Oluja na obzorju полностью

Barasina pogleda Egvenu, gunđajući sebi nešto u bradu, ali ostade na svom mestu. „Sačekaćemo taj dvokoren", kaza, gledajući Egvenu pravo u oči. „Nastavi prema svojim odajama."

„Dobro", odgovori Egvena. „Ali svaki trenutak dok odlažeš mogao bi skupo da te košta."

Popeše se uz stepenište koje vode ka novim polazničkim odajama, stisnutim uz ostatak Smeđeg dela Kule. Zastaše ispred Egveninih vrata da sačekaju dvokoren. Dok su tako stajale, polaznice počeše da se okupljaju. U udaljenim hodnicima, sestre i njihovi Zaštitnici trčali su kroz prolaze gonjeni osećajem žurbe. Uz malo sreće, Dvorana će moći da učini nešto kako bi obuzdala Elaidu. Ako ona zaista ode toliko daleko da ubija sestre samo zato što se ne slažu s njom...

Razrogačena polaznica naposletku se vrati, noseći jedan pehar i smotuljak bilja. Barasina pregleda smotuljak i očigledno zaključi da je njegov sadržaj zadovoljavajući, jer ga sasu u pehar i pruži ga Egveni. Egvena uzdahnu, pa ga prihvati i iskapi čitav pehar mlake vode. Bila je to dovoljno velika mera da neće biti u stanju ni malčice da usmerava, ali nadala se ne dovoljno velika da je onesvesti.

Barasina se okrenu i odjuri, ostavljajući Egvenu samu u hodniku. I to ne samo samu, već samu i u stanju da radi šta god želi. Takve prilike ne pružaju joj se baš često.

Pa, moraće da vidi šta s tom prilikom može da uradi. Ali najpre mora da skine sa sebe tu prljavu i krvavu haljinu, pa da se opere i presvuče. Ona otvori vrata svojih odaja.

I zateče nekoga kako sedi u njima.

„Zdravo, Egvena“, kaza joj Verin, lagano ispijajući vreli čaj. „Zaista! Več sam počela da se pitam hoću li morati da provalim u onu tvoju ćeliju da bih razgovarala s tobom.“

Egvena se prenu iz zatečenosti. Verin? Kada se ta žena vratila u Belu kulu? Koliko je vremena prošlo otkad ju je Egvena poslednji put videla? „Verin, sada nema vremena", reče joj ona, brzo otvarajući mali pregradak u kom je bila njena druga haljina. „Imam posla."

„Hmm, da", kaza Verin i spokojno srknu čaj. „Pretpostavljam da imaš. Inače, ta haljina koju nosiš je zelena."

Egvena se namršti na tu besmislenu izjavu, gledajući svoju haljinu. Naravno da nije zelena. O čemu to Verin priča? Da nije ta žena sišla...

Ona se ukoči, pa je pogleda.

To je bila laž. Verin može da laže.

„Da, i mislila sam da će ti to privući pažnju", nasmeši se Verin. „Trebalo bi da sedneš. Moramo da porazgovaramo o mnogo toga, a imamo malo vremena."

„Nikada nisi držala Štap zakletvi", optuži je Egvena, i dalje stojeći pored pregratka. Verin ostade da sedi na krevetu, lagano ispijajući čaj. Zdepasta žena beše u jednostavnoj smeđoj haljini ozbiljnog kroja preko nedara i sa širokim kožnim pojasom. Suknje su joj bile razdeljene, a sudeći po prljavim čizmama koje su joj provirivale ispod skuta, samo što se vratila u Belu kulu.

„Ne budi smešna." Verin vrati u punđu jedan pramen kose koji je odatle pobegao; smeđa kosa bila je obeležena istaknutim pramenom sedih vlasi. „Dete, ja sam držala Štap zakletvi i zavetovala se na njemu pre nego što se tvoja baba rodila."

„Onda si skinula zavete sa sebe", odvrati Egvena. To je moguće izvesti pomoću Štapa zakletvi - napokon, Jukiri, Serin i ostale uklonile su svoje zavete i ponovo ih položile.

„Pa da", odgovori joj Verin majčinskim glasom.

„Ne verujem ti", ote se Egveni. „Mislim da ti nikada nisam ni verovala."

„Veoma pametno", reče joj Verin i srknu čaj. Egvena nije mogla da ga prepozna po mirisu. „Naposletku, ja sam iz Crnog ađaha."

Egvena se odjednom zaledi, kao da joj neko zari ledeni klin kroz leđa pravo u nedra. Crni ađah! Verin je Crna. Svetlosti!

Egvena smesta posegnu za Jednom moći, ali taj pokušaj je - naravno - zbog dvokorena ispao jalov. A Egvena je predložila da joj se taj dvokoren da! Svetlosti, zar je sišla s uma? Bila je tako samouverena i sigurna u sebe nakon pobede koju je ostvarila da nije predvidela mogućnost da naleti na neku Crnu sestru. Ali ko može da predvidi susret s Crnom sestrom? Ko bi mogao da zna da će zateći jednu od njih kako sedi na krevetu, pije čaj i gleda onim očima koje su oduvek delovale kao da previše znaju? Zar postoji bolji način da se jedna od njih sakrije, nego da bude neupadljiva Smeđa, koju ostale sestre stalno zanemaruju zbog njene rasejanosti i učenjačkih sklonosti?

„Ovo zaista jeste dobar čaj“, reče Verin. „Kada sledeći put vidiš Laras, molim te - zahvali joj na tome što mi ga je obezbedila. Zaklela mi se da ima malo čaja koji se nije pokvario, ali nisam joj verovala. U današnje vreme čovek malo čemu može da veruje, zar ne?“

„Šta - Laras je Prijateljica Mraka?", upita Egvena.

„Nebesa, ne", odgovori Verin. „Ona je mnogo toga, ali ne i Prijateljica Mraka. Pre bi našla Belog plašta koji se oženio Aes Sedai nego što bi otkrila da se Laras zavetovala Velikom gospodaru. Izvanredna žena. I veoma umešna u određivanju ukusa čajeva."