Oluja na obzorju полностью

Adelorna se kolebljivo okrenu. Jedna žena u belom stajala je nedaleko od nje, povrh gomile skršenog kamena, okružena ogromnim oreolom Moći, ruke pružene prema vojnicima u begu, pogleda napetog. Ta žena je izgledala kao oličenje osvete, a saidar je oko nje sevao kao munje u oluji. Kao da je i vazduh goreo, a njena smeđa kosa vijorila se od vetra što je šibao kroz procep u zidu pored njih. Egvena al’Ver.

„Brzo“, kaza Egvena. Nekoliko polaznica potrča preko šuta i priđe Adelorni, pomažući joj da ustane. Ona je zapanjeno stajala. Slobodna je! Nekoliko drugih polaznica požuri da zgrabi dve odvezane žene u sivom - koje su, za divno čudo, samo klečale u hodniku. One mogu da usmeravaju; Adelorna to oseća. Zašto se ne brane? Umesto toga, plaču.

„Smestite ih sa ostalima", naredi Egvena, hodajući preko kamenja i bacajući pogled kroz razvaljeni zid. „Hoću...“ Egvena se ukoči, pa diže ruke.

Iznenada, nova tkanja iznikoše oko Egvene. Svetlosti! Da li ona to nosi Vorin sa’angreal.beli šuplji štapić? Odakle joj to? Iz Egvenine otvorene šake sevale su munje, leteći prema otvoru u zidu, a nešto je napolju zakreštalo i palo. Adelorna priđe Egveni, prihvatajući Izvor, osećajući se kao budala zbog toga što je bila zarobljena. Egvena opet napade i jedno od onih letećih čudovišta opet pade.

„Šta ako nose zarobljenice?", upita Adelorna, gledajući kako jedna zver pada od Egveninog plamena.

„Onda je tim zarobljenicama bolje da budu mrtve", odgovori Egvena, okrećući se da je pogleda. „Veruj mi, to dobro znam." Okrenu se ostalima. „Sklanjajte se od te rupe. Moguće je da su im moji napadi privukli pažnju.

Šanal i Klara, pazite na ovu rupu s bezbedne udaljenosti. Dotrčite do nas ako neki to’raken sleti tu. Ne napadajte ih.“

Dve devojke klimnuše, pa stadoše pored gomile kamenja. Druge polaznice žurno odoše, vodeći sa sobom dve čudne žene koje su došle sa osvajačima. Egvena pođe niz hodnik za njima, kao vojskovođa u prvom borbenom redu. A možda to i jeste. Adelorna požuri da joj se pridruži. „Pa“, obrati se ona Egveni, „dobro je što si pripremila to pružanje otpora, Egvena, mada je takođe dobro što je jedna Aes...“

Egvena se ukoči. Te njene oči bile su tako spokojne i u njima se videlo da ona potpuno vlada sobom i svojim okruženjem. „Dok ova pretnja ne prođe - ja zapovedam. Oslovljavaćeš me s ’majko’. Ako već moraš, odredi mi pokoru nakon toga, ali za sada moja vlast mora biti neprikosnovena. Je li to jasno?“

„Da, majko“, zgranuto odgovori Adelorna, i ne razmišljajući šta čini.

„Dobro. Gde su ti Zaštitnici?"

„Jedan je ranjen“, odgovori Adelorna. „Jedan je bezbedan.s drugim. Jedan je mrtav.“

„Svetlosti, ženo - a ti si i dalje na nogama?"

Adelorna se ispravi. „Zar imam drugog izbora?"

Egvena klimnu. Zašto se Adelorna ispunila ponosom zbog njenog pogleda punog poštovanja?

„Pa, drago mi je što si s nama", kaza Egvena i nastavi da hoda. „Spasle smo samo šest drugih Aes Sedai, a nijedna od njih nije Zelena. Imamo poteškoće da zadržimo Seanšane na istočnim stepeništima. Odrediću jednu polaznicu da ti pokaže kako da otključavaš narukvice; ali nemoj da dovodiš sebe u opasnost. Uopšteno govoreći, lakše je - i daleko bezbednije - ubiti damane. Koliko si upoznata sa skladištima angreala u Kuli?"

„Veoma", odgovori Adelorna.

„Izvrsno", kaza Egvena, pa rasejano izatka najzamršenije tkanje koje je Adelorna u životu videla. Linija svetla rascepi vazduh, pa se obrnu oko sopstvene ose i stvori jednu rupu koja se otvarala pravo u crnilo. „Lusejn, potrči da kažeš ostalima da zastanu. Ubrzo ću doneti još angreala."

Smeđokosa polaznica klimnu i potrča. Adelorna je sve vreme zurila u tu rupu. „Putovanje", bezizražajno kaza. „Zaista ga jesi ponovo otkrila. Mislila sam da su izveštaji o tome samo puste želje."

Egvena je pogleda. „Ovo ti nikada ne bih pokazala da nisam upravo primila izveštaj kako je Elaida širila znanje o ovom tkanju. Znanje o Putovanju je ugroženo. To znači da su ga se Seanšani verovatno dokopali, pod pretpostavkom da su oteli neku od žena koju je Elaida naučila."

„Majčino mleko u šolji!"

„Zaista“, odgovori Egvena, pogleda ledenog. „Moramo ih zaustaviti i uništiti sve to’rakene koje vidimo, sa zarobljenicama ili bez njih. Ako ima ikakvih izgleda da se oni zaustave, da se ne vrate u Ebou Dar noseći neku ženu koja zna kako da Putuje, mi moramo to da iskoristimo."

Adelorna klimnu.

„Hajde“, kaza Egvena. „Moram da znam koji su predmeti u ovom skladištu angreali." Prođe kroz rupu.

Adelorna je zgranuto stajala, i dalje razmišljajući o tome što joj je rečeno. „Mogla si da bežiš", reče. „Mogla si da pobegneš u bilo kom trenutku."

Egvena se okrenu da je pogleda kroz kapiju. „Da bežim?", upita. „Adelorna, da sam otišla, to ne bi bilo bežanje od vas, već napuštanje vas. Ja sam Amirlin Tron. Mesto mi je ovde. Sigurna sam da si čula kako sam Snevala upravo o ovom napadu."

Adelorna se naježi. Zaista je to čula.