Oluja na obzorju полностью

Padine su bile obrasle žutom trskom i žbunjem sa sićušnim plavim listovima i kvrgavim granama. Brda bi trebalo da su mestimično prekrivena divljim cvećem, ali nigde nije bilo ni jednog jedinog cvetića. Kao da je krajolik bolestan - mestimično žut, a mestimično beličasto-plav, s gomilom uvelog smeđeg žbunja koje nakon oštre zime nije ozelenelo.

„Hoćeš li da mi kažeš kako je sastanak prošao?", upita Brin dok su jahali, a jedan odred vojnika ih sledio u ulozi počasne straže.

„Kladim se da si to takođe već pogodio."

„O, ne znam“, odgovori mu Brin. „Ovo je neobično vreme i čudni događaji postali su uobičajena pojava. Možda je Lelejna rešila da na neko vreme zaboravi na spletkarenje i zapravo saslušala tvoje molbe.“

Gavin se namršti. „Mislim da ćeš pre pronaći Troloka koji je naučio da tka nego Aes Sedai koja je digla ruke od spletkarenja."

„Verujem da si bio upozoren", reče Brin.

Gavin na to ništa nije mogao da odgovori, pa su zato neko vreme jednostavno jahali u tišini, a daleko s desne strane ostala im je reka. Iza nje su se dizali tornjevi i krovovi Tar Valona. Zatvor.

„Gavine, pre ili posle moraćemo da popričamo o onom odredu vojnika koji si ostavio za sobom", odjednom kaza Brin, gledajući netremice preda se.

„Ne vidim o čemu ima da se razgovara", odgovori Gavin, ali to nije bilo u potpunosti istinito. Pretpostavio je šta će Brin tražiti od njega - i nije se radovao tom razgovoru.

Brin odmahnu glavom. „Momče, potrebno mi je da mi kažeš ono što znaš. Položaje, brojno stanje, spisak opreme. Znam da ti je uporište bilo jedno od onih sela na istoku, ali koje? Koliko ih ima u tvom odredu i koliku im podršku pružaju Elaidine Aes Sedai?"

Gavin je takođe gledao pravo preda se. „Došao sam da pomognem Egveni. Ne da izneverim one koji mi verovali."

„Već si ih izneverio."

„Ne", odlučno odvrati Gavin. „Napustio sam ih, ali nisam ih izneverio. Niti nameravam."

„A od mene očekuješ da ne iskoristim moguću prednost?", upita Brin, okrenuvši se prema njemu. „Ono što se nalazi u tom tvom mozgu moglo bi da spase živote."

„Ili da košta života", odvrati Gavin, „ako se to posmatra s druge strane."

„Gavine, ne otežavaj ovo."

„Ili šta?“, upita Gavin. „Stavićeš me na ispitivanje?"

„Spreman si da patiš zbog njih?"

„Oni su moji ljudi", jednostavno odgovori Gavin. Ili su makar bili. Bilo kako bilo, dosta mu je da ga okolnosti i ratovi guraju kojekuda. Neće podariti svoju odanost Beloj kuli, ali neće ni da je ponudi ovim pobunjenicama. Egvena i Elejna drže njegovo srce i njegovu čast u svojim rukama. A ako ne može to dati njima, onda će dati Andoru - i čitavom svetu - tako što će pronaći Randa al’Tora i ubiti ga.

Rand al’Tor. Gavin ne veruje Brinovoj odbrani tog čoveka. O, veruje da je Brin ubeđen u to što kaže - ali on greši. To može da se desi i najboljim ljudima, to da budu opijeni harizmom jednog stvorenja kakvo je Al’Tor. Pošlo mu je za rukom da obmane i Elejnu. Jedini način da pomogne ma kome od njih biće da razotkrije tog Zmaja i da ga ukloni.

Pogleda Brina, a ovaj skrenu pogled. Verovatno i dalje razmišlja o Omladincima. Malo je verovatno da će Brin baciti Gavina na muke. Gavin predobro poznaje vojskovođu i njegov osećaj časti. To se neće dogoditi. Ali Brin možda reši da zarobi Gavina. Možda bi bilo pametno ponuditi mu makar nešto.

„Oni su mladići, Brine“, kaza Gavin.

Brin se namršti.

„Mladići", ponovi Gavin. „Jedva da su završili sa obukom. Mesto im je na polju za obuku, a ne na bojnom polju. U srcu su dobri i vešti su, ali predstavljaju daleko manju pretnju po tebe sada kada sam ja otišao. Ja sam bio jedini koji je poznavao tvoju strategiju. Bez mene će im biti daleko teže da sprovode svoje napade. Pretpostavljam da će ubrzo biti iskasapljeni ako nastave da napadaju. Nema potrebe da ja to požurujem."

„Dobro", odgovori Brin. „Sačekaću. Ali ako njihovi napadi nastave da budu delotvorni, ubrzo ćeš opet čuti ovo pitanje od mene."

Gavin klimnu. Najbolje što može da učini za Omladince jeste da pomogne da se okonča ta podela između pobunjenica i odanih. Ali čini mu se da je to daleko više nego što on može da postigne. Možda će moći da smisli kako da pomogne nakon što oslobodi Egvenu. Svetlosti! Nije valjda zaista moguće da su spremni na razmenu udaraca, zar ne? Čarka nakon pada Sijuan Sanče bila je dovoljno gadna. Šta bi se desilo kada bi se vojske srele tu, neposredno ispred Tar Valona? Aes Sedai protiv Aes Sedai, Zaštitnici koji se bore protiv Zaštitnika nasred bojnog polja? Potpuna propast.

„Ne može doći do toga", izusti.

Brin pogleda Gavina dok su im konji kasali preko polja.

„Brine, ne možeš da napadneš", reče mu Gavin. „Opsada je jedno, ali šta ćeš učiniti ako ti one narede da napadneš?"

„Ono što uvek činim", odgovori Brin. „Poslušaću."

„Ali..."

„Dao sam reč, Gavine."

„A koliko smrti vredi ta reč? Napad na Belu kulu bio bi nesreća. Ma koliko se ove pobunjene Aes Sedai osećaju uvređenima, neće biti nikakvog pomirenja ako se to dogodi mačem."

„To nije naša odluka", reče Brin, pa zamišljeno pogleda Gavina.

„Šta je bilo?", upita Gavin.