Bio je to prosečan čovek, prosečne visine i građe. Tako običnih crta da je Egvena mislila kako ga ne bi primetila ni da je u društvu samo sa još dvojicom. Ipak, bilo joj je dovoljno da ga osmotri samo na tren pre no što je shvatila da nešto nedostaje. Samostrel.
Trže se i divlje osvrnu oko sebe. „Mora da je bio još jedan, Ninaeva. Neko je uzeo samostrel. I neko ga je ubo. Možda je tamo negde, spreman da nas ponovo strelja.“
„Smiri se“, odvrati Ninaeva, ali i ona se zagleda na obe strane galerije, trzajući pletenicu. „Samo se smiri, i smislićemo šta da...“ Preseče je zvuk koraka po stazi koja je vodila na njihov nivo.
Egveni je srce sišlo u pete. Očiju usredsređenih na stazu, očajnički se borila da ponovo dodirne saidar, ali za nju je to značilo da mora biti potpuno spokojna, a otkucaji njenog srca rušili su spokoj.
Na stazi se pojavi Šerijam Sedai i namršti se na ono što vidi. „Šta se to ovde, za ime Svetlosti, desilo?“ Pojurila je ka njima, bar jednom izgubivši staloženost.
„Pronašle smo ga“, odgovori Ninaeva kada nadzornica polaznica kleknu kraj leša.
Šerijam dodirnu čoveka po grudima i, zasiktavši, dvostruko brže trže ruku. Vidno skupljajući snagu ponovo ga dodirnu i nešto duže održa Dodir. „Mrtav“, promrmlja. „Mrtav koliko god je to moguće, i više od toga.“ Kada se pridiže, izvuče maramicu iz rukava i obrisa prste. „Pronašle ste ga? Ovde? Ovako?“
Egvena klimnu. Bila je sigurna da će joj Šerijam u glasu čuti laž ako progovori.
„Jesmo“, čvrsto odgovori Ninaeva.
Šerijam odmahnu glavom. „Muškarac – pa još mrtav! – i u polazničkim odajama bio bi pravi skandal, ali ovo...“
„Po čemu se ovaj razlikuje?“ – upita Ninaeva. „I kako to može biti
Šerijam duboko udahnu i obe ili ispitivački odmeri. „On je jedan od Bezdušnih. Sivi čovek.“ Odsutno, ponovo obrisa prste i pogled joj se još jednom vrati ka lešu. Zabrinut pogled.
„Bezdušni?“ – drhtavim glasom upita Egvena, istovremeno kad Ninaeva reče: „Sivi čovek?“
Šerijam ili prostreli očima, prodorno i kratko. „To još nije deo onoga što učite, ali izgleda da ste ionako u mnogo čemu prekoračile pravila. A budući da ste vi pronašle ovo...“ Pokazala je ka lešu. „Bezdušni, Sivi ljudi, odrekli su se svojih duša da bi Mračnome služili kao ubice. Nakon toga nisu zaista živi. Nisu ni mrtvi, ali ni zaista živi. Uprkos imenu, neki Sivi ljudi su žene. Veoma malo njih. Čak je i među Prijateljima Mraka samo šačica žena dovoljno glupa da se toliko žrtvuje. Možete pravo u njih da gledate i da ili i ne primetite, a onda je prekasno. I dok je hodao bio je podjednako mrtav kao sada. Samo mi oči govore da je to što leži pred nama ikada živelo.“ Ponovo ili dugo pogleda. „Nijedan Sivi čovek još od Troločkih ratova nije se usudio da uđe u Tar Valon.“
„Šta ćeš da uradiš?“ – upita Egvena. Šerijam diže obrve, a ona brzo dodade: „Ako mogu da pitam, Šerijam Sedai.“
Aes Sedai je oklevala. „Pošto ste vi bile toliko nesrećne da ga pronađete, pretpostavljam da možeš. Odluka će biti na Amirlin Tron, ali uzevši u obzir sve što se već dogodilo, verujem da će želeti da se ovo zataška koliko god je moguće. Ne treba nam još glasina. O ovome ni sa kim sem sa mnom nećete razgovarati, izuzev s Amirlin ako bi ona to prva spomenula.“
„Da, Aes Sedai“, žarko odvrati Egvena. Ninaevin glas beše hladniji. Šerijam kao da primi njihovu poslušnost zdravo za gotovo. Ni znaka nije davala da ili je čula. Sva pažnja beše joj posvećena mrtvacu. Sivom čoveku. Bezdušnom. „Neće biti moguće sakriti da je čovek ovde ubijen.“ Odjednom je okruži sjaj Jedne moći, i podjednako naglo telo na podu pokri jedna duga, niska kupola, sivkasta i toliko zatamnjena da je teško bilo videti šta se pod njom nalazi. „Ali ovo će sprečiti da ga dodirne iko ko bi mogao otkriti njegovu prirodu. Moram ovo da uklonim pre no što se polaznice vrate.“
Njene kose zelene oči pogledaše ili kao da se tek sada setila da su tu. „Vas dve odlazite sada. U tvoju sobu, mislim, Ninaeva. Uzevši u obzir ono što vas već čeka, ako se raščuje da ste u ovo umešane, čak i približno... Idite.“
Egvena se nakloni i povuče Ninaevu za rukav, ali Ninaeva upita: „Zašto si došla ovamo, Šerijam Sedai?“
Šerijam je na trenutak delovala iznenađeno, ali se smesta namrštila. Podbočivši se, pogleda Ninaevu sa svom čvrstinom koju je nosio njen položaj. „Da li je sada nadzornici polaznica potreban izgovor da dolazi u polazničke odaje. Prihvaćena?“ – tiho upita. „Da li to Prihvaćene sada ispituju Aes Sedai? Amirlin namerava da od vas dve nešto načini, ali uspelo joj to ili ne, ja ću vas, barem, naučiti da se ponašate. A sad, vas dve brže odlazite, pre no što vas obe odvučem u moju radnu sobu, i to ne zbog sastanka koji vam je Amirlin Tron već zakazala.“
Egveni iznenada dođe jedna misao. „Oprosti, Šerijam Sedai“, brzo reče, „ali moram po plašt. Hladno mi je.“ I odjuri pre no što Aes Sedai stiže bilo šta da kaže.
