kredencu pronašao kasapski nož. Teško bi se rešio čitavog tela, ali leševi, srećom, ne krvare mnogo, a i to malo će upiti njena odora. Možda će uskoro saznati koja mu je to žena uputila onu poruku. Ako nije neka lepotica, sigurno ima prijatelje koji su takođe Prijatelji Mraka. Nataelu će biti svejedno je li ona Aijelka ili nije – iako bi Kader radije legao s gujom otrovnicom – a ako jeste, bar će protiv Avijende imati veće izglede nego Isendra. Spustio se na kolena i prionuo na posao, pevušeći uspavanku koju ga je naučila Teodora.
Blagi noćni povetarac prohujao je Ejanrodom i zamro. Sedeći na kamenoj ogradi širokog mosta u srcu grada, Rand pretpostavi da je vetrić bio vruć, mada to ne beše ništa spram Pustare. Možda je pretopio za noćno doba, ali ipak nedovoljno da ga natera da raskopča crveni kaput. Reka pod njim, iako oduvek nevelika, sada se beše prepolovila. Svejedno je uživao gledajući kako voda teče ka severu, i poigravanje senki užurbanih oblaka na svetlucavoj mračnoj površini. Zato je zapravo i došao tu u po noći – da uživa u proticanju reke i vremena. Njegovo obezbeđenje zauzelo je svoje položaje oko Aijela, koji pak behu opkolili grad. Ni vrabac ne bi prošao neprkjiećen. Zato on i može da straći čitav sat na opuštanje dok posmatra rekli.
Bolje i to nego da ponovo mora da otpravi Moirainu kako bi mogao da uči s Asmodeanom. Čak je bila počela i hranu da mu donosi kako bi mogla da priča dok on jede, kao da je namerila da mu svoje svekoliko znanje natiska u glavu pre nego što stignu do Kairhijena. Nije mogao da i ove noći sluša njeno preklinjanje – a doslovno ga je preklinjala! – da ostane. Za ženu kao što je Moiraina takvo je ponašanje toliko neprirodno da joj je popuštao samo da bi prestala s tim. A verovatno je upravo to i htela. Mnogo je prijatnije čitav sat slušati tihi žubor reke. Uz malo sreće, večeras će ga svi ostaviti na miru.
Pojas ilovače između vode i prvog rastinja na obalama bio je suv i ispucao. Rand se zagleda ka oblacima koji su promicali preko meseca. Mogao bi pokušati da prizove kišu. Obe gradske fontane behu presušile, a trećina bunara zapuštena i puna prašine. Ipak bi to bio samo pokušaj. Jednom je prizvao kišu i pokušavao je da se priseti kako se to radi. Ako uspe, ovog puta to neće biti potop i divlja oluja.
Asmodean mu ne bi bio od pomoći pošto se, reklo bi se, slabo razumeo u vremenske prilike. Za svaku stvar koju ga je naučio, bile su druge dve pred kojima je nemoćno širio ruke ili je ovlaš prelazio preko njih. Rand je ranije mislio da Izgubljeni znaju sve i da jedino nisu svemogući, ali ako su i ostali kao Asmodean, onda su i te kako imali slabosti i rupa u znanju. Staviše, činilo mu se da se on sam u štošta razume bolje od njih. Ili bar od nekih među njima. Muka je u tome što ne zna koji su to. Ni Semirhag ne beše mnogo bolja od Asmodeana u upravljanju vremenom.
Stresao se kao da je noč sveža poput onih u Trostrukoj zemlji. Asmodean mu to nikada nije rekao. Bolje da sluša vodu i ne razmišlja, inače uopšte neće zaspati te noći.
Uto mu priđe Sulin – a šoufa joj beše zbačena na ramena tako da joj se videla kratka seda kosa – pa se nasloni kraj njega. Žilava je Devica bila pod punom ratnom opremom, što je podrazumevalo luk i strele, koplja, nož i štit. Te se noći ona starala za njegovu bezbednost. Još dvadesetak Far Dareis Mai stajalo je nedaleko od njih. „Čudna neka noć“, reče ona. „Kockale smo se, ali odjednom smo sve počele da bacamo samo šestice.“
„Izvinjavam se“, reče on bez razmišljanja, na šta ga ona čudno pogleda. Ona ne zna, naravno, pošto nije pričao o tome. Odjeci ta’verena širili su se potpuno nasumično. Čak ni Aijeli – da to znaju – ne bi voleli da mu budu bliže od deset milja.
