Ponovorođeni Zmaj полностью

Odjednom i peckanje i bol uminuše, a Selena se munjevito okrete, kao da sluša nešto iza zidova. Neznatno se namršti i spusti ruku. „Ponovo ćemo razgovarati. Mete. Imam dosta toga da ti kažem. Seti se izbora pred sobom. Seti se da je mnogo onih koji bi te ubili. Samo ja mogu da ti osiguram život, i sve ono za čime tragaš, ako budeš radio kako ja kažem.“ Izašla je iz sobe tiho i graciozno kao što je i ušla.

Met uzdahnu od olakšanja. Znoj ga je probio. Svetlosti mi, ko li je ona? Možda Prijatelj Mraka. Samo što je zvučala kao da Ba’alzamona prezire koliko i Aes Sedai. Prijatelji Mraka govorili su o Ba’alzamonu kao što bi drugi o Tvorcu. A nije mu ni tražila da prećuti njenu posetu.

Jeste, ogorčeno pomisli. Oprosti, Aes Sedai, ali posetila me je neka žena. Nije bila Aes Sedai, ali mislim kako je počela da na meni koristi Jednu moč, a rekla je da nije Prijatelj Mraka, ali jeste rekla kako nameravate da me iskoristite, i da je Crni ađah u vašoj Kuli. Oh, i reče kako sam važan. Ne znam na koji način. Nemate ništa protiv da sada odem, zar ne?

Odlazak mu se činio sve boljom zamišlju. Nespretno skliznu s kreveta i ode do ormara, i dalje nesiguran na nogama i obmotan ćebetom. Čizme su mu bile ostavljene unutra, a plašt okačen na vešalicu, ispod pojasa s torbicom i nožem. Bio je to jednostavan seljački nož, širokog sečiva, ali poslužiće kao bilo koji kitnjasti bodež. Ostatak odeće – dva dobra vunena kaputa, tri para pantalona, šest lanenih košulja i veš – bio je očetkan, opran i uredno složen na police koje su zauzimale polovinu ormara. Opipa torbicu na pojasu, ali bila je ispražnjena. Sadržaj je ostavljen na jednoj polici zajedno s onim što mu je bilo u džepovima.

Odgurnu pero crvenog kopca, jedan glatki šareni oblutak čije su mu se boje svidele, svoj brijač i perorez s drškom od kosti. Naposletku odmota kožnu kesu iz zagrljaja rezervne tetive za luk. Kada je otvori, shvati da ga je u tom slučaju pamćenje predobro služilo.

„Dve srebrne marke i šačica bakrenjaka“, promrmlja. „S tim neću daleko stići.“ Nekada bi mu se to činilo kao malo bogatstvo, ali to je bilo pre no što je otišao iz Dve Reke.

Ponovo se pognu i zagleda po polici. Gde li su...? Pobojao se da su ili Aes Sedai bacile, kao što bi i njegova majka da ili je ikada našla. Gde...? Oseti nalet olakšanja. Skroz pozadi, iza kresiva i namotaja uzice za zamke i tome slično, spazi svoje dve kožne kutije za kocke.

Zazvečale su kada ili je izvukao, ali on ili svejedno otvori. Sve je bilo kao što treba da bude. Pet kockica izrezbarenih simbolima, za krune, i pet označenih tačkama. Tačkaste kockice služile su za čitav niz igara, ali najviše ljudi je igralo krune. Uz njihovu pomoć pretvoriće svoje dve marke u dovoljno novca da ode daleko od Tar Valona. Daleko i od Aes Sedai, i od Selene.

Neko zakuca na vrata i smesta ili otvori. On se munjevito okrete. Amirlin Tron i Čuvar hronika ulazile su u sobu. Prepoznao bi ili čak i da Amirlin nije nosila svoju široku prugastu ešarpu, a Čuvar jednu užu, plavu. Samo ili je jednom video, daleko od Tar Valona, ali nije mogao zaboraviti dve najmoćnije žene među Aes Sedai.

Amirlin podiže obrve kada ga vide kako stoji ogrnut ćebetom, s kesom i kockicama u rukama. „Mislim da ti to još neko vreme neće biti potrebno, sine moj“, suvo mu reče. „Vrati ili na mesto i vrati se u krevet pre no što padneš na nos.“

Oklevao je, ispravivši se, ali u tom mu trenu kolena zaklecaše. A dve Aes Sedai su ga gledale. Činilo se kao da i tamne i plave oči čitaju svaku njegovu buntovnu misao. Uradio je kako mu je rečeno, obema rukama pridržavajući ćebe oko sebe. Leže u krevet, pravo kao letva, neznajući šta drugo da radi.

„Kako se osećaš?“ – oštro upita Amirlin i dodirnu ga po čelu. Sav se naježio. Da li je uradila nešto s Jednom moći, ili se samo naježio jer ga je dotakla Aes Sedai?

„Dobro mi je“, odgovori joj. „Ma, spreman sam da pođem. Samo da se oprostim s Egvenom i Ninaevom, i neću vam više smetati. Mislim, otići ću... uh, majko.“ Činilo se da Moirainu i Verin nije baš bilo briga kako se izražava, ali ovo je, napokon, bila Amirlin Tron.

„Gluposti“, odvrati Amirlin. Okrete fotelju s visokim naslonom, primače je krevetu i sede, obrativši se Leani; „Muškarci nikada ne priznaju da su bolesni, sve dok se ne razbole toliko da ženama naprave dvostruko veći posao. A onda prebrzo tvrde da su se oporavili, što ima isti učinak.“ Čuvar okrznu Meta pogledom i klimnu. „Da, majko. Ali ovaj ovde ne može tvrditi da mu je dobro kad jedva stoji. Bar je pojeo sve s poslužavnika.“