Oluja na obzorju полностью

On potera konja kasom. Gavin u daljini razabra još jednu stražarsku postaju. Držao se u pozadini dok su joj Brin i njegovi vojnici prilazili.

Odaberi stranu. Šta ako Egvena ne bude htela da pođe s njim?

Brin je u pravu. Nešto se zaista bliži. To se oseća u vazduhu, oseća se u slabašnoj sunčevoj svetlosti koja uspeva da se probije kroz oblake. To se oseća u daljini, na severu, kako pucketa na tom mračnom obzorju kao nekakva nevidljiva sila.

Rat, bitke, sukobi, promene. Gavin se oseća kao da i ne zna koje sve strane postoje - a kamoli koju da odabere za sebe.

Kecuejn je i dalje bila ogrnuta plaštom i držala namaknutu kapuljaču iako je to do krajnjih granica opterećivalo njenu sposobnost da zanemaruje vrelinu. Nije se usuđivala da spusti kapuljaču ili skine plašt. Al’Torove reči bile su veoma određene: ako joj vidi lice, biće pogubljena. Ona nema namere da svoj život dovodi u opasnost samo da bi sprečila nekoliko sati nelagode, bez obzira na to što misli da je Al’Tor u svom novooduzetom zamku. Taj mladić često zna da se pojavi tamo gde ga niti očekuju, niti priželjkuju.

Naravno, takođe ne namerava da mu dopusti da je progna. Što muškarac ima više moći u svojim rukama, to je verovatnije da će je koristiti kao budala. Ako čoveku daš jednu kravu, on će se starati za nju i njenim mlekom hraniti svoju porodicu. Ako mu daš deset krava, verovatno će pomisliti da je bogat - pa pustiti svih deset da gladuju zato što se neće starati za njih.

Kloparala je niz pločnik, prolazeći pored zgrada naslaganih kao kutije, na kojima su se vijorili barjaci. Nije joj preterano drago zbog toga što je opet u Bandar Ebanu. Nema ništa protiv Domanaca; samo više voli gradove koji nisu toliko prenaseljeni. A pošto je unutrašnjost zemlje opsednuta nevoljama, u gradu ima još više ljudi nego inače. Izbeglice i dalje pristižu, iako su se pronele glasine da je Al’Tor stigao u grad. Prošla je pored jedne skupine takvih izbeglica u uličici koja joj je ostala s leve strane; bila je to jedna porodica prljavih lica.

Al’Tor je obećao hranu. To je dovelo mnogo gladnih usta, a niko od njih nije bio preterano željan da se vrati na svoja imanja, čak i nakon što su dobili hranu. Unutrašnjost je i dalje u pometnji, a hrana koju su dobili previše je nova. Izbeglice nisu mogle da budu sigurne da se žito neće jednostavno pokvariti, kao što je u poslednje vreme često slučaj. Ne, zato su izbeglice ostale u gradu, tako da je vladala još veća gužva.

Kecuejn odmahnu glavom, pa nastavi da hoda niz pločnik, a oni nesrečni nazuvci opet zakloparaše po drvenom pločniku. Grad je bio poznat po tim dugim i izdržljivim pločnicima, koji su pešacima omogućavali da izbegavaju blatnjave ulice. Kaldrma bi to rešila, ali Domanci se često ponose time što se razlikuju od ostatka sveta. Nejestivo začinjena hrana, s groznim priborom za jelo. Prestonica prepuna besmislenih barjaka, podignuta iza ogromne luke. Besramne haljine na ženama; dugi, tanki brkovi muškaraca i sklonost ka naušnicama koja je skoro ravna onoj koju pokazuje Morski narod. Dok je Kecuejn prolazila, stotine tih barjaka vijorile su se na vetru, a ona je stisla zube kako bi odolela iskušenju da smakne kapuljaču i oseti vetar na licu. Prokleti okeanski vazduh. U Bandar Ebanu obično je hladno i kišovito. Retko kada je tu osetila ovoliku toplotu. Vlaga je stravična i ovako i onako. Razumni ljudi ostaju u unutrašnjosti kopna!

Prešla je nekoliko ulica, na raskrsnicama gacajući kroz blato. To je, po njenom mišljenju, ključna mana pločnika. Meštani znaju preko kojih ulica mogu da preseku, a koje su previše blatnjave, ali Kecuejn mora da gaca tamo gde može. Zato je pronašla te nazuvke, napravljene po tairenskom uzoru, da ih navuče preko cipela. Bilo je iznenađujuće teško da nađe trgovca koji ih prodaje; Domance to očigledno ne zanima, a većina onih pored kojih je prolazila ili bosi gacaju po blatu, ih znaju gde da pređu ulicu a da ne ukaljaju cipele.

Na pola puta do pristaništa, napokon je stigla do svog odredišta. Na lepom barjaku koji se vijorio ispred zgrade i šibao o drvene intarzije na fasadi pisao je naziv gostionice - Naklonost vetra. Kecuejn uđe unutra, pa skide nazuvke u blatnjavom hodniku pre nego što uđe u glavni deo gostionice. Tu naposletku dopusti sebi da skine kapuljaču. Ako Al’Tor nasumice uđe baš u tu gostionicu, onda će jednostavno morati da je obesi.

Trpezarija te gostionice bila je ukrašena više kao kraljevska dvorana za obedovanje nego krčma. Stolovi su bili zastrti belim stolnjacima, a drveni pod uglačan tako da se sijao. Na zidovima su bile okačene ukusne slike mrtve prirode - zdela s voćem na zidu iza šanka, vaza s cvećem naspram njega.

Boce na polici iza šanka mahom su sadržale vino; bilo je veoma malo boca sa žestokim pićem.