Obuzeta svojim mislima, Egvena ču kako neko pročisti grlo, pa zatim ponovo, samo glasnije. Pogled joj se usredsredi. Zureći ravno u nju, Amirlin srdito progovori: „Budući da izgleda spavaš na nogama, dete, predlažem da se odvučeš u krevet.“ Na trenutak pogled joj sevnu ka skoro sakrivenim papirima u Egveninoj ruci. „Sutra imaš mnogo posla, a i u predstojećim danima.“ Na trenutak ju je gledala pravo u oči, a onda se okrete i ode pre no što bilo ko stiže da se nakloni.
Šerijam se obruši na Alanu čim se Amirlin udaljila. Zelena Aes Sedai se mrštila i ćutke trpela napad. „Poludela si, Alana! Prava si budala, i to dvostruka ako misliš da ću biti blaga prema tebi samo zato što smo zajedno bile polaznice. Je li te Zmaj obuzeo pa da...?“ Šerijam odjednom primeti Egvenu, i razbesne se na nju. „Zar nisam čula da te je Amirlin Tron poslala u krevet, Prihvaćena? Ako li samo reč kažeš o ovome, poželećeš da sam te živu zakopala da đubriš zemlju. A ujutru da te pre prvog zvona vidim u mojoj radnoj sobi, i ni tren kasnije. Sad se gubi!“
Egvena pođe. Vrtelo joj se u glavi. Zar nikome ne može da veruje? Amirlin? Poslala nas je da jurimo trinaest sestara iz Crnog ađaha, i zaboravila da spomene da je upravo to broj potreban da se žena koja može da usmerava protiv svoje volje preobrati Senci. Kome da veruje?
Nije želela da bude sama, nije mogla da podnese pomisao na to, te stoga požuri u odaje Prihvaćenih, razmišljajući kako će se sutra tamo preseliti, i čim pokuca na Ninaevina vrata, smesta ih otvori i uđe. Njoj je mogla u potpunosti da veruje. Njoj i Elejni.
Ali Ninaeva je sedela u jednoj od dve stolice, a Elejna plakala s glavom zakopanom u Ninaevino krilo. Sva se tresla od tihog jecanja kakvo dolazi kada se više nema snage za duboko ridanje, ali bol je i dalje tu. I Ninaevini obrazi bili su vlažni. Velika zmija sijala joj je na ruci kojom je gladila Elejninu kosu, istovetna prstenu na ruci kojom je Elejna zgrabila Ninaevinu suknju.
Elejna diže lice crveno i natečeno od dugog plakanja, i zajeca kada vide Egvenu. „Nisam tako grozna, Egvena. Jednostavno nisam!“
Nesreća s ter’angrealom, strah da će možda neko pročitati papire koje joj je Verin dala, sumnja na sve u onoj odaji, sve je to bilo užasno, ali na neki grub način ju je i zaštitilo od onoga što se odigralo u ter’angrealu, jer dolazilo je spolja; ono drugo bilo je unutra. Elejnine reči ukloniše pregradu, i sve ono iznutra pogodi Egvenu kao da se tavanica srušila. Rand, njen muž, i Džoija, njeno dete. Rand, prikovan, moli je da ga ubije. Rand okovan čeka da bude smiren.
Egvena pade na kolena kraj Elejne, potpuno nesvesna da se uopšte pokrenula. Sve suze koje je već trebalo da je isplakala, nagrnuše kao poplava. „Nisam mogla da mu pomognem, Ninaeva“, zajeca. „Samo sam ga ostavila tamo.“
Ninaeva se trznu kao da ju je udarila, ali već sledećeg trenutka zagrli i Egvenu i Elejnu, privi ih uz sebe i poče blago da ih ljulja. „Pssst, proći će vremenom“, prošapta meko. „Malo će proći. Jednog dana nateraćemo ih da plate našu cenu. Pst, pst.“
Meta je probudilo sunce koje je kroz izrezbarene kapke puzalo preko njegovog kreveta. Na trenutak, samo je ležao i mrštio se. Pre no što je zaspao, nikakav plan nije smislio za bekstvo iz Tar Valona, ali nije ni odustao. Magla je i dalje pokrivala previše sećanja, ali nije imao nameru da odustane.
Dve služavke žurno uđoše s toplom vodom i poslužavnikom natrpanim hranom. Kroz smeh su mu govorile kako već mnogo bolje izgleda, i kako će uskoro biti zdrav i čio, samo ako sluša šta mu Aes Sedai kažu. Kratko im je odgovarao, pokušavajući da ne zvuči ogorčeno.
Pošto su otišle, on zbaci ćebe i iskoči iz kreveta, zastavši samo da strpa u usta komadić nasečene šunke, pre no što je nasuo vodu da se umije i obrije. Zagledavši se u ogledalo iznad umivaonika, na trenutak prestade da sapunanja lice. Jeste bolje izgledao.
Obrazi su mu još bili usahli, ali ne kao ranije. Više nije bilo podočnjaka, a ni oči mu nisu bile toliko upale. Kao da se svaki zalogaj koji je sinoć pojeo pretvorio u meso na njegovim kostima. Čak se i osećao snažnije.
„Ako nastavim ovako“, promrmlja, „brzo ću se odavde izgubiti.“ Ali opet se iznenadi kada posle brijanja sede i proždra svaku trunčicu šunke, repe i krušaka s poslužavnika.
Bio je siguran da su očekivale od njega da se posle jela ponovo uvuče u krevet, ali umesto toga se obukao, trupnuo nogama da bolje namesti čizme, pogledao preobuku u ormaru i rešio da je za sada ne nosi.
