Oluja na obzorju полностью

„Tako mi Svetlosti...", prošapta Brin, usredseđujući se na taj procep. Jedna usamljena prilika u belom stajala je nasred rupe u zidu Kule. Bila je predaleko da bi joj razabrao lice, čak i pomoću durbina, ali ko god da je ona - svakako nanosi štetu Seanšanima. Ruke su joj bile podignute a između šaka joj je gorela vatra, tako jarko da je bacala senke preko čitavog zida oko nje. Talasi vatre neumoljivo su sevali i rušili rakene s neba.

On diže durbin, prelazeći pogledom duž čitave Kule, tražeći druge znake otpora. Na ravnom okruglom krovu nešto se dešava. Bilo je to toliko daleko da je jedva mogao da razazna o čemu je reč. Čini mu se kao da se neke motke dižu, nakon čega se rakeni obrušavaju i... Šta? Svaki put kada se raken obruši, odleti s nečim u kandžama. Zatočenice, shvatio je Brin i naježio se. Oni vode zarobljene Aes Sedai do krova, vezuju ih konopcima, a onda rakeni hvataju te konopce i vuku žene u vazduh. Svetlosti! Ugleda jednu zarobljenicu kako je odnose. Izgledalo je kao da joj je vreća preko glave.

„Moramo da uđemo u Kulu“, reče mu Gavin. „Ova je bitka samo skretanje pažnje.“

„Saglasan sam“, odgovori Brin, pa spusti durbin. Baci pogled po dvorištu, gde je Sijuan kazala da će čekati dok su se ljudi borili. Vreme je da je pokupi i da...

Nema je. Brin oseti talas zatečenosti, a za njim navalu užasa. Gde je ona? Ako je ta žena poginula...

Ali ne. Oseća je u Kuli. Nije povređena. Ta veza je čudesna stvar, ali nije se još navikao na nju. Trebalo je da primetio kada je otišla! On pređe pogledom preko borbenog reda svojih vojnika. Seanšani su se dobro borili, ali sada su potučeni do nogu. Njihov bojni red se slama i raspada na sve strane. Brin oštro naredi svojim ljudima da ih ne slede.

„Prvi i drugi odred - brzo pokupite ranjenike", naredi. „Premestite ih na jednu stranu dvorišta. Oni koji mogu da hodaju neka krenu pravo ka čamcima." Namrštio se. „Oni koji ne mogu da hodaju moraće da sačekaju Aes Sedai da ih Izleče." Vojnici klimnuše. Teški ranjenici biće prepušteni neprijatelju, ali bili su upozoreni na tu mogućnost pre nego što su prihvatili da pođu na taj zadatak. Oslobađanje Amirlin važnije je od svega ostalog.

Neki ljudi će umreti od rana dok čekaju. Tu se ništa ne može. Nada se da će Aes Sedai iz Bele kule Izlečiti većinu njih. Nakon tog Lečenja uslediće zatočeništvo, ali drugog izbora nema. Vojnici moraju da se kreću brzo, tako da nema vremena da se naprave nosila i ponesu ranjenici.

„Treći i četvrti odred“, žurno poče - pa zastade kada jedna poznata prilika u plavoj haljini izađe iz Kule, vodeći za sobom devojku u belom. Naravno, Sijuan sada deluje tek nešto malo starije od te devojke. Povremeno mu je bilo teško da je dovede u ikakvu vezu sa onom strogom ženom koju je upoznao pre mnogo godina.

Osećajući čudno olakšanje, stade ispred Sijuan čim im ona priđe. „Ko je tor, zatraži da čuje. „Gde si bila?“

Ona coknu, pa reče polaznici da sačeka, a onda povuče Brina u stranu i tiho mu se obrati. „Tvoji vojnici su bih zauzeti, a ja sam rešila da je dobar trenutak da prikupim neka saznanja. Sem toga, Garete Brine, moram da primetim da ćemo morati da poradimo na tvom ponašanju. Jedan Zaštitnik ne razgovara tako sa svojom Aes Sedai."

„Počeću da razmišljam o tome kada ti počneš da se ponašaš kao da imaš zrno mozga u glavi, ženo. Šta da si naletela na Seanšane?"

„Onda bih bila u opasnosti", odgovori ona, podbočivši se. „Ne bi mi to bilo prvi put. Nisam smela da dozvolim da me bilo koja druga Aes Sedai vidi u društvu tvom i tvojih vojnika. Tako jednostavno prerušavanje ne bi prevarilo nijednu sestru."

„A šta da su te prepoznali?", zatraži da čuje on. „Sijuan, ti ljudi su pokušali da te pogube!“

Ona frknu. „Ni Moiraina lično me ne bi prepoznala sa ovim licem. Žene u Kuli u meni če videti samo mladu Aes Sedai, koja im je blago poznata. Sem toga, nisam naletela ni na jednu od njih. Samo na ovo dete." Ona pogleda polaznicu; devojka je imala kratku crnu kosu i prestravljeno je zurila u bitku koja se odvijala na nebu. „Hašala, dođi ovamo", pozva je Sijuan.

Polaznica pritrča.

„Ispričaj ovom čoveku ono što si ispričala meni", naredi joj Sijuan.

„Da, Aes Sedai", odvrati polaznica i bojažljivo pade u naklon. Brinovi vojnici okružiše Sijuan počasnom stražom, a Gavin priđe Brinu. Mladić je sve vreme bacao pogled ka smrtonosnom nebu.

„Amirlin, Egvena al’Ver", drhtavim glasom poče polaznica. „Danas su je pustih iz ćelije i dozvolili da se vrati u polazničke odaje. Bila sam u donjoj kuhinji kada je napad počeo, pa ne znam šta se desilo. Ali verovatno je negde na dvadeset prvom ili dvadeset drugom spratu. Polazničke odaje sada se tamo nalaze." Namršti se. „U današnje vreme, unutrašnjost Kule je u pravoj pometnji. Ništa nije tamo gde bi trebalo da bude."

Sijuan pogleda Brina pravo u oči. „Egveni daju dvokoren u velikim količinama. Jedva da je u stanju da usmerava."

„Moramo da stignemo do nje!", uzviknu Gavin.