Oluja na obzorju полностью

„Hajde", ponovi Egvena. „Moramo da požurimo. Ovo je samo pljačkaški napad; žele da otmu što je više moguće žena koje usmeravaju i da pobegnu s njima. Nameravam da se postaram da oni izgube više damana nego što će dobiti Aes Sedai."

„Pa, veži mi maramu preko lica i nazovi me Aijelom", kaza jedan od Grinovih vojnika, klečeći pored vojskovođe na pramcu njihovog uzanog broda. „Zaista jeste tu.“

Gavin je čučao na pramcu svog čamca dok je tamna voda zapljuskivala strane. Bilo im je potrebno trinaest čamaca da ih prevezu, pa su ih tiho i s lakoćom porinuli u reku - bar kada je Sijuan Sanče završila s pregledom čamaca i proglasila ih spremnim za rečnu plovidbu. Jedva.

Na svakom čamcu bila je jedna zatamnjena svetiljka. Gavin jedva da je mogao da razazna druge čamce kako klize preko vode boje abonosa, dok vojnici u njima veslaju u skoro potpunom muku, prilazeći kamenim bedemima s jugozapadne strane Tar Valona. Bleštanje svetla na nebu im je skretalo pažnju, tako da Gavin nije mogao a da stalno ne diže pogled i gleda zmijolike zveri na trenutke obasjane ledenim belim munjama ili bleštavom grimiznom vatrom.

Bela kula kao da je bila u plamenu. Isticala se naspram noćnog neba, sva bela i crvena, ocrtana plamenom. Dim je kuljao prema ponoćnim oblacima, a vatra gorela iza mnogih prozora na Kuli. Blesak u podnožju Kule govorio je da su i okolne zgrade i drveće takođe u plamenu.

Vojnici digoše vesla iz vode kada Gavinov čamac skladno skliznu pored Brinovog, prolazeći ispod ruba drevnog grada, gde je kamen štrčao iznad reke. Gavin zbog toga više nije mogao da gleda mahnitu bitku, mada je i dalje razaznavao grmljavinu i praskove, a povremeno bi i prava kiša slomljenog kamena pala na kaldrmu, začuvši se kao neka daleka padavina.

Gavin diže svetiljku, usudivši se da je otvori tek toliko da iz nje sine tračak svetlosti. Na tom svetlu mogao je da razazna šta je to Brinov vojnik video. Ostrvo Tar Valon beše okruženo grudobranima koje su podigle ogijerske ruke prilikom prvobitne izgradnje grada; ti grudobrani su sprečavali ostrvo da se ne odranja. Baš kao većina drugih ogijerskih radova, grudobrani su bili prelepi. Ovde se kamen skladno povijao preko vode, kao beli vrh talasa koji se krši na obalu. Na prigušenom svetlu Gavinove svetiljke, donja strana tog kamenja bila je tako realistična, tako nežna, da je teško bilo oceniti gde se kamen završava a počinje reka.

U jednom od tih kamenih bedema bio je skriven procep, skoro nevidljiv čak i iz tolike blizine. Brinovi vojnici poterali su njegov čamac u taj uzani procep, koji je sa ove strane i s vrha bio u kamenu. Sijuanin čamac usledio je za njim, a Gavin je mahnuo veslačima da je slede. Procep se pretvorio u veoma uzan tunel, pa Gavin skinu zaštitu sa svoje svetiljke, primetivši da su Brin i Sijuan učinili to isto. Kamenje prekriveno lišajevima nosilo je sa obe strane belege od vodostaja. Mnogo godina je taj prolaz u potpunosti bio pod vodom.

„Verovatno je nekada bio predviđen za radnike", primeti Brin ispred njega, a glas mu odjeknu kroz vlažni tunel. Čak je i kretanje vesala po vodi bilo glasnije, kao i daleko kapanje i laptanje reke. „Da izlaze i održavaju bedeme."

„Nije me briga zašto su ga podigli", kaza Sijuan, „samo mi je drago što je i dalje tu. I užasnuta sam činjenicom da ranije nisam znala za njega. Jedna od snaga Tar Valona oduvek je bilo to da su mostovi sigurni. Da možeš da vodiš računa o tome ko ulazi i ko izlazi."

Brin tiho frknu, a taj zvuk odjeknu niz tunel. „Sijuan, ne možeš da upravljaš svime u jednom ovakvom gradu. Ti mostovi ti na neki način daju osećaj lažne sigurnosti. Istina, ovaj grad je neprobojan za zavojevačku vojsku - ali ovakvo jedno mesto, tako usko da nije ni za krpelja, i dalje bi moglo da ima desetak rupa dovoljno velikih da kroz njih uteknu buve."

Sijuan zaćuta. Gavin se smirio i disao je uravnoteženo. Bar napokon radi na nečemu da pomogne Egveni. To je potrajalo daleko duže nego što mu je bilo po volji. Svetlost dala da brzo dođe do nje!

Tunel se zatrese od udaljenog praska. Gavin se osvrnu i pogleda preostalih deset čamaca, punih bojažljivih vojnika. Plove pravo na ratište, gde su obe strane jače od njih, obe strane nemaju mnogo razloga da im budu naklonjene - i obe strane koriste Jednu moć. Da bi pogledao takvim izgledima u oči, čovek mora da bude poseban.

„Evo“, reče Brin, obasjan svetlošću. Diže ruku i zaustavi red čamaca. Tunel se otvarao s desne strane, gde je jedna kamena ivica - pristanište sa stepeništem - čekala. Što se tunela s vodom tiče, on je vodio dalje.