Nebeski oganj полностью

„Tako ćemo se udaljiti od glavne ulice i od proklete gradske kapije. Lakše ćemo mu izmaći u gužvi.“

„Skreći!“ Duboko je udahnula, ne bi li prestala da krklja. „Moram da ga vidim.“

Uno ju je tako prostrelio pogledom da se svi oko njih razmakoše, ali ipak su skrenuli u prvu poprečnu uličicu. Osvrnula se tek toliko da krajičkom oka virne pre no što zamaknu iza ugla male kamene krčme. Nije joj bilo teško da među ljudima uoči čoveka u snežnobelom plaštu. Svagde bi prepoznala to lepo lice. Znala je da će ga ponovo videti. Nijedan Beli plašt nije imao zašto da prati Una i Ragana, a samo je jedan imao razloga da prati nju. Galad.

Čim zamakoše iza ugla, Ninaeva osmotri ulicu u kojoj su se zatekli. Nije znala ljuti li se više na sebe ili na Galadedrida Damodreda. Budalo maloumna! Bila je to uska uličica, ni po čemu drugačija od ostalih – popločana zaobljenim kamenjem, a duž nje su se nizale sive prodavnice, kuće i krčme, između kojih je promicao gradski živalj. Nikada te ne bi našao da nisi došla u grad! Ipak je tu bilo nedovoljno ljudi da se izgube u gužvi. Baš si morala da vidiš Proroka! Morala si da ga pitaš da te skloni odavde pre nego što te se Mogedijen dočepa! Kada ćeš zapamtiti da jedino samoj sebi možeš da veruješ? U trenutku je odlučila. Ako Galad zaokrene iza ugla i ne ugleda ih, počeće da zaviruje u prodavnice, a možda i u krčme.

„Ovamo.“ Skupila je suknju, pa jurnula u prvi budžak i priljubila se uza zid. Niko nije obraćao previše pažnje na njeno tajanstveno ponašanje, a uopšte nije žudela da sazna šta to zapravo govori o dešavanjima u gradu. Uno i Ragan uđoše za njom i odguraše je dublje u prljavi sokak, kraj starog olupanog korita i bureta za kišnicu, koje se toliko beše rasušilo da obruč samo što mu nisu spali. Ako ništa drugo, bar su je poslušali. Donekle. Onako napeti, s rukama na dugačkim balčacima mačeva, bili su spremni da je brane po svaku cenu, htela ona to ili ne. Pusti ih, budalo jedna! Zar misliš da možeš sama da vodiš računa o sebi?

Baš se bila naljutila. Od svih ljudi na ovom svetu – Galad. Nije trebalo da napušta menažeriju. Sad će skupo platiti taj budalasti hir. Ne sme da usmerava, baš kao ni kod Maseme. Čak ju je i sama mogućnost da su Mogedijen ili Crne sestre u Samari primoravala da se u potpunosti osloni na Šijenarce. A to joj je pogotovu išlo na živce. Činilo joj se da bi mogla da progrize zid iza sebe. Potpuno joj je bilo jasno zašto sve Aes Sedai – osim Crvenih, naravno – imaju Zaštitnike. U stvari, samo je glava to razumela. Srce je htelo da iskoči od jeda.

Galad je ušao u uličicu i počeo polako da se probija između ljudi, sve vreme pažljivo gledajući oko sebe. Iako bi bilo prirodno da samo prođe – ali zaista nema ništa prirodnije od toga! – pogled mu se gotovo odmah prikova za njihov budžak. I za njih. Nije imao čak ni toliko obraza da pokaže iznenađenje ili zadovoljstvo.

Uno i Ragan mu odmah pođoše u susret. Jednooki za tili čas isuka mač, a Ragan malo zakasni, pošto je zastao da gurne Ninaevu dublje u mrak. Stajali su jedan iza drugog. Ako Galad čak i uspe da savlada Una, dočekaće ga Ragan.

Ninaeva stisnu zube. Mogla je da učini njihovo oružje besmislenim. Jasno je osećala Istinski izvor, sličan nevidljivoj svetlosti iznad njenog ramena, kako samo čeka da ga ona prigrli. A lako bi to mogla. Kad bi smela.

Galad zastade na ulazu u sokačić. Plašt beše zabacio na leđa a ruku nehajno položio na balčak mača. Oličenje opake prefinjenosti. Da nije bio u bleštavom oklopu, mogao bi na kakav bal.

„Ne želim da vas ubijem, Šijenarci“, smireno se obrati Unu. Ninaeva je od Elejne i Gavina čula priče o Galadovom mačevalačkom umeću, ali tek je sad postala svesna da je on možda zaista toliko dobar kao što ono dvoje tvrde. On veruje da jeste. Odmerio je dvojicu prekaljenih ratnika kao što bi vuk odmerio dve olinjala paščeta – kao neko nevoljan da se bori, ali potpuno siguran u sopstvenu nadmoć. Gotovo i ne skidajući pogled s one dvojice, on se onda obrati njoj. „Neko drugi bi možda utrčao u prodavnicu ili kakvu krčmu, ali ti nikad ne radiš ono što se očekuje od tebe. Možemo li da porazgovaramo? Zaista nema potrebe da ubijam ove ljude.“

Prolaznici se nisu zadržavali, ali je čak i preko trojice muškaraca mogla da vidi kako se propinju, znatiželjni da vide šta je to privuklo pažnju jednog Belog plašta. A i zašto su se potegli mačevi. Glasine su sigurno već počele da im se roje u glavama i jedva su čekale da se vinu u svet brže čak i od zoroždera.