Oluja na obzorju полностью

Videlo se gde je sunce samo po jednom plamtečem delu oblaka; Met već danima nije video jasnu sunčevu svetlost. A isto toliko vremena nije video Tuon. Ta dva događaja kao da su mu nekako uparena u glavi. Postoji li nekakva povezanost?

Krvava budalo, pomislio je. Još malo pa ćeš početi da razmišljaš kao ona i da u svakoj sitnici vidiš predskazanja, tražeći skrivena značenja i znamenja svaki put kada ti neki zec pretrči preko puta ili konj pusti vetar.

Takvo predskazivanje sudbine čista je besmislica. Mada, mora priznati kako se sada lecne svaki put kada čuje sovu da se dva puta oglasi.

„Talmanese, jesi li ikada voleo neku ženu?", upita Met i ne znajući zašto.

„Nekoliko", odgovori taj niski čovek, dok se dim lule širio iza njega.

„Jesi li ikada pomišljao da se nekom od njih oženiš?"

„Ne, hvala Svetlosti", odgovori Talmanes - a onda izgleda shvati šta je rekao. „Mislim, to nije bilo za mene, Mete. Ali siguran sam da će za tebe ispasti dobro."

Met se namršti. Ako je Tuon već krvavo konačno odlučila da sprovede taj brak u delo, zašto nije mogla da odabere neki trenutak kada je ostali neće čuti?

Ali ne. Izjavila je to ispred svih, uključujući i Aes Sedai. To znači da je Met osuđen na propast. Aes Sedai su sjajne kada je reč o čuvanju tajni, ali samo ako te tajne nisu nezgodne ili sramotne za Metrima Kautona. Onda čovek može biti siguran da će se za svega jedan dan vesti proneti čitavim taborom, a verovatno i tri sela niz drum. Dosad je vrlo verovatno i njegova krvava majka - koja je ligama i ligama daleko odatle - već čula za tu vest.

„Nemam namere da se odreknem kocke", promrlja Met. „Ili pića."

„Čini mi se da si mi to već rekao", kaza Talmanes. „Tri ili četiri puta za sada. Gotovo mi se čini da bih te zatekao - kad bih usred noći provirio u tvoj šator - kako u snu mrmljaš: Nastaviću da se krvavo kockam! Krvavo, krvavo kockanje i pijančenje! Gde mi je krvavo piće? Hoće li neko da se kocka u piće?“ To je kazao sa savršeno staloženim izrazom lica, ali oči su mu opet iskrile od skrivenog osmeha, što je bilo očigledno samo ako čovek zna kud da gleda.

„Samo hoću da se postaram da svi znaju", kaza Met. „Ne želim da neko pomisli da sam smekšao samo zato što... znaš."

Talmanes ga utešno pogleda. „Mete, nećeš smekšati samo zato što si se oženio. Ma, koliko ja znam, čak su i neki veliki kapetani oženjeni. Davram Bašer je sigurno, kao i Rodel Ituralde. Ne, nećeš smekšati samo zato što si se oženio."

Met odsečno klimnu glavom. Dobro da je makar to rešeno.

„Ali možda postaneš dosadan",primeti Talmanes.

„Dobro, sad je dosta", izjavi Met. „Čim dođemo do sledećeg sela, idemo da se kockamo u krčmi. Ti i ja."

Talmanes se namršti. „S trećerazrednim vinom, kakvo se služi u ovim planinskim selima? Molim te, Mete. Sledeće što ćeš tražiti od mene biće da pijem pivo."

„Nema rasprave." Met se osvrnu kada začu poznate glasove. Olver - s klempavim ušima i sićušnim lišćem toliko ružnim da Met u životu nije video nikoga ružnijeg - sedeo je na Vihoru i čavrljao s Noelom, koji je na jednom koščatom škopcu jahao pored njega. Pogureni starac klimao je glavom u znak odobravanja na ono što je Olver pričao, šta god to bilo. Dečak je delovao zapanjujuće ozbiljno i nesumnjivo je objašnjavao još jednu od svojih zamisli o tome kako je najbolje ušunjati se u kulu Genđei."

„Oho, vidi", kaza Talmanes. „Eno Vanina."

Met se okrenu i ugleda konjanika kako im prilazi niz kamenitu stazu. Vanin uvek deluje potpuno sumanuto kada je u sedlu, kao dinja povrh konja, s nogama koje mu štrče sa strane. Ali mora se priznati da taj čovek ume da jaše.

„Ono jeste planina Sardlen", izjavi Vanin prilazeći njima i brišući znoj s proćelave glave. „Selo je odmah ispred nas; na karti piše da se zove Hinderstap. To jesu krvavo dobre karte", nevoljno dodade.

Met uzdahnu od olakšanja. Počeo je da misli kako će lutati po tim planinama sve dok Poslednja bitka ne dođe i ne prođe. „Sjajno", poče, „možemo da...“

„Selo?“, zatraži da čuje jedan odsečan ženski glas.

Met uzdahnu i okrenu se taman da vidi kako se tri konjanice probijaju do čela povorke. Talmanes nevoljno diže ruku i zaustavi vojnike iza njih dok su se Aes Sedai okupljale oko jadnog Vanina. Okruglasti čovek pogurio se u sedlu, izgledajući kao da bi radije da su ga uhvatili u krađi konja - pa samim tim poslali na pogubljenje - nego što mora da tu sedi i trpi da ga Aes Sedai ispituju.