Oluja na obzorju полностью

Džolina ih je predvodila. Met bi je nekada možda opisao kao lepu devojku vitkog stasa i krupnih i toplih smeđih očiju. Ali sada je to bezvremeno lice Aes Sedai za njega trenutno upozorenje. Ne, on se sada ne bi usudio ni da pomisli da je ta Zelena lepa žena. Čim čovek počne da misli kako je neka Aes Sedai lepa, za dva coktanja jezikom ona će ga obmotati oko malog prsta, a on će da igra kako ona svira. Ma Džolina je već nagovestila da bi volela da joj Met bude Zaštitnik!

Je li i dalje ljuta na njega zato što ju je istukao po zadnjici? Naravno, ne može ga povrediti pomoću Moći - čak i bez njegovog medaljona, budući da su sve Aes Sedai pod zavetom da ne ubijaju služeći se Moći, sem u tačno određenim okolnostima. Ali on nije budala. Primetio je da se u tim njihovim zavetima nigde ne pominju noževi.

Druge dve Aes Sedai sa Džolinom bile su Edesina iz Žutog ađaha i Teslina iz Crvenog. Edesina je bila sasvim primamljivog izgleda, ako se izuzme ono bezvremeno lice, ali Teslina je delovala primamljivo taman koliko nekakva motka. Ta Ilijanka oštrog lica bila je sva koščata i mršava, kao ostarela mačka predugo prepuštena samoj sebi. Ali sudeći po onome što je Met video, delovalo je kao da joj je pametna ta glava na ramenima, a povremeno se prema njemu i ponašala sa izvesnom merom poštovanja. Poštovanje od jedne Crvene. Da čovek ne poveruje.

Svejedno, sudeći po tome kako te Aes Sedai prilazeći čelu povorke gledaju Meta, nikada se ne bi reklo da mu duguju živote. Tako ti je to sa ženama. Spaseš im život, a one neumitno tvrde da bi i same pobegle, te da ti stoga ništa ne duguju. Još bi te i izgrdile zbog remećenja njihovih navodnih planova.

Zašto se uopšte trudi? Jednog od ovih dana, plamen ga spalio, opametiće se i sledeću gomilu će ostaviti da ridaju u svojim bukagijama.

„Šta je ovo?“, zatraži Džolina da čuje od Vanina. „Naposletku si odredio gde smo?"

„Krvavo jesam“, odvrati Vanin, pa se besramno počeša. Valjan je čovek taj Vanin. Met se nasmeši. Vanin je prema svima isti, bile to Aes Sedai ili ne.

Džolina pogleda Vanina pravo u oči, vrebajući kao neko čudovište povrh grudobrana zamka. Vanin se čak lecnu, pa klonu i naposletku postiđeno spusti pogled. „Mislim, zaista jesam, Džolina Sedai.“

Met oseti kako mu osmeh čili. Vanine, sve ti spalim!

„Izvrsno", kaza Džolina. „Kako čujem, ispred je neko selo? Možda ćemo napokon naći pristojnu gostionicu. Prijalo bi mi nešto drugo sem jela koje ovi Kautonovi grubijani nazivaju hranom."

„Čekaj malo", ubaci se Met, „to nije..."

„Koliko od Kaemlina daleko smo, gazda Kautone?" prekide ga Teslina. Iz sve snage se trudila da ne obraća pažnju na Džolinu. Izgleda da su njih dve u poslednje vreme stalno zavađene - naravno, ledenih izraza lica i naizgled prijateljski. Aes Sedai se ne svađaju. Jednom je popio grdnju zato što je njihove „razgovore" nazvao svađama. Nema veze to što Met ima sestre i zna kako zvuči dobra svađa.

„Vanine, šta si ono maločas rekao?", upita Met, gledajući ga. „Da smo otprilike dve stotine liga do Kaemlina?"

Vanin klimnu. Nameravali su da najpre pođu u Kaemlin, pošto je on morao da se nađe sa Esteanom i Daeridom, kako bi obezbedio neophodne podatke i potrepštine. Nakon toga će moći da ispuni obećanje koje je dao Tomu. Kula Gendžei moraće da sačeka još nekoliko nedelja.

„Dve stotine liga", kaza Teslina. „Dakle, koliko će vremena proći dok ne stignemo?"

„Pa to valjda zavisi od svačega", odgovori Vanin. „Da sam sam i da imam dva dobra konja da ih jašem na smenu, pa da uz to još prelazim preko poznatog zemljišta, ja bih verovatno mogao tih dve stotine liga preći za malo više od nedelju dana. Ali čitava vojska, koja prolazi kroz ova brda služeći se razlokanim drumom? Rekao bih - dvadeset dana, a možda i duže."

Džolina pogleda Meta.

„Nećemo da ostavimo Družinu za sobom", kaza Met. „Džolina, to nije ni u razmatranju."

Ona skrenu pogled, a po izrazu njenog lica videlo se da je nezadovoljna.

„Ti slobodno idi sama", kaza Met. „To važi za sve vas. Vi, Aes Sedai, niste moje zarobljenice; možete da odete kad god hoćete, sve dok idete na sever. Neću dozvoliti opasnost da se vratite i da vas Seanšani opet zarobe."

Kako bi to bilo, da opet putuje samo s Družinom, bez Aes Sedai? Ah, kad bi se samo to desilo...

Teslina je delovala zamišljeno. Džolina je pogleda, ali Crvena ničim nije pokazivala je li voljna da ode ili ne. Međutim, Edesina se pokoleba, pa klimnu Džolini. Ona je bila spremna.

„U redu“, nadmeno se obrati Džolina Metu. „Prijaće nam da pobegnemo od tvog bezobrazluka, Kautone. Pripremi nam, recimo, dvadeset konja, pa ćemo da krenemo."

„Dvadeset?“, upita Met.

„Da", odvrati Džolina. „Ovaj tvoj čovek je pomenuo kako bi mu bila potrebna dva konja da bi tu razdaljinu prešao za neko razumno vreme. Verovatno da bi mogao da promeni konja kada se jedan umori."