Kada se Amirlin okrete k Metu, smešila se. ali joj oči behu poput plavog leda. „Postoji ponešto o čemu je suviše opasno da pričaš, možda čak i pred Leanom. Dugačak jezik ubio je više ljudi no iznenadne oluje.“
„Opasno, majko?“ Odjednom mu se usta osušiše, ali uspeo je da ne ovlaži usne.
„Sećaš li se Roga?“
„A kakav je to rog, majko?“
Ona ustade i nadvi se nad njega, tako brzo da je jedva video kad se pomerila. „Samo se ti igraj sa mnom, dečko, i uplakan ćeš tražiti svoju majku. Nemam vremena za igre, a nemaš ni ti. Sad, da – li – se – sećaš?“ Čvrsto se obmotavši ćebetom, s mukom je progutao pre no što će odgovoriti: „Sećam se, majko.“
Kao da se neznatno opustila, a Met s mučninom sleže ramenima. Osećao se kao da su mu upravo dozvolili da ili digne s glavosečinog panja.
„Dobro. To je dobro. Mete.“ Sela je ponovo, polako, posmatrajući ga sve vreme. „Znaš li da si povezan s Rogom?“ Bezglasno je ponovio „povezan“, zaprepašćeno, a ona klimnu. „Nisam ni mislila da znaš. Ti si prvi dunuo u Rog Valera nakon što je pronađen. Za tebe, prizvaće iz groba mrtve junake. Za bilo koga drugog, to je samo rog – sve dok si ti živ.“
Udahnuo je duboko. „Sve dok sam živ“, tupim glasom ponovi, a Amirlin klimnu. „Mogle ste da me pustite da umrem.“ Ona ponovo klimnu. „Onda biste mogle da ga date kome god hoćete da u njega dune, i onda bi za njega radio.“ Ponovno klimanje. „Krv i pepeo! Hoćete da ga za vas oglasim. Kada poslednja bitka dođe, nameravate da ja iz groba prizovem junake da se za vas protiv Mračnoga bore. Krv i krvavi pepeo!“
Ona osloni lakat na doručje stolice i podupre bradu šakom. Nije skidala pogled s njega. „Da li ti se više sviđa druga mogućnost?“
On se namršti, a onda se seti koja je to druga mogućnost. Ako će neko drugi da dune u Rog... „Hoćete da dunem u Rog? Onda ću da dunem u Rog. Nisam ni rekao da neću, zar ne?“
Amirlin razdraženo uzdahnu. „Podsećaš me na mog strica Huana. Taj nikad nije mogao da se smiri. I on je voleo da se kocka, i radije bi se zabavljao no radio. Poginuo je spasavajući decu iz zapaljene kuće. Nije hteo da prestane da se vraća sve dok je ijedno bilo unutra. Jesi li ti poput njega, Mete? Hoćeš li biti tu kada vatra podivlja?“
Nije mogao da je pogleda u oči. Gledao je svoje prste kako nervozno čupkaju ćebe. „Ja nisam nikakav junak. Radim ono što moram, ali nisam junak.“
„Većina onih koje zovemo junacima samo su radili ono što su morali. Pretpostavljam da će to morati da bude dovoljno. Za sada. Ni sa kim sem sa mnom ne smeš da razgovaraš o Rogu, sine moj. Niti o svojoj vezi s njim.“
Za trenutak pomisli kako je otišao predaleko. Lice joj se sledi, a pogled poput sekire pade na njega.
„Da mogu išta da učinim pa da samo nas dvoje za to znamo“, hladno mu odvrati, „to bih i učinila. Što više ljudi nešto zna, znanje se više širi, čak i uz najbolju volju. Većina sveta veruje kako je Rog Valera samo legenda, a oni koji znaju šta je zapravo veruju da tek treba da ga nađe neko od Lovaca. Ali Šajol Gul zna da je pronađen, a to znači da u najmanju ruku neki Prijatelji Mraka znaju. ali ne znaju gde je i, ako te je Svetlost obasjala, ne znaju da si ti u njega dunuo. Želiš li zaista da te Prijatelji Mraka jure? Polutani, ili drugi Nakot Senke? Oni žele Rog. To valjda znaš. Radiće podjednako dobro za Senku kao i za Svetlost. Ali da bi radio za njih, tebe moraju da zarobe ili ubiju. Želiš li da budeš u takvoj opasnosti?“
Met požele da ima još jedno ćebe, a možda i perjani jorgan. Soba iznenada postade veoma hladna. „Hoćeš li ti to da kažeš kako me Prijatelji Mraka i ovde mogu pronaći? Mislio sam da u Belu kulu ne mogu da uđu.“ Seti se šta mu je Selena rekla o Crnom ađahu, i zapita se šta bi Amirlin na to kazala.
„Dobar razlog da ostaneš, zar ne?“ Ustala je i namestila suknje. „Odmori se, sine moj. Uskoro će ti biti mnogo bolje. Odmori se.“ Tiho je zatvorila vrata za sobom.
