Oluja na obzorju полностью

Miliser Čardmar ubrzo prođe kroz vrata, pored aijelskih stražara. Bila je u jednoj od onih čuvenih domanskih haljina. Prekrivala joj je telo od glave do pete, ali bila je skoro potpuno prozirna i pripijena uz svaku oblinu - kojih je imala poprilično. Haljina je bila tamnozelena, a oko vrata je nosila biserje. Tamna kosa, u gustim kovrdžama, padala joj je ispod ramena, a nekoliko kovrdža uokvirivalo joj je lice. Nije očekivao da će biti tako mlada - jedva da je zašla u tridesete.

Biće baš šteta da je pogubi.

Samo jedan dan, pomislio je, i ja već razmišljam da pogubim ženu zato što ne pristaje da me sledi. Bilo je vreme kada sam jedva mogao da podnesem pogubljenje zločinaca koji to zaslužuju. Ali učiniće ono što se učiniti mora.

Miliserin dubok naklon kao da je nagoveštavao da prihvata njegovu vlast. Ili je to možda jednostavno bio način da mu omogući bolji pogled na ono što haljina naglašava. To bi bio veoma domanski potez. Na njenu nesreću, on već ima više nevolja sa ženama nego što ume da razreši.

„Moj gospodaru Zmaju", kaza Miliser, dižući se iz naklona. „Kako mogu da ti služim?"

„Kada si dobila poslednju poruku od kralja Alsalama?", upita Rand. Namerno joj nije dao dozvolu da sedne u jednu od stolica u prostoriji.

„Od kralja?" iznenađeno upita ona. „Prošle su nedelje."

„Hoću da razgovaram s glasnikom koji je doneo poslednju poruku", reče joj Rand.

„Nisam sigurna da on može da se pronađe." Žena je zvučala usplahireno. „Milostivi, ja ne vodim računa o dolascima i odlascima svakog glasnika u gradu."

Rand se nagnu napred. „Lažeš li me?“, tiho je upita.

Usta joj se rastvoriše, možda usled zabezeknutosti zbog njegove neposrednosti. Domanci nisu Kairhijenjani - kojima je politička lukavost izgleda urođena - ali jesu istančan narod. Naročito žene.

Rand nije ni istančan ni lukav. On je čobanin pretvoren u osvajača, a u srcu je i dalje Dvorečanin, bez obzira na to što je po krvi Aijel. Kakve god da je političke igre ona navikla da igra, to na njega neće delovati. Nema strpljenja za igrarije.

„Ja...“, izusti Miliser, zureći u njega. „Moj gospodaru Zmaju..."

Šta ona to krije? „Šta si uradila s njim?", upita Rand, pretpostavivši šta se desilo. „S glasnikom?"

„Nije znao gde se kralj nalazi", brzo odgovori Miliser, tako da se činilo kao da reči kuljaju iz nje. „Moji ispitivači su bili veoma temeljni."

„Je li mrtav?“

„Ja... Moj gospodaru Zmaju."

„Onda ćeš ga dovesti preda me."

Ona još više preblede, pa baci pogled u stranu, možda nagonski tražeći kuda da pobegne. „Moj gospodaru Zmaju", kolebljivo mu se obrati, opet ga gledajući. „Sada kada si ti ovde, možda će kralj ostati... sakriven. Možda nema potrebe da se on traži."

I ona misli da je mrtav, pomislio je Rand. Zbog toga je bila spremna da povlači opasne poteze.

„Postoji potreba za time da se Alsalam pronađe", odvrati Rand, „ili da se barem otkrije šta mu se dogodilo. Moramo znati kakva mu je sudbina da biste vi mogli da odaberete novog kralja. Tako se to radi, zar ne?"

„Sigurna sam da možeš biti brzo krunisan, moj gospodaru Zmaju", ona mu smesta reče.

„Neću ja biti kralj ovde", kaza joj Rand. „Dovedi mi glasnika, Miliser, i možda ćeš dočekati da vidiš krunisanje novog kralja. Slobodna si."

Ona se pokoleba, pa opet pade u naklon i povuče se. Rand krajičkom oka primeti Min napolju sa Aijelima kako gleda trgovkinju dok odlazi. Pogleda je u oči i vide da deluje uznemireno. Jesu li joj se ukazale neke stvari u vezi s Miliser? Skoro da je pozva, ali ona nestade, udaljivši se brzim korakom. Alivija je stajala sa strane i radoznalo ju je posmatrala. Nekadašnja damane u poslednje vreme se stalno drži po strani, kao da kupuje vreme i čeka na pravi trenutak da ispuni svoju sudbinu i pomogne Randu da umre.

Onda shvati da je ustao, a da to nije ni primetio. Onaj pogled u Mininim očima. Je li ljuta na njega? Seća li se njegove šake na svom vratu i njegovih kolena kako je pribijaju uz pod?

On opet sede. Min može da sačeka. „Dobro", reče, obraćajući se Aijelima. „Dovedite mi moje pisare i domostrojitelje, kao i Ruarka, Baela i sve gradske velikodostojnike koji nisu pobegli iz grada ili nastradali u nemirima. Moramo da razmotrimo raspodelu žita."

Aijeli poslaše glasnike, a Rand se opet zavali u stolicu. Postaraće se da narod bude nahranjen, da se opet uspostavi red i da se Savet trgovaca opet okupi. Čak će se postarati i da se izabere novi kralj.

Ali takođe će otkriti gde je Alsalam nestao. Ako ništa drugo, osećaj mu govori da je to najbolje mesto da nađe Grendal. To je najbolji trag koji ima.