Oluja na obzorju полностью

„Ovo izgnanstvo, budalasto je, Rande al’Tore“, prezrivo kaza Merisa. Da li ona to namerno pokušava da ga razljuti, možda da bi ga lakše naterala da postupi po njenom? Nakon meseci provedenih u nadmetanju s Kecuejn lično, bledo oponašanje te žene bilo mu je skoro smešno.

„Trebalo bi da je moliš za oproštaj", nastavi Merisa. „Pristala je da nastavi s nama, mada ju je tvoj suludi postupak prisilio da nosi plašt s namaknutom kapuljačom, premda je toplo. Trebalo bi da se stidiš.“

Opet Kecuejn. Nije trebalo da joj ostavi prostora da izvrda njegovim zapovestima.

„Pa?“, upita Merisa.

Rand se okrenu i pogleda je pravo u oči. Poslednjih nekoliko sati otkrio je nešto zapanjujuće. Potiskujući usijanu srdžbu u sebi - pretvarajući se u kuendilar - stekao je razumevanje koje mu je dugo izmicalo.

Ljudi ne odgovaraju na bes. Ne odgovaraju na zahteve. Tišina i pitanja daleko su delotvorniji. I zaista, Merisa - puna Aes Sedai - klonu pred njegovim pogledom.

U pogledu mu se nisu videla nikakva osećanja. Njegov gnev, bes, strast - sve je to i dalje tu, zakopano u njemu. Ali on je sve to okružio ledom, hladnim i nepomičnim. Bio je to led poreklom sa onog mesta kud ga je Semirhag naučila da ide, mesta koje je kao Praznina, ali daleko opasnije. Možda je Merisa osećala zamrznuti bes u njemu. Ili je možda mogla da oseti ono drugo, činjenicu da je upotrebio onu... moć. U daljini Lijus Terin zajeca.Taj luđak je to činio svaki put kada bi Rand pomislio na ono što je morao da uradi kako bi utekao iz Semirhaginog okovratnika.

„To što si učinio, glup je potez bilo“, nastavi Merisa. „Trebalo bi da...“

„Dakle, misliš da sam budala?“, tiho upita Rand.

Na zahteve odgovori tišinom, na izazove odgovori pitanjima. Zapanjujuće je koliko to dobro radi. Merisa umuknu, pa vidno zadrhta i spusti pogled na vrećicu privezanu za njegovo sedlo, u kojoj je nosio statuetu čoveka koji u visoko podignutoj ruci drži kuglu. Rand ju je dodirivao, labavo držeći uzde.

Nije se razmetao statuicom. Samo ju je nosio, ali Merisa je - baš kao većina ostalih - znala za bezmalo neograničenu moć koju može da povuče ako želi. To je oružje moćnije od bilo kog drugog u istoriji. Pomoću njega bi možda mogao da uništi čitav svet. A ono je tako nevino privezano za njegovo sedlo. To ostavlja utisak na ljude.

„Ja... Ne, ne mislim", priznade. „Ne uvek.“

„Misliš li da bi neuspesi trebalo da prolaze nekažnjeno?", upita Rand, i dalje tihim glasom. Zašto se razbesneo? Te sitne dosade ne zavređuju njegovu strast, njegovu srdžbu. Ako mu neko toliko dodijava, treba samo da ga ugasi kao sveću.

To je opasna misao. Je li njegova? Da li je to bila misao Lijusa Terina? Ili... Ili je ta misao došla... odnekud drugde?

„Zacelo si bio prestrog", reče mu Merisa.

„Prestrog?" upita on. „Merisa, shvataš li razmere njene greške? Jesi li razmislila šta je moglo da se dogodi? Šta je trebalo da se dogodi?"

„Ja..."

„Kraj svega, Merisa", prošapta on. „Mračni koji vlada Ponovorođenim Zmajem. Nas dvojica, koji se borimo na istoj strani."

Ona zaćuta, pa kaza: „Da. Ali greške, i ti si ih činio. Koje su sličnom nedaćom mogle da se okončaju."

„Plaćam zbog svojih grešaka", odgovori on i skrenu pogled. „Zbog njih plaćam svakoga dana. Svakog časa. Svakog daha."

„Ja..."

„Dosta." Tu reč nije dreknuo, već ju je izgovorio odlučno, ali tiho. Kada ju je pogledao pravo u oči, uspeo je da ona oseti svu snagu njegovog nezadovoljstva. Ona najedanput klonu u sedlu, gledajući ga razrogačeno.

Odjednom se začu glasna lomljava, pa nakon nje tresak. Vrištanje se prolomi kroz vazduh. Rand se uzbunjeno okrenu. Jedan balkon prepun posmatrača odlomio se i pao na ulicu, kršeći se u komade kao bure kada na njega naleti stena. Ljudi su stenjali od bola, a drugi su zapomagali. Ali zvuci su se čuli sa obe strane ulice. Rand se okrenu i namršti; drugi balkon - tačno naspram prvog - takođe je pao.

Merisa preblede, pa žurno okrenu konja i zaputi se da pomogne povređenima. Ostale Aes Sedai već su žurile da Izleče nastradale.

Rand potera Tai’daišara napred. To nije izazvala Moć, već njegova priroda ta’verena, koja menja verovatnoću. Gde god da on boravi, dešavaju se neverovatni i nasumični događaji. Veliki broj rođenja, smrti, venčanja i nesrećnih slučajeva. Naučio je da na njih ne obraća pažnju.

Ali retko kada je video tako... nasilan događaj. Može li biti siguran da to nije zbog nekakvog dodira s novom silom? Onog nevidljivog ali primamljivog zdenca moći iz kog je Rand otpio, moći koju je koristio i u njoj uživao? Lijus Terin je mislio kako ne bi trebalo da je moguće ono što se dogodilo.

Prvobitni razlog zašto je čovečanstvo probilo rupu u zatvoru Mračnoga bila je Moć. Nov izvor sile za usmeravanje, baš kao što je Jedna moć, ali drugačije. Nepoznate i čudne - i moguće neizmerne. Ispostavilo se da je taj izvor Moći upravo Mračni.

Lijus Terin zajeca.