Verin je nosila Rog u Tar Valon, ali se nije sećao je li Aes Sedai znala da je on u njega dunuo. Nikad ništa nije rekla po čemu bi to zaključio. U to je bio siguran. Mislio je da je siguran.
„Ako pitaju“, sumorno reče, „nisam ga ni pipnuo. Ako znaju... Ako znaju, ja ću... Misliću o tome kada bude vreme. Nek sam spaljen, ne mogu ništa od mene da traže. Ne mogu!“
Začu tiho kucanje na vratima i ustetura se na noge, spreman da beži. Samo da je imao kuda, i da je mogao da načini više od tri koraka. ali nije imao, i nije mogao.
Vrata se otvoriše.
Žena što je ušla, sva odevena u belu svilu i srebro, zatvori vrata za sobom i nasloni se na njih. Gledala ga je najtamnijim očima koje je Met ikada video. Dah mu zastade od njene lepote. Kose crne kao noć i povezane izatkanom srebrnom trakom, stajala je graciozna kao što bi neka druga žena bila dok pleše. Skoro mu se učini da je poznaje, ali smesta odbaci tu pomisao. Niko ne bi mogao da zaboravi takvu ženu.
„Možeš da prođeš, valjda, kada se ponovo popuniš“, reče mu. „Ali za sada, možda bi mogao nešto da obučeš.“
Met je jedan trenutak samo buljio u nju; onda se iznenada seti da je nag. Sav pocrveneo, odvuče se do kreveta, ogrnu ćebetom kao plaštom, i više pade no što sede na ivicu dušeka. „Žao mi je što... Hoću da kažem da... to jest, nisam očekivao... Ja... ja...“ Duboko udahnu. „Izvinjavam se što si me ovako zatekla.“
Osećao je da i dalje crveni. Na trenutak požele da je Rand tu da ga posavetuje, šta god da je postao, ili čak i Perin. Oni su se uvek dobro slagali sa ženama. Čak i devojke koje su znale da je Rand skoro veren s Egvenom imale su običaj da pilje u njega, a za Perina kao da su mislile kako nije priglup, već nežan i privlačan. Ma koliko da se trudio, Met bi pred devojkama uvek napravio budalu od sebe. Baš kao sada.
„Ne bih te ovako posetila. Mete, da nisam bila ovde... u Beloj kuli“ –nasmešila se kao da je to ime zabavlja – „po nekom drugom poslu i veoma želela da te vidim.“ Met ponovo pocrvene i čvršće se uvi ćebetom, ali nije mu izgledalo da ga zadirkuje. Gracioznije od labuda prišla je stolu.
„Gladan si. To se i moglo očekivati, s obzirom na to kako ovde rade. Pazi da pojedeš sve što ti daju. Iznenadiće te brzina kojom ćeš se oporaviti.“
„Izvini“, krotko kaza Met, „ali, da li se mi poznajemo? Bez uvrede, ali deluješ mi... poznato.“ Pogledala ga je tako da je počeo nelagodno da se meškolji. Takva žena očekivala bi da ostane u pamćenju.
„Možda si me video“, naposletku kaza. „Negde. Zovi me Selena.“ Neznatno je nagnula glavu; činilo se da čeka da on prepozna ime.
Poigravalo mu je na ivicama pamćenja. Mislio je da ga je čuo ranije, ali nije znao ni kada ni gde. „Jesi li ti Aes Sedai, Selena?“
„Ne.“ Ta reč beše tiha, ali iznenađujuće snažna.
Sada ju je prvi put dobro osmotrio, i video više od lepote. Bila je gotovo njegove visine, vitka i, pretpostavljao je po načinu na koji se kretala, snažna. Koliko joj je godina nije bio siguran – možda je imala godinu ili dve više nego on, a možda i deset – ali koža joj je bila glatka. Ogrlica od glatkog belog kamenja i pletenog srebra slagala se sa širokim pojasom, ali nije nosila prsten Velike zmije. Nije trebalo da ga iznenadi što ga nema – nijedna Aes Sedai ne bi otvoreno rekla kako to nije – ali svejedno se iznenadio. Zračila je nekakvim samopouzdanjem, sigurnošću u svoju moć, ravnoj svakoj kraljici, i još nečim – što ju je vezivao za Aes Sedai.
„Da nisi kojim slučajem polaznica?“ Čuo je da polaznice nose belo, ali nije zaista verovao da je ona jedna od njih.
„Teško“, odgovori Selena i podrugljivo se osmehnu krajičkom usana. „Recimo samo da sam ja neko čiji se interesi poklapaju s tvojima. Ove... Aes Sedai nameravaju da te iskoriste, ali mislim da će ti se to uglavnom dopasti. I da ćeš prihvatiti. Tebe nema potrebe ubeđivati da tragaš za slavom.“
„Da me iskoristiti?“ Seti se kako je upravo to mislio, ali za Randa, da Aes Sedai nameravaju da iskoriste Randa, ne njega.
„Znala sam da će te to primamiti. Tebe pre nego ikog drugog.“
