Ponovorođeni Zmaj полностью

„Zato što Bela kula radi ono što radi iz svojih razloga.“ Egvena se strese od Ninaevinog glasa. „Ne znam zašto. Da li će pomoći Metu da ostane u životu, ili ga pustiti da umre, zavisi od toga šta im odgovara. Nijedna od Tri zakletve ne kaže kako moraju da ga Izleče. U Amirlinim očima Met je samo alatka. Kao i mi. Upotrebiće nas da lovimo Crni ađah, ali ako slomiš alatku, ne plačeš nad njom. Jednostavno nabaviš drugu. Bolje bi vam bilo da to zapamtite.“

„Šta ćemo mi da uradimo s njim?“ – upita Egvena. „Šta možemo da uradimo?“

Ninaeva priđe ormaru, poče da pretura po njemu i pojavi se s prugastom platnenom torbicom punom bilja. „S mojim lekarijama – i malo sreće – možda ću moći sama da ga Izlečim.“

„Verin nije mogla“, reče Elejna. „Moiraina i Verin zajedno nisu mogle, a Moiraina je imala angreal. Ninaeva, ako povučeš previše Jedne moći, mogla bi da se spališ. Ili, ako imaš sreće, samo da se umiriš. Ako se to može smatrati srećom.“

Ninaeva slegnu ramenima. „Stalno mi pričaju kako imam potencijal da budem najmoćnija Aes Sedai u poslednjih hiljadu godina. Možda je vreme da otkrijem jesu li u pravu.“ Cimnula je pletenicu i jasno se videlo da je uplašena, bez obzira na hrabre reči.

Ali neće dopustiti da Met umre, čak i ako to znači da se sama izlaže opasnosti od smrti. „Stalno pričaju kako smo nas tri tako moćne – ili ćemo biti. Možda, ako zajedno pokušamo, možemo između nas da izdelimo tok.“

„Nikada nismo pokušale zajedno da radimo“, lagano odgovori Ninaeva. „Nisam sigurna da znam kako da spojim naše sposobnosti. Takav pokušaj skoro je podjednako opasan kao i povlačenje previše Moći.“

„Oh, ako ćemo to da radimo“, reče Elejna i ustade s kreveta, „hajde, onda. Što duže pričamo, to ću se više plašiti. Met je u gostinskim sobama. Ne znam u kojoj, ali Šerijam mi je toliko rekla.“

Kao tačka na njene reči, vrata se uz tresak otvoriše i jedna Aes Sedai uđe kao da ulazi u svoju sobu, a da su one uljezi.

Egvena se duboko nakloni, da bi sakrila nespokoj na licu.

Elaida je pre bila zgodna žena no lepa. Strogost njenog lica davala je zrelost bezvremenim crtama Aes Sedai. Nije se činilo da je stara, ali Egvena ipak nije mogla da zamisli Elaidu kao mladu. Izuzev u najsvečanijim prilikama, malo je Aes Sedai nosilo izvezene šalove s belom suzom Plamena Tar Valona, koja bi im padala preko leđa, ali Elaida je svoj nosila. Duge crvene rese govorile su kome Ađahu pripada. I svilena haljina boje slonovače bila je prošarana crvenim, a ispod sukanja su joj virile crvene papučice kada je ušla u sobu. Njene tamne oči gledale su ili kao što ptica gleda crva.

„Dakle, sve tri ste zajedno. To me, nekako, ne iznenađuje.“ Njen glas govorio je isto što i njeno držanje; bila je žena od moći, spremna da je upotrebi ako zaključi da je to neophodno; žena koja zna više od onih kojima govori. Ponašala se isto prema kraljici, kao i prema polaznici.

„Oprosti mi, Elaida Sedai“, reče Ninaeva, prignuvši se u još jedan naklon, „ali baš sam nameravala da izađem. Moram mnogo da nadoknadim u učenju. Ako bi mi oprostila...“

„Tvoje učenje može da čeka“, odvrati Elaida. „Napokon, već je dovoljno čekalo.“ Istrže platnenu torbicu iz Ninaevinih šaka i odveza je, ali nakon jednog jedinog pogleda, baci je na pod. „Bilje. Više nisi seoska Mudrost, dete. Ako pokušavaš da se držiš prošlosti, to će te samo sprečiti da napreduješ.“

„Elaida Sedai“, kaza Elejna. „Ja...“

„Tišina, polaznice.“ Elaidin glas beše hladan i mek, kao što je meka svila obmotana oko čelika. „Moguće je da si prekinula vezu između Tar Valona i Kaemlina koja je trajala tri hiljade godina. Govorićeš tek kad ti se neko obrati.“ Elejnin pogled beše uprt u pod ispred njenih nogu. Obrazi joj pocrveneše. Krivica, ili gnev? Egvena nije bila sigurna.

Ne obraćajući pažnju na njih, Elaida sede u jednu fotelju, pažljivo namestivši suknje. Ostalima ne pokazala da sednu. Ninaevi se ukoči lice i ona poče oštro da trza pletenicu. Egvena se nadala da je ćud neće toliko savladati da bez dozvole sedne u drugu fotelju.

Kada se Elaida namestila kako je htela, neko vreme ili je posmatrala ćutke i bezizražajnog lica. Naposletku reče: „Jeste li znale da je Crni ađah među nama?“

Egvena se iznenađeno zgleda s Ninaevom i Elejnom.

„Rečeno nam je“, oprezno odgovori Ninaeva. „Elaida Sedai“, dodade nakon stanke.

Elaida podiže obrvu. „Da. I mislila sam da znate za to.“ Egvena se trže na njen glas, koji je nagoveštavao mnogo više no što je rekao, a Ninaeva besno otvori usta, ali ili hladan pogled Aes Sedai ućutka. „Vas dve“, opušteno nastavi Elaida, „nestanete, odvevši sa sobom kći naslednicu Andora – devojku koja će jednog dana možda postati kraljica Andora, ako je živu ne oderem i prodam kožu za rukavice – nestanete bez dozvole, bez ijedne reči, bez traga.“

„Nisu me odnele“, reče Elejna pogleda uprtog u pod. „Sama sam otišla.“