Oluja na obzorju полностью

Rand je s razlogom nosio sa sobom pristupni ključ. On ga povezuje s jednim od najvećih ikada stvorenih sa’angreala. S tom silom na raspolaganju i uz Ninaevinu pomoć, Rand je očistio saidin. Pristupni ključ mu je omogućio da otpije iz nezamislive reke, bure veličine okeana. To je bila najveća stvar koju je ikada iskusio.

Sve do trenutka kada je upotrebio onu moć bez imena.

Ta druga sila ga je dozivala, pevala mu, mamila ga. Toliko moći, toliko čudesne snage. Ali to ga je prestravilo. Ne usuđuje se da je opet dodirne.

I zato sa sobom nosi ključ. Nije siguran koji je od ta dva izvorišta sile opasniji, ali sve dok ga oba dozivaju - u stanju je da se odupre i jednom i drugom. Baš kao što bi dva čoveka koji urlaju da bi mu privukli pažnju prigušili jedan drugoga. Na trenutak.

Sem toga, on neće dozvoliti da mu ponovo stave okovratnik. Pristupni ključ ne bi mu pomogao protiv Semirhag - nikakva mera Jedne moći ne može da pomogne čoveku uhvaćenom na prepad - ali možda će mu u budućnosti biti od pomoći. Nekada ne bi smeo da ga nosi u strahu od onoga što nudi. U njemu više nema mesta za udovoljavanje takvim slabostima.

Bilo je lako prepoznati odredište; otprilike pet stotina kairhijenskih oružnika logorovalo je u dvorištu jednog prostranog i velelepnog zamka. Aijeli su takođe digli šatore u dvorištu - ali su zauzeli i obližnje zgrade, kao i nekoliko obližnjih krovova. Za Aijele, bivakovanje na jednom mestu u suštini je isto što i čuvanje tog mesta, pošto je Aijel koji se odmara otprilike dvostruko budniji od običnog vojnika na straži. Rand je većinu svoje vojske ostavio van grada; prepustiće Dobrejnu i njegovim domostrojiteljima da nađu odaje za Randove ljude između zidina.

Rand zauzda Tai’daišara, pa onda pogleda svoj novi dom.

Nemamo dom,prošapta Lijus Terin. Uništili smoga. Spalili smoga. Istopili smo ga kao pesak u vatri.

Taj zamak je svakako bio korak nabolje u odnosu na mahom drveni majur. Njegovo veliko dvorište prostiralo se iza kapija od kovanog gvožđa. Leje za cveće bile su prazne - ovog proleća cveće se koleba da cveta - ali travnjak je zato zeleniji od većine drugih travnjaka koje je video. O, trava je mahom žuta i smeđa, ali mestimično se ipak zeleni. Baštovani se iz sve snage trude, a njihov trud se takođe vidi u redovima aritske tise, potkresane u oblike raznih životinja, koji su se pružali pored travnjaka.

Zamak je bezmalo bio prava palata; naravno, u gradu postoji palata, koja pripada kralju. Ali za nju se priča da je po svemu lošija od domova članova Saveta trgovaca. Barjak koji se vijorio povrh zamka bio je zlatnocrn i označavao je da je to sedište kuće Čadmar. Možda je ta Miliser odlazak drugih članova Saveta shvatila kao priliku. Ako je tako, jedina prava prilika koja joj se ukazala bila je ta da je Rand zarobi.

Kapije su bile širom otvorene, a Aijeli u njegovoj pratnji već su žurno ulazili u dvorište, pridružujući se skupinama pripadnika društava ili klanova. Živcira ga to što oni retko kada čekaju na njegove zapovesti, ali Aijeli su Aijeli. Svaki predlog da bi trebalo da sačekaju jednostavno bi bio dočekan smehom, kao da im je ispričao neku sjajnu šalu. Lakše bi bilo ukrotiti vetar nego naterati njih da se ponašaju kao mokrozemci.

To ga podseti na Avijendu. Gde je ona tako iznenadno nestala? Osećao ju je kroz vezu, ali veoma slabašno - nalazi se negde veoma daleko. Istočno od njega. Šta ona ima da traži u Pustari?

On odmahnu glavom. Teško je razumeti sve žene, a Aijelke su desetostruko neshvatljivije. Nadao se da će moći da provede neko vreme s njom, ali ona ga je zdušno izbegavala. Pa, možda je to bilo zbog Mininog prisustva. Možda će moći da spreči sebe da je povredi pre nego što ga smrt nađe. I bolje što je Avijenda pobegla. Njegovi neprijatelji još ne znaju za nju.

On potera Tai’daišara kroz kapije, jašući sve do prilaza zamku. Sjaha, pa izvadi statuicu iz vrećice i ubaci je u veliki džep na kaputu, na brzinu sašiven upravo u tu svrhu. Ata prepusti jednom konjušaru - nekom od slugu koji rade u tom zamku, u zelenom kaputu i s jarkobelom košuljom čipkastog okovratnika i manšeta ispod. Sluge su već obaveštene da će Rand koristiti taj zamak za sebe, pošto je njegova nekadašnja žiteljka... pod njegovom zaštitom.

Dobrejn mu se pridruži na stepeništu koje je vodilo do zgrade. Bilo je potpuno belo, s drvenim stubovima duž prednjeg dela. On uđe u dovratak ulaza. Budući živeo u nekoliko dvorova, bio je zadivljen. I zgađen. Po raskoši koju je zatekao iza glavnog ulaza u zamak nikada se ne bi reklo da narod u tom gradu gladuje. Red veoma prestravljenih slugu protezao se niz ulaz. Osećao je njihov strah. Ne dešava se baš svakoga dana da sam Ponovorođeni Zmaj preuzme neku zgradu.

Rand skide svoju jahaću rukavicu tako što tutnu šaku između ruke i boka, a onda je zadenu za pojas. „Gde je ona?“, upita dve Device - Beralnu i Rijalin - koje su držale sluge na oku.