Ponovorođeni Zmaj полностью

„Bila bih iznenađena da je ostavio dovoljno mrvica da namame vrapca. I još je gladan, osim ako se grdno ne varam.“

„Mogla bih da pošaljem nekoga po pitu, majko. Ili kolače.“

„Ne, mislim da je pojeo sve što za sada može. Neće mu ništa koristiti ako sve to povrati.“

Met se namršti. Činilo mu se da kad se razboliš postaneš istovremeno nevidljiv za žene, sem ako ti se ne obraćaju neposredno. A i tada namah postanu najmanje deset godina starije od tebe. Ninaeva, njegova majka i sestre, Amirlin Tron, sve su to radile.

„Nisam ni najmanje gladan“, izjavi. „Dobro mi je. Ako me pustite da se obučem, pokazaću vam koliko mi je dobro. Smesta ću se izgubiti odavde.“ Sada su ga obe gledale. Pročistio je grlo. „Uh... Majko.“

Amirlin frknu. „Pojeo si obrok dovoljan za petoricu, i svakog dana ćeš jesti tri ili četiri takva obroka ili ćeš umreti od gladi. Upravo si Izlečen od veze sa zlom koje je pobilo celokupno stanovništvo Aridhola. Nimalo nije oslabilo čekajući te skoro dve hiljade godina da ga pokupiš. Ubijalo te je, kao što je ubilo i njih. Ovo nije kao da si se ubo ribljom kosti u palac, dečko. I mi same gotovo smo te ubile pokušavajući da te spasemo.“

„Nisam gladan“, ostao je uporan. Stomak mu glasno zakrča otkrivši laž. „Na prvi pogled sam te pročitala“, reče Amirlin. „Smesta sam znala da bi pobegao kao preplašena ptica, samo ako bi pomislio kako neko pokušava da te zadrži. Dobro je što sam preduzela mere predostrožnosti.“

Zabrinuto ili je pogledao. „Mere predostrožnosti?“ Posmatrale su ga potpuno staloženo. Osećao se kao da su ga pogledima prikovale za krevet.

„Tvoje ime i opis na putu su do čuvara mostova“, odgovori Amirlin, „i nadzornika dokova. Neću pokušati da te zadržim u Kuli, ali nećeš otići iz Tar Valona dok ne ozdraviš. Ako budeš pokušao da se sakriješ u gradu, glad će te naposletku vratiti ovamo, a ako i ne bude tako, pronaći ćemo te pre no što izgladniš.“

„Zašto toliko želite da me zadržite ovde?“ – ljutito upita. Začu u sebi Selenin glas; žele da te iskoriste. „Šta vas je briga da li ću izgladneti ili ne? Mogu sam da se prehranjujem.“ Amirlin se kratko nasmeja. „Sa dve srebrne marke i šačicom bakrenjaka, sine moj? Morao bi biti zaista srećan s kockama da bi kupio toliku hranu koja će ti biti potrebna u narednih nekoliko dana. Mi ne Lečimo ljude samo da bismo ili pustile da protraće naš trud i umru dok im je još potrebna nega. A sem toga, možda će ti biti potrebno još Lečenja.“

„Još? Rekla si da ste me Izlečile. Šta će mi još?“

„Sine moj, mesecima si nosio taj bodež. Verujem da smo iz tebe izvukle sve njegove tragove, ali ako nam je i najmanja trunčica promakla, može se pokazati smrtonosnom. A ko zna kakvog uticaja može imati to što si ga toliko dugo držao u svom posedu? Pola godine od sada, godinu, možda ćeš želeti da je neka Aes Sedai u blizini da te ponovo Izleći.“

„Hoćeš da godinu dana ostanem ovde?“ – upita glasno i s nevericom. Leana se premesti s noge na nogu i oštro ga pogleda, ali Amirlin ostade spokojna.

„Možda ne baš toliko dugo, sine moj. ali dovoljno dugo da budemo potpuno sigurne. Svakako da i ti to želiš? Zar bi zaplovio jedrenjakom za koji ne znaš da li je čitav ili natruo?“

„Nemam iskustva s brodovima“, promrmlja Met. Moglo je biti istina. Aes Sedai nikada ne lažu, ali u njenoj priči bilo je suviše možda i ako za njegov ukus. „Dugo je vremena prošlo otkako sam otišao od kuće, majko. Moji tata i mama verovatno misle da sam mrtav.“

„Ako želiš da im napišeš pismo, postaraću se da bude poslato za Emondovo Polje.“

Met je čekao neki nastavak te rečenice, ali ona ništa više ne reče. „Hvala ti, majko.“ Izlažira kratak smeh. „Iznenađuje me što tata nije došao da me traži. On je takav čovek da bi to uradio.“ Nije bio siguran, ali učinilo mu se da je primetio sićušno oklevanje pre no što je Amirlin odgovorila.

„Jeste dolazio. Leana je razgovarala s njim.“

Čuvar smesta prihvati: „Tada nismo znale gde si, Mete. To sam mu i rekla, i otišao je pre velikih snegova. Dala sam mu nešto zlata, da se lakše vrati kući.“

„Nema sumnje“, kaza Amirlin, „da će mu biti drago da dobije vesti od tebe. A sigurno i tvojoj majci. Daj mi pismo kada ga budeš završio, i postaraću se da bude poslato.“

Rekle su mu, ali morao je da pita. A Randovog tatu nisu ni spomenuh. Možda jer misle da me ne bi bilo briga, a možda jer... Nek sam spaljen, ne znam. Ko zna, s Aes Sedai? „Putovao sam s jednim prijateljem, majko, s Random al’Torom. Sećaš li ga se? Znaš li da li je dobro? Kladim se da je i njegov tata zabrinut.“

„Koliko ja znam“, glatko odgovori Amirlin, „dečko je prilično dobro, ali ko to može da zna? Samo sam ga jednom videla, kada i tebe, u Fal Dari.“ Okrete se Čuvaru. „Možda bi mogao da pojede parčence pite, Leana. I nešto za grlo, ako će ovoliko da priča. Hoćeš li se postarati da mu donesu?“

Visoka Aes Sedai promrmlja: „Kako zapovedaš, majko“, i ode.