Verovatno su na Elaidu vršile nekakav pritisak preko Galine - za koju je Verin pribeležila da je verovatno uspela da se nametne kao glava Crvenog ađaha - ili preko Alvijarin. Prisiljavale su ili podmićivale Elaidu da radi ono što one žele, ne znajući kako zapravo služi Crnom. A to je i objašnjavalo Alvijarinin neobični pad. Da nije možda preterala? Je li otišla predaleko i na taj način navukla Elaidin bes? To joj se čini verovatnim, mada to neće zasigurno znati sve dok Elaida ne progovori ili Egvena ne bude u prilici da stavi Alvijarin na ispitivanje - a to namerava da učini što je pre moguće.
Ona zamišljeno sklopi debelu crvenu knjigu; sveća skoro da joj je potpuno sagorela. Već je kasno. Možda je vreme da zatraži da joj se kaže u kakvom je Kula stanju.
Pre nego što je stigla da odluči kako da to izvede, neko joj pokuca po vratima. Egvena diže pogled, pa žurno obavi obe knjige obeleživačem stranica, tako da obe nestaše. Kucanje je značilo da je napolju neko ko nije Crvena.
„Napred", viknu.
Vrata se otvoriše i otkriše Nikol, s njenim krupnim tamnim očima i vitkim stasom, kako stoji pod budnim Turezinim okom. Crvenoj izgleda nije bilo ni najmanje drago što je Egveni neko došao u posetu, ali zdela koja se pušila na Nikolinom poslužavniku nagoveštavala je zašto joj je data dozvola da pokuca.
Nikola pade u naklon pred Egvenom, tako da njena bela polaznička haljina zašuška. Tureza se još više namršti, ali Nikola to nije primetila. „Za Verin Sedai", tiho kaza, klimajući glavom ka krevetu. „Po naređenju nadzornice kuhinja, nakon što je čula koliko je Verin Sedai iznurena od svog puta."
Egvena klimnu, pa mahnu prema stolu, prikrivajući koliko je uzbuđena. Nikola brzo priđe, pa spusti poslužavnik na sto i prošapta: „Rečeno mi je da pitam veruješ li joj.“
Opet baci pogled ka krevetu. „Da“, odgovori Egvena, prikrivajući svoj glas povlačenjem svoje stoličice od stola. Dakle, njene saveznice ne znaju da je Verin mrtva. To je dobro; ta tajna je za sada i dalje sigurna.
Nikola klimnu, pa glasnije reče: „Bilo bi dobro da ona to pojede dok je još toplo, mada ću ostaviti poslužavnik kod tebe ako ne želiš da je budiš. Naređeno mi je da te upozorim da ti hranu ne diraš.“
„Neću, sem ako se ne ispostavi da njoj nije potrebna", odgovori Egvena i okrenu se. Nekoliko trenutaka kasnije, vrata se zatvoriše za Nikolom. Egvena je nekoliko bolnih trenutaka provela čekajući da Tureza otvori vrata i da je proveri šta radi, ubijajući vreme umivanjem, pranjem ruku i oblačenjem čiste haljine. Naposletku, uverena da je više neće prekidati, zgrabila je kašiku i pojela supu. I naravno, u zdeli je našla staklenu bočicu sa umotanim parčencetom hartije u njoj.
Pametno. Njene saveznice su izgleda čule da je Verin u Egveninoj sobi i rešile da to iskoriste kao izgovor da nekoga pošalju. Ona razmota hartiju i vide da je na njoj ispisana samo jedna reč. „Čekaj.“
Egvena uzdahnu, ali ništa drugo nije ni mogla da radi. Nije se usuđivala da izvadi knjigu i nastavi da čita. Ubrzo spolja začu glasove i nešto nalik na svađu. Na vratima se opet začu kucanje.
„Napred", radoznalo reče Egvena.
Vrata se otvoriše i Mejdani uđe u prostoriju, pa zatvori vrata Turezi ispred nosa. „Majko“, kaza padajući u naklon. Vitka žena beše u uskoj sivoj haljini malčice previše očigledno zategnutoj preko njenih bujnih nedara. Je li joj zakazana večera sa Elaidom? „Izvinjavam se zbog toga što si čekala."
Egvena nehajno odmahnu rukom. „Kako si se provukla pored Tureze?"
„Poznato je da mi Elaida... ukazuje čast da je posećujem" odgovori. „A zakon Kule kaže da se nijednom zatvoreniku ne mogu zabraniti posete. Ona nije mogla da spreči jednu sestru da obiđe običnu polaznicu, mada jeste pokušala da se raspravlja."
Egvena klimnu, a Mejdani namršteno pogleda Verin. A onda preblede. Verinino lice postalo je uvošteno i ukočeno, tako da je bilo očigledno da nešto nije kako treba. Sva sreća što Tureza nije pobliže zagledala „usnulu" ženu.
„Verin Sedai je mrtva", objasni Egvena, bacivši pogled ka vratima.
„Majko?" upita Mejdani. „Šta se desilo? Jesi li bila napadnuta?"
„Verin Sedai je jedan Prijatelj Mraka otrovao neposredno pre razgovora sa mnom. Znala je za taj otrov, pa je došla da mi u svojim poslednjim trenucima prenese neka važna saznanja." Krajnje neverovatno šta sve nekoliko istinitih izjava može da sakrije.
„Svetlosti!", uzviknu Mejdani. „Ubistvo
„Postaraćemo se za to", odlučno joj reče Egvena. „Prekini da vičeš i priberi se. Neću da ona stražarka napolju čuje šta pričamo."
Mejdani preblede, pa pogleda Egvenu, verovatno se pitajući kako ona može da bude toliko bezobzirna. Dobro. Neka pred sobom vidi pribranu i rešenu Amirlin - samo da ne vidi ni tračak žalosti, zbunjenosti i strepnje u njoj.
„Da, majko", pade u naklon Mejdani. „Naravno. Izvinjavam se."
„Pretpostavljam da donosiš neke vesti?"
„Da, majko", odgovori Mejdani, sabravši se. „Serin me je uputila da dođem kod tebe. Kazala je da moraš da čuješ šta se danas dešavalo."
