Oluja na obzorju полностью

„Ko?“, upita Brin, zabrinuto rijući pogledom po mraku ne bi li video ima li još ubica iz potaje. On oštro mahnu, a njegovi ljudi posramljeno više otvoriše svoje svetiljke. Ubica je tako hitro napao da se oni skoro nisu ni pomerili. Da Brin nije bio obdaren zaštitničkom vezom...

„Min“, odgovori Sijuan. Zvučala je iznureno. To Lečenje kao da ju je veoma zamorilo. „Kazala je da moram da budem blizu tebe." Zastade. „Da noćas nisi pošao sa mnom, poginula bih."

„Pa", reče joj Brin, „ja jesam tvoj Zaštitnik. Pretpostavljam da ovo neće biti jedini put kada ću te spasiti." Zašto je odjednom tako toplo?

„Da", kaza Sijuan i ustade. „Ali ovo je nešto drugo. Min je kazala da ću ja umreti i... Ne, čekaj. To nije ono što je Min tačno rekla. Kazala je da ćemo oboje umreti, ako ne budem blizu tebe."

„Šta to...“, poče Brin, okrećući se prema njoj.

„Ćuti!", prekide ga Sijuan, pa ga obema rukama uhvati za glavu. On oseti čudno peckanje. Da li to ona koristi Moć na njemu? Šta se to dešava? On prepozna taj osećaj, kao da mu se krv ledi u venama! Ona ga to Leči! Ali zašto? Nije ranjen.

Sijuan mu pusti lice, pa se malčice zatetura iznenada delujući potpuno iznureno. On je uhvati, kako bi joj pomogao da povrati ravnotežu, ali ona odmahnu glavom i ispravi se. „Evo“, kaza, pa ga uhvati za desnicu i okrenu je tako da mu se videlo zapešće. Tu mu je u koži bila sićušna crna iglica. Ona je istrgnu, a Brin se naježi, ali ovoga puta to nikakve veze nije imalo s Lečenjem.

„Otrov?“, upita, gledajući ubijenog čoveka. „Kada me je uhvatio za ruku, to nije bio običan samrtnički grč.“

„Iglica je verovatno premazana nekim sredstvom koje umrtvljuje kožu“, besno promrmlja Sijuan, pustivši ga da joj pomogne da sedne. Baci iglicu, a ona odjednom buknu u plamen i otrov ispari od vreline njenog usmeravanja.

Brin prođe prstima kroz kosu. Čelo mu se orosilo znojem. „Jesi li ga... Izlečila?“

Sijuan klimnu. „Bilo je iznenađujuće lako. U telo ti je ušlo samo malo otrova. Svejedno bi te ubio. Moraćeš da zahvališ Min kada je sledeći put budeš video, Brine. Upravo nam je spasla živote."

„Ali ja ne bih ni bio otrovan da nisam pošao!"

„Ne pokušavaj da primenjuješ logiku na predviđanja ili proricanja", namršti se Sijuan. „Ti si živ. Ja sam živa. Predlažem ti da se zadovoljiš time. Osećaš li se dovoljno dobro da nastavimo?"

„Zar je bitno?" upita Brin. „Nemam namere da te pustim da ideš bez mene."

„Onda, hajdemo", reče mu Sijuan, pa duboko uzdahnu i ustade. Odmor nije bio ni izbliza dovoljno dug, ali on joj se nije protivio. „Ona tvoja tri vojnika preživeće noč. Učinila sam šta sam mogla za njih."

Egvena je iznureno sedela na hrpi porušenog kamenja, zureći kroz rupu u zidu Bele kule i gledajući požar u dvorištu. Neke prilike kretale su se između vatri, koje su se jedna po jedna gasile. Ko god da upravlja otporom, dovoljno je priseban da shvati kako požar može da bude jednako opasan kao Seanšani. Ali nekoliko sestara koje tkaju Vazduh i Vodu mogu veoma brzo ugasiti požare i sačuvati Kulu. Ono što je od nje ostalo.

Egvena sklopi oči i zavali se uz ostatak zida, osećajući kako lahor duva preko nje. Seanšani su pobegli i poslednji to’rakeni nestali su u mraku. Tog trenutka, gledajući ih kako beže, Egvena je shvatila koliko je izmirila i sebe i jadne polaznice kroz koje je crpela Moć. Pustila ih je i naredila im da odu pravo na spavanje. Ostale žene koje je usput prikupila starale su se za ranjenike ili gasile požare na višim spratovima.

Egvena je želela da pomogne. To jest, jedan njen deo je želeo da pomogne. Trunčica. Ali, Svetlosti, što je umorna! Ne može da usmerava ni trunčicu više, čak ni pomoću sa angreala. Pomerila je granice svojih mogućnosti, ali sada je toliko istrošena da ne bi mogla da prigrli Izvor ni kada bi pokušala.

Borila se. Bila je veličanstvena i razorna, Amirlin presude i srdžbe, Zeleni ađah do srži. Ali Kula je svejedno gorela. Sem toga, više to’rakena je pobeglo nego što je palo. Broj ranjenica među onima koje je prikupila uza se bio je malčice ohrabrujući. Samo su tri polaznice i jedna Aes Sedai poginule, a zarobile su deset damane i ubile na desetine vojnika. Ali šta je sa ostalim spratovima? Bela kula nije pobedila u toj bici.

Bela kula je sada slomljena i telom, a ne samo duhom. Biće joj potreban snažan vođa kako bi je ponovo izgradio. Narednih nekoliko dana pokazaće se ključnim. Osetila je još veću iznurenost kada je pomislila šta je sve čeka.

Zaštitila je mnoge. Pružila je otpor i borila se. Ali ovaj dan će svejedno biti upamćen kao jedna od najvećih nesreća u istoriji Aes Sedai.

Ne mogu da razmišljam o tome, pomislila je. Moram da se usredsredim na ono što moram učiniti kako bih popravila stvari...

Ubrzo će ustati. Povešće polaznice i Aes Sedai na one gornje spratove kako bi ih očistile i procenile štetu. Biće snažna i sposobna. Druge će biti u iskušenju da padnu u očaj, tako da ona mora da bude vedra. Zarad njih.