Ponovorođeni Zmaj полностью

Gusti redovi kopljanika pružali su se više od milje na svaku stranu ispod njega, prošarani zastavicama i barjacima varoši, gradova i manjih kuća. Sleva mu je bok štitila reka, zdesna močvara. Gledao je s padine kako se kopljanici bore protiv mase Troloka koji pokušavaju da se probiju. Bilo ili je desetostruko više od ljudi. Koplja su probadala crne troločke verižnjače, a ubojite sekire kidale ljudske redove. Vazduh beše pun vriske i urlika. Sunce je peklo s vedrog neba i vazduh se od toplote mreškao nad bojnim redovima. Strele su i dalje kao kiša padale s neprijateljske strane, ubijajući i Troloke i ljude. On je opozvao svoje strelce, ali Gospodari straha nisu marili, samo da probiju njegov red. Na grebenu ispod njega Središnja straža iščekivala je zapovest. Konji su nestrpljivo kopali kopitima. Oklop na ljudima i konjima srebrno se presijavao na suncu; ni ljudi ni životinje neće moći još dugo da izdrže vrelinu.

Moraće ili da pobede, ili da izginu. Bio je poznat kao kockar; došlo je vreme da se bace kocke. Glasom koji se pronese nad metežom izdade naređenje dok se bacao u sedlo. „Neka se pešadija spremi da propusti konjicu!“ Stegonoša je jahao odmah za njim. Barjak crvenog orla vijorio mu se nad glavom dok je njegova zapovest prenošena. Dole, kopljanici se odjednom pomeriše u stranu, sužavajući redove i otvarajući široke prolaze. Prolaze u koje Troloci nagrnuše, zverski urličući, kao crna plima smrti.

Visoko je podigao mač. „Napred Središnja stražo!“ Mamuznuo je konja i at polete niz padinu. Iza sebe je čuo grmljavinu juriša. „Napred!“ Prvi je zašao među Troloke. Mač mu se dizao i padao. Stegonoša je bio odmah za njim. „Za čast crvenog orla!“ Središnja straža grunula je u prolaze između kopljanika, mrveći plimu, potiskujući je. „Crveni orao!“ Poluljudska lica režala su na njega, čudno zakrivljeni mačevi tražili njegovu krv, ali on je prosecao put sve dublje. Pobediti ili poginuti. „Maneteren!“