Oluja na obzorju полностью

„Neznanje nije izgovor", strogo odgovori Brin, pa joj se približi za korak. „Sijuan, prelako kršiš reč i ne želim da ti to postane navika. Bila ti Aes Sedai ili ne, nekadašnja Amirlin ili ne, ljudi moraju da imaju pravila i granice. Činjenicu da ćeš verovatno izgubiti glavu ako ovo budeš pokušala neću ni da spominjem!"

„A hoćeš li me ti zaustaviti?" I dalje je držala Izvor. „Misliš li da to možeš?"

On stisnu zube, ali ništa ne odgovori. Sijuan se okrenu i ode od njega, pravo prema vatrama zapaljenim na ulazu u palisadu.

„Plamena žena", opsova Brin za njom. „Crći ću zbog tebe."

Ona se okrenu i izvi obrvu.

„Poći ću", reče joj on, čvrsto držeći balčak svog mača, koji je i dalje bio u kanijama. Delovao je upečatljivo tako u mraku, a prave crte njegovog ispeglanog kaputa kao da su pratile odlučan izraz njegovog kamenog lica. „Ali | imam dva uslova."

„Navedi ih", reče mu ona.

„Prvi je da me vežeš za svog Zaštitnika."

Sijuan se lecnu. On želi... Svetlosti! Brin želi da bude njen Zaštitnik? Uzbuđenje je preplavi.

Ali nije razmatrala to da uzme Zaštitnika - ne nakon Alrikove smrti. Bilo joj je strašno kada ga je izgubila. Želi li da opet dovede sebe u takvu opasnost?

Da li se usuđuje da propusti priliku da veže tog čoveka za sebe, da oseća ono što on oseća i da on stalno bude pored nje? Nakon svega onoga o čemu je sanjarila i svega onoga što je priželjkivala?

Ispunjena dubokim poštovanjem, ona priđe Brinu i dodirnu ga po prsima, pa izatka potrebna tkanja Duha i položi ih na njega. On oštro uzdahnu kada se nova svesnost rascveta i u njemu i u njoj, nova povezanost. Ona je osetila ono što on oseća, zabrinutost za nju - koja je bila iznenađujuće velika. Veća od njegove brige za Egvenu i za svoje vojnike! O, Garete, pomislila je, osećajući kako joj se osmeh širi licem zbog slasti njegove ljubavi prema njoj.

„Uvek sam se pitao kako li je to“, kaza Brin, dižući ruku i nekoliko puta stiskajući pesnicu na svetlosti baklji. Zvučao je zapanjeno. „Kad bih samo mogao da ovo dam svakom vojniku u mojoj vojsci!"

Sijuan frknu. „Čisto sumnjam da bi to naišlo na odobravanje kod njihovih supruga i porodica."

„Naišlo bi ako bi to vojnicima sačuvalo glave", odvrati Brin. „Mogao bih da pretrčim hiljadu liga i da ne ostanem bez daha. Mogao bih da se suprotstavim stotini neprijatelja odjednom i da im se svima nasmejem u lice."

Ona samo prevrnu očima. Muškarci! Podarila mu je duboko ličnu vezu na ravni osećanja s jednom drugom osobom - kakvu čak ni muževi i žene nikada ne mogu da imaju - a on misli samo o tome koliko će se popraviti u mačevanju!

„Sijuan!", neko viknu. „Sijuan Sanče!"

Ona se okrenu. Gavin je prilazio, jašući jednog crnog škopca. Za njegovim konjem kaskao je još jedan - čupava smeđa kobila. „Bela!" uzviknu Sijuan.

„Da li ona odgovara?", upita Gavin, pomalo zadihano. „Setio sam se da je Bela nekada bila Egvenin konj, a nadzornik konjušnice mi je kazao da je ona najkrotkiji konj kojeg ima."

„Sasvim će poslužiti", odgovori Sijuan, opet se okrećući prema Brinu. „Kazao si da imaš dva zahteva?"

„Drugi ću ti saopštiti nešto kasnije." Brin je i dalje zvučao kao da nema daha.

„To je prilično neodređeno." Sijuan prekrsti ruke. „Ne volim da dajem otvorena obećanja."

„Pa, svejedno ćeš morati", odvrati Brin, gledajući je pravo u oči.

„Dobro, ali bolje bi ti bilo da to nije nešto nepristojno, Garete Brine."

On se namršti.

„Šta je bilo?"

„Baš čudno", nasmeši se on. „Sada znam šta osećaš. Na tren mi je bilo jasno da...“ On ućuta, a ona oseti kako ga obuzima blagi stid.

Osetio je da sam ja napola želela da on od mene zahteva nešto nepristojno, zgranuto je shvatila Sijuan. Krvavi pepeo! Ona oseti kako crveni. Ovo će biti veoma nezgodno. „O, blagoslovene mi Svetlosti... pristajem na tvoje uslove, balvane jedan. Kreći! Moramo da idemo."

On klimnu. „Samo da pripremim svoje kapetane da preuzmu zapovedništvo nad vojskom u slučaju da se borbe prošire van grada. Povešću s nama stotinu mojih najboljih gardista. To bi trebalo da bude dovoljno mali odred da se uđe u grad, pod uslovom da se kroz tu kapiju zaista može proći."

„Moći će", odvrati mu ona. „Kreći više!"

On joj uputi vojnički pozdrav, potpuno bezizražajnog lica, ali ona je osećala kako se ceri u sebi - što je on verovatno znao. Nepodnošljivi čovek! Okrenu se prema Gavinu, koji je zbunjeno sedeo na svom škopcu.

„Šta se dešava?" upita Gavin.

„Ne moramo da idemo sami." Sijuan duboko udahnu, pa prikupi snagu i pope se u Belino sedlo. Konjima se ne može verovati, čak ni Beli, premda je ona bolja od većine drugih konja. „To znači da su nam se izgledi da u životu ostanemo dovoljno dugo da pomognemo Egveni upravo poboljšali. Što je veoma srećna okolnost, pošto će ona nesumnjivo želeti da nas lično ubije kada se sve ovo završi."