Ponovorođeni Zmaj полностью

Elaida ustade, namestivši šal. „Ove devojke nam svima bude radoznalost. Zašto su pobegle. Kakve su pustolovine imale dok ili nije bilo. Kažu da im je majka zapovedila da ne govore o tome.“

„I bolje“, reče Šerijam. „Biće kažnjene, i time će se završiti. Oduvek sam smatrala kako je nakon kazne krivica izbrisana.“

Jedan dugi trenutak dve Aes Sedai gledahu se, bezizražajnih glatkih lica. A onda Elaida kaza: „Naravno. Možda ću neki drugi put ponovo razgovarati s njima. O drugim stvarima.“ Egveni se činilo da pogled koji im je Elaida uputila pre nego što će proći pored Šerijam nosi upozorenje.

Pridržavši joj vrata, nadzornica polaznica gledala je drugu Aes Sedai kako odlazi niz galeriju. Lice joj i dalje beše bezizražajno.

Egvena duboko uzdahnu, i ču istovetne uzdahe od Ninaeve i Elejne. „Pretila mi je“, s nevericom kaza Elejna, napola sama sebi. „Pretila mi je umirivanjem, ako ne prestanem da budem – tvrdoglava!“

„Pogrešno si je shvatila“, odvrati Šerijam. „Da tvrdoglavost zaslužuje umirivanje, spisak svih umirenih ne biste mogle da naučite. Malo krotkih žena stigne do prstena i šala. Što, naravno, ne znači da ne morate krotko da se ponašate kada je to neophodno.“

„Da, Šerijam Sedai“, odvratiše joj skoro istovremeno, a Šerijam se nasmeši.

„Vidite? U najmanju ruku možete da izgledate krotko. A imaćete mnogo prilike za vežbu pre no što se vratite u Amirlininu milost. I moju. Sa mnom će vam biti teže.“

„Da, Šerijam Sedai“, reče Egvena, ali ovog puta joj se pridruži samo Elejna.

Ninaeva kaza: „Šta je s... telom, Šerijam Sedai? Sa... Bezdušnim? Jesi li otkrila ko ga je ubio? Ili kako je ušao u Kulu?“

Šerijam stisnu usne. „Načiniš korak napred, Ninaeva, a onda korak unatrag. Sudeći po tome što Elejna nije iznenađena, očigledno je da ste joj ispričale – pošto sam ja rekla da ćutite! To znači da tačno sedmoro ljudi u Kuli zna da je danas u polazničkim odajama ubijen čovek, od čega su dvojica muškarci koji ne znaju ništa sem toga. Izuzev da treba da ćute. Ako ti naredba nadzornice polaznica nije dovoljna – što ću ispraviti ako je tako – možda ćeš poslušati naređenje Amirlin Tron. Zabranjeno vam je da o ovome razgovarate s bilo kime sem s majkom i sa mnom. Amirlin ne želi još glasina. Jesam li bila jasna?“

U odgovor na njen strogi glas začu se hor; „Da, Šerijam Sedai“ – ali Ninaeva nije završila. „Kažeš sedmoro, Šerijam Sedai. Kao i onaj ko ga je ubio, ma ko to bio. A možda su imali i pomoć prilikom ulaska u Kulu.“

„To nije tvoja briga.“ Šerijam ili sve obuhvati strogim pogledom. „Ja ću postavljati sva pitanja koja budu morala da se postave u vezi s tim čovekom. Vi ćete potpuno zaboraviti na mrtvaca. Ako li samo otkrijem da nešto drugo radite... Pa, ima i gorih stvari no što je ribanje šerpi. I nikakve izgovore neću prihvatiti. Ima li još pitanja?“

„Ne, Šerijam Sedai.“ Na Egvenino olakšanje, Ninaeva im se ovog puta pridruži. Ali joj nije bilo mnogo lakše. Šerijamin budni pogled dvostruko će im otežati potragu za Crnim ađahom. Na trenutak joj dođe da se histerično nasmeje. Ako nas Crni ađah ne uhvati, uhvatiće nas Šerijam. Izgubi želju za smehom. Ako i Šerijam nije iz Crnog ađaha. Požele da tu misao može da potisne.

Šerijam klimnu. „Dobro, onda. Pođite sa mnom.“

„Kuda?“ – upita Ninaeva, i samo tren pre no što Aes Sedai suzi oči, dodade: „Šerijam Sedai.“

„Jeste li zaboravile“, nategnutim glasom odgovori Šerijam, „da se u Kuli uvek Leči u prisustvu onih koji su nam doveli bolesne?“

Egvena pomisli kako je zaliha strpljenja nadzornice polaznica otprilike iscrpljena, ali ipak joj izlete: „Onda, ona hoće da ga Izleći!“

„Amirlin Tron lično, između ostalih, postaraće se za njega.“ Šerijamino lice beše bezizražajno kao i njen glas. „Da li si imala razloga za sumnju?“ Egvena samo odmahnu glavom. „Onda traćite život svom prijatelju kad tu samo stojite. Amirlin Tron ne sme da čeka.“ Ali uprkos tim rečima, Egvena steče utisak da se Aes Sedai nimalo ne žuri.

Šerijam ih je odvela u prolaz duboko pod Kulom, osvetljen svetiljkama na gvozdenim zidnim držačima. Malobrojna vrata kraj kojih su prošle bila su čvrsto zatvorena, neka zaključana, a neka tako vešto načinjena da bi ili Egvena primetila tek kad bi se našla tačno pred njima. Poprečni hodnici većinom nisu bih ništa više od mračnih otvora, dok je niz druge videla tek nejasni sjaj udaljenih svetiljki. Nikog drugog ne vide: tu čak ni Aes Sedai nisu često dolazile. Vazduh niti je bio hladan, niti topao, ali ona se naježila i istovremeno preznojila.