Ponovorođeni Zmaj полностью

Nije bio jedina publika. Ni deset koraka od njega stajalo je šest žena s bezvremenim licima Aes Sedai i isto toliko Prihvaćenih u belim haljinama sa sedmobojnim obrubima. Sve su gledale jedan par učenika, golih do pojasa i mokrih od znoja, pod nadzorom Zaštitnika koji je podsećao na kamenu gromadu. Zaštitnik je lulom kratkog kamiša, iz koje se dizao duvanski dim, izdavao uputstva svojim učenicima.

Met sede prekrštenih nogu pod jedan kožolist i poče besposleno da žonglira trima povećim kamenčićima koje je iščeprkao iz zemlje. Nije baš da je osećao slabost, ali bilo je dobro sesti. Ako postoji izlaz iz Kule, neće pobeći dok se on malo odmori.

Onda ubrzo shvati koga to Aes Sedai i Prihvaćene gledaju. Jedan od učenika stamenog Zaštitnika bio je visok i vitak mladić koji se kretao poput mačke. I lepuškast skoro kao devojka, suvo pomisli Met. Sve žene su sa sjajem u očima posmatrale visokog mladića, čak i Aes Sedai.

Koristio je mač za vežbanje skoro podjednako vesto kao Zaštitnici, zasluživši povremeno ozbiljnu odobravajuću primedbu od svog učitelja. Nije da je njegov protivnik, mladić bliži Metovim godinama, crvenozlatne kose, bio nevešt. Istina je bila daleko od toga, koliko je Met mogao da vidi, mada nikada nije tvrdio kako se razume u mačeve. Zlatokosi mladić presreo bi svaki munjevit napad i odbio ga pre no što bi ga povezano pruće dotaklo, pa bi čak povremeno i sam napao. Ali zgodni mladić bi u otkucaju srca odbio napade i prešao u protivnapad.

Met premesti kamičke u jednu ruku, ali nastavi da žonglira. Ne bi voleo da se suoči ni sa jednim od njih. Svakako ne s mačem.

„Dosta!“ Zaštitnikov glas zvučao je kao kamenje koje ispada iz vedra. Dva mladića zadihano spustiše mačeve. Kosa im beše mokra od znoja. „Odmorite se dok završim lulu. Ali brzo se odmarajte; skoro sam je ispušio.“

Sada kada su prestali da poigravaju, Met dobro osmotri zlatokosog mladića i ispusti kamičke. Nek sam spaljen, kladim se u sve što imam da je ono Elejnin brat. A ako onaj drugi nije Galad, poješću sopstvene čizme. Na putovanju od Tomanske glave Elejna je samo pričala o Gavinovim vrlinama i Galadovim porocima. Oh, prema Elejni i Gavin je imao poroke, ali bili su sitni; Metu su zvučali kao nešto što niko sem sestre ne bi smatrao porocima. Što se Galada tiče, kada bi neko pritisnuo Elejnu, čuo bi opis sina kakvog bi svaka majka poželela. Met je mislio da mu se Galadovo društvo ne bi svidelo. Egvena je crvenela svaki put kada bi ga spomenuli, mada je mislila da to niko ne primećuje.

Kada Gavin i Galad stadoše, žene koje su ih posmatrale uskomešaše se, i činilo se da će skoro kao jedna zakoračiti ka njima. Ali Gavin primeti Meta, prošapta nešto Galadu, i njih dvojica zaobiđoše žene. Aes Sedai i Prihvaćene pratile su ih pogledom. Met ustade kada mu se približiše. „Ti si Met Kauton, zar ne?“ – iscerivši se upita Gavin. „Prepoznao sam te po Egveninom opisu. I Elejninom. Kako sam shvatio, bio si bolestan. Je li ti sada bolje?“

„Dobro mi je“, odgovori Met. Zapita se da li bi Gavina trebalo da oslovljava sa „moj lorde“, ili nečim sličnim. Odbio je da Elejnu zove „moja gospo“ – mada to nije zapravo ni tražila – pa odluči da ni njen brat neće bolje da prođe.

„Jesi li došao na vežbalište da učiš mačevanje?“ – upita Galad.

Met odmahnu glavom. „Samo sam šetao. Ne razumem se mnogo u mačeve. Pre ću verovati dobrom luku, ili štapu. Njih znam kako da koristim.“

„Ako provodiš mnogo vremena u Ninaevinom društvu“, reče Galad, „biće ti potreban luk, štap i mač samo da se zaštitiš. A ne znam da li će ti i to biti dovoljno.“

Gavin ga pogleda. „Galade, skoro da si se našalio.“

„Imam ja smisao za humor, Gavine“, namršti se Galad. „Ti samo misliš kako ga nemam, jer se ne rugam ljudima.“

Odmahnuvši glavom, Gavin se okrete Metu. „Trebalo bi da naučiš kako da koristiš mač. Ovih dana svima je to potrebno. Tvoj prijatelj – Rand al’Tor – imao je vrlo neobičan mač. Znaš li šta je s njim?“

„Dugo nisam video Randa“, brzo odgovori Met. Samo na trenutak, kada je spomenuo Randa, Gavinov suzi oči. Svetlosti, zna li on za Randa? Nemoguće. Da zna, proglasio bi me Prijateljem Mraka samo što sam Randov prijatelj. Ali nešto zna. „Mačevi nisu sve i sva, znaš. Mislim da bih mogao da se nosim s bilo kojim od vas dvojice ako biste vi imali mač a ja svoj štap.“

Gavinov kašalj očigledno je trebalo da prikrije smeh. Isuviše ljubazno kaza: „Mora da si veoma vest.“ Na Galadovom licu jasno se videla neverica.