Oluja na obzorju полностью

„Pitam se zašto je to tebi bitno. Mislio sam da si ovde zbog Egvene."

„Ja..." Gavin ostade bez reči.

„Ko si ti, Gavine Trakande?“, upita Brin i upre prst u njega. „Kome si zapravo odan?“

„Ti me znaš bolje od većine, Garete.“

„Znam ko bi trebalo da budeš", odvrati Brin. „Prvi princ mača, kojeg su obučavali Zaštitnici, ali koji nije vezan ni za jednu ženu.“

„A zar nisam?", razdraženo upita Gavin.

„Polako, sine", reče mu Brin. „To nije bila uvreda. Samo primedba. Znam da nikada nisi bio sklon jednoumlju kao tvoj brat. Pretpostavljam da je trebalo da vidim to u tebi."

Gavin se okrenu prema ostarelom vojskovođi. O čemu taj čovek priča.

Brin uzdahnu. „To je ono s čime se većina vojnika nikada ne suoči, Gavine. O, možda razmišljaju o tome, ali ne dozvoljavaju da ih to muči. To pitanje je za nekoga drugog, na višem položaju."

„Koje pitanje?", zbunjeno upita Gavin.

„Biranje strane", odgovori Brin. „A kada odabereš stranu, razmatranje jesi li doneo pravu odluku. Pešadinci ne moraju da se bave tim izborom, ali mi koji predvodimo... da, vidim to u tebi. To tvoje umeće s mačem nije mali dar. Za šta ga koristiš?"

„Za Elejnu", smesta odgovori Gavin.

„Kao što sada činiš?", sa smeškom upita Brin.

„Pa, nakon što spasem Egvenu."

„A šta ako Egvena ne želi da ode?" upita Brin. „Znam taj pogled u tvojim očima, momče. A takođe ponešto znam i o Egveni al’Ver. Ona neće napustiti ovo bojno polje dok se ne bude znao pobednik."

„Svejedno ću je odvesti", reče mu Gavin. „Vratiču je u Andor."

„A hoćeš li je primorati da ode?", upita Brin. „Kao što si se na silu probio u moj logor? Hoćeš li postati siledžija i nasilnik, izvanredan samo po svojoj sposobnosti da ubijaš ili kažnjavaš one koji se ne slažu s tobom?"

Gavin ne odgovori.

„Kome služiti?", zamišljeno nastavi Brin. „Ponekad strahujemo od sopstvenog umeća. Šta znači sposobnost ubijanja ako čovek ne može da je ispolji? Je li to protraćeni dar? Da lije to put koji vodi do toga da se postane ubica? Moć da se štiti i čuva zapanjuje. Zato čovek traži nekoga kome će staviti tu veštinu na raspolaganje - nekoga ko će to mudro koristiti. Potreba da odlučimo grize nas, čak i nakon što smo to učinili. To pitanje češće viđam u mladim ljudima. Mi stari psi jednostavno smo srećni što imamo svoje mesto pored ognjišta. Ako nam neko kaže da se borimo, ne želimo da previše uzdrmamo stvari. Ali mlađi ljudi... oni se pitaju."

„Jesi li se ti nekada pitao?", upita Gavin.

, Jesam“, reče mu Brin. „Nekoliko puta. U Aijelskom ratu nisam bio kapetan- zapovednik, ali jesam bio kapetan u vojsci. Tada sam se često pitao.“

„Kako možeš da preispituješ to na kojoj si strani bio za vreme ni manje ni više nego Aijelskog rata?“, mršteći se upita Gavin. „Oni su došli da bi sproveli pokolj.“

„Nisu došli po nas“, reče mu Brin. „Samo su hteli Kairhijen. Naravno, to isprva nije bilo lako shvatiti, ali istini za volju - neki od nas su se pitali. Laman je zaslužio da umre. Zašto mi da ginemo da bismo to sprečili? Možda je više nas trebalo da se upita.“

„Šta je onda odgovor?" upita Gavin. „Kome pokloniti poverenje? Koga da služim?"

„Ne znam", iskreno odgovori Brin.

„Zašto si me onda uopšte pitao?“, prasnu Gavin i odsečno zauzda svog konja.

I Brin zauzda svoju životinju, pa se osvrnu. „Ne znam odgovor, zato što odgovor ne postoji. To jest, svako ima svoj odgovor. Kada sam bio mlad, borio sam se za čast. S vremenom sam shvatio da u ubijanju nema mnogo časti, pa sam otkrio da me je to promenilo. Onda sam se borio zato što sam služio tvojoj majci. Verovao sam joj. Kada me je izneverila, opet sam počeo da se pitam. Šta je sa svim onim godinama provedenim u njenoj službi? Šta je s ljudima koje sam ubio u njeno ime? Šta bilo šta od svega toga znači?"

Okrenu se i trznu uzdama da potera konja. Gavin potera svog ata u kas da bi ga sustigao.

„Pitaš li se zašto sam ovde, a ne u Andoru?" upita Brin. „To je zbog toga što ne mogu da sve ovo prepustim tuđim rukama. To je zbog toga što se svet menja, a meni je potrebno da budem deo toga. To je zbog toga što mi je u Andoru sve oduzeto, pa mi je bilo potrebno novo mesto za moju odanost. Šara mi je pružila tu priliku."

„A ti si je odabrao zato što je bila pred tobom?"

„Ne“, odgovori Brin. „Odabrao sam je jer sam budala." A onda pogleda Gavina pravo u oči. „Ali ostao sam zato što je to ispravno. Ono što je skršeno mora se isceliti, a ja sam video šta užasno loš vođa može da učini jednom kraljevstvu. Elaidi ne sme biti dopušteno da čitav svet povuče sa sobom."

Gavin se lecnu.

„Da“, reče mu Brin. „Počeo sam da im verujem. Glupe žene. Ali Svetlosti mi, Gavine, u pravu su. Ono što radim je ispravno. Ona je u pravu."

„Ko?“

Brin odmahnu glavom, gunđajući. „Krvava žena.“

Egvena?, zapita se Gavin.

„Sine, moje pobude tebi nisu važne", reče mu Brin. „Ti nisi jedan od mojih vojnika. Ali moraš da doneseš neke odluke. U predstojećim danima, moraćeš da odabereš stranu i moraćeš da znaš zašto si je odabrao. To je sve što ću o tome reći."