Ponovorođeni Zmaj полностью

„Hoćeš li već jednom slušati, dete?“ Sjaj okruži Elaidu. Aes Sedai besno prostreli pogledom Elejnu. „Moram li ovde i sada da te naučim pameti?“

Elejna diže glavu. Nije bilo moguće pogrešno oceniti izraz njenog lica. Gnev. Jedan dugi trenutak gledala je Elaidu pravo u oči.

Egvena zari nokte u dlanove. Bilo je to izluđujuće. Ona, Elejna ili Ninaeva mogle su na licu mesta da unište Elaidu. ili bar, ako je iznenade. Napokon, ona je u potpunosti obučena. A ako uradimo bilo šta sem da slušamo šta nam kaže, sve ćemo odbaciti. Nemoj sada sve da odbaciš, Elejna.

Elejna spusti glavu. „Oprosti, Elaida Sedai“, promumla. „Ja – zaboravila sam se.“

Sjaj se izgubi, a Elaida glasno frknu. „Gde god da su te ove dve odvele, stekla si neke loše navike. Ne možeš sebi priuštiti loše navike, dete. Ti ćeš biti prva kraljica Andora koja je Aes Sedai. Prva kraljica Aes Sedai bilo gde u poslednjih hiljadu godina. Bićeš među najsnažnijima od nas još od Slamanja sveta, možda dovoljno snažna da budeš prvi vladar još od Slamanja koji će svetu otvoreno obznaniti da je Aes Sedai. Nemoj to da ugroziš, dete, jer je još moguće da sve izgubiš. Previše sam vremena uložila da bi se to desilo. Razumeš li me?“

„Mislim da da, Elaida Sedai“, odgovori Elejna. Zvučala je kao da uopšte nije razumela. Ništa više no Egvena.

Elaida promeni temu. „Moguće je da ste u velikoj opasnosti. Sve tri. Nestanete i vratite se, a u međuvremenu Lijandrin i njene... drugarice odu. Usporedbe će biti neizbežne. Sigurne smo da su Lijandrin i one sa njom Prijatelji Mraka. Crni ađah. Ne bih da ta optužba padne na Elejnu, a kako izgleda, da bih zaštitila nju moram i vas dve. Recite mi zašto ste pobegle i šta ste svih ovih meseci radile, i učiniću šta budem mogla za vas.“ Pogled joj pade na Egvenu poput malja.

Egvena panično potraži odgovor koji bi Aes Sedai prihvatila. Govorkalo se da je Elaida ponekad mogla da oseti laž. „Bilo je... bilo je to zbog Meta. Mnogo je bolestan.“ Pokuša da brižljivo probere reči, da ne kaže ništa što nije istina, ali da oda utisak kako je to daleko od istine. Aes Sedai sve vreme to rade. „Otišle smo... dovele smo ga da bude Izlečen. Umro bi da nismo. Amirlin će ga Izlečiti.“ Nadam se. Natera sebe da i dalje gleda Crvenu Aes Sedai pravo u oči. Ulagala je veliki napor volje da se ne premešta s noge na nogu. Po izrazu Elaidinog lica nije se moglo zaključiti da li joj je poverovala.

„Dosta, Egvena“, reče Ninaeva. Elaidin prodorni pogled premesti se na nju, ali ona ničim ne pokaza da mu je podložna. Netremice se zagleda pravo u oči Aes Sedai. „Oprosti što prekidam, Elaida Sedai“, kaza, „ali Amirlin Tron je rekla da naše prestupe moramo prevazići i zaboraviti. Kao deo novog početka, ne smemo ni da govorimo o njima. Amirlin je naložila da se ponašamo kao da se ništa od toga nije odigralo.“

„Tako je rekla, je li?“ I dalje se ni po čemu nije moglo zaključiti veruje li im Elaida ili ne. „Zanimljivo. Teško da možete potpuno zaboraviti kada je vaša kazna objavljena čitavoj Kuh. To je bez presedana. Nečuveno, izuzev u slučajevima umirivanja. Vidim zašto ste željne da zaboravite. Kako sam shvatila, treba da postaneš Prihvaćena, Elejna. I Egvena. To teško da je kazna.“

Elejna pogleda u Aes Sedai, kao da traži dozvolu da govori. „Majka je rekla da smo spremne“, odgovori. Glas joj poprimi trunčicu prkosa. „Dosta sam naučila, Elaida Sedai, i sazrela. Da nije tako, ne bih bila uzdignuta do Prihvaćene.“

„Naučila“, mislila se Elaida. „I sazrela. Možda i jesi.“ Po glasu joj se nije dalo ni naslutiti misli li da je to dobro ili ne. Pogled joj ponovo pade na Egvenu i Ninaevu, tragajući za nečim. „Vratile ste se s tim Metom, mladićem iz vašeg sela. Bio je tu i jedan drugi mladić odatle. Rand al’Tor.“ Egvena se sledi. „Nadam se da je dobro“, hladno odgovori Ninaeva, ali šakom je snažno stiskala pletenicu. „Već ga duže vreme nismo videle.“

„Zanimljiv mladić.“ Elaida ih je posmatrala dok je govorila. „Srela sam ga samo jednom, ali mi je veoma zanimljiv. Mislim da je sigurno ta’veren. Da. Moguće je da u njemu počivaju odgovori na mnoga pitanja. To vaše Emondovo Polje mora da je veoma neobično mesto, kada ste vas dve došle odatle. I Rand al’Tor.“

„To je samo selo“, odgovori Ninaeva. „Selo kao i svako drugo.“

„Da. Naravno.“ Elaida se nasmeši. Egveni se smuči od tog hladnog osmeha. „Pričajte mi o njemu. Amirlin vam nije naredila da i o tome ćutite, zar ne?“

Ninaeva cimnu pletenicu. Elejna je gledala u tepih, kao da je u njemu skriveno nešto važno, a Egvena panično tražila odgovor. Kažu da oseća laži. Svetlosti, ako je to istina... Trenutak se odužio, sve dok Ninaeva naposletku ne zausti da nešto kaže.

Istog trena vrata se ponovo otvoriše. Šerijam pomalo iznenađeno pogleda po sobi. „Dobro je što sam te našla, Elejna. Sve tri ste mi potrebne. Tebe nisam očekivala, Elaida.“