Ponovorođeni Zmaj полностью

„Vrlo dobro. Ali Šara može biti još složenija, dete. Točak tka naše živote da načini Šaru jednog Doba, ali i sama Doba izatkana su u Čipku doba, Veliku šaru. Ko zna da li je ovo makar deseti deo tkanja? Neki u Dobu legendi očigledno su verovali kako postoji još svetova – koje je još teže dosegnuti no svetove Putnih kamenova, ako je u to moguće poverovati – ovako raspoređenih.“ Iscrtala je još linija, tako da su s onim prvim činile rešetku. Na trenutak ili je samo gledala. „Možda Točak vremena tka od svetova još veću Šaru.“ Ispravila se i obrisala ruke. „Pa, to su samo pretpostavke. U svim tim svetovima, ma u čemu se drugome razlikovah, nekoliko stvari je konstantno. Jedna od njih je i činjenica da je Mračni u svima zatočen.“

Egvena ne izdrža, već se približi i zagleda u linije što ili je Verin iscrtala. „U svima njima? Kako je to moguće? Hoćeš li da kažeš da za svaki svet postoji po jedan Otac laži?“ Zadrhta na pomisao o toliko Mračnih.

„Ne, dete. Jedan je Tvorac, i on postoji istovremeno u svim tim svetovima. Isto tako, postoji samo jedan Mračni, takođe u svim svetovima istovremeno. Ako u jednom svetu bude oslobođen iz Tvorčevog zatvora, biće na slobodi u svim svetovima. Sve dok je zatvorenik u jednom, zatvorenik je u svima.“

„To nema smisla“, pobuni se Egvena.

„Paradoks, dete. Mračni je oličenje paradoksa i haosa, uništitelj razuma i logike, remetilac ravnoteže, razgraditelj poretka.“

Sova se iznenada bez i jednog zvuka baci u vazduh i slete na veliku belu lobanju na pohci iza Aes Sedai. Odatle zatrepta prema dvema ženama. Egvena je čim je ušla primetila ovu lobanju s njuškom i povijenim rogovima, i usput se zapitala kakav to ovan ima toliku glavu. Sada je primetila njenu zaobljenost i visoko čelo. Nije to bila ovnujska lobanja. Već troločka.

Drhtavo udahnu. „Verin Sedai, kakve veze to ima sa Snevačima? Mračni je vezan u Šajol Gulu, i ne želim ni da razmišljam o mogućnosti da pobegne.“ Ali pečati na njegovom zatvoru slabe. Čak i polaznice to sada znaju.

„Sa Snevačima? Pa, nikakve, dete. Izuzimajući činjenicu da se svi na svoj način moramo suočiti s Mračnim. On je sada zatočen, ali Šara nije bez ikakve svrhe na svet donela Randa al’Tora. Ponovorođeni Zmaj suočiće se s Gospodarem groba; to je sigurno. Naravno, ako Rand dovoljno poživi. Mračni će pokušati da poremeti Šaru, ako bude mogao. Pa, mi smo baš odlutale od teme, zar ne?“

„Oprosti, Verin Sedai, ali ako ovo“ – Egvena pokaza na linije iscrtane u prašini – „nikakve veze nema sa Snevačima, zašto si mi onda o tome pričala?“

Verin je pogleda, kao da je izvalila neku glupost. „Nikakve veze? Naravno da ima veze, dete. Suština je u tome što sem Tvorca i Mračnoga postoji i treća konstanta. Postoji svet koji leži unutar svakog od ostalih, i to istovremeno. Ili ih, možda, okružuje. Pisci iz Doba legendi zvali su ga Tel’aran’riod, ’Neviđeni svet’. Možda je ’Svet snova’ bolji prevod. Mnogi ljudi – običan svet, koji ne može ni da razmišlja o usmeravanju – ponekad u snovima na tren ugledaju Tel’aran’riod, pa čak na tren kroz njega ugledaju i te druge svetove. Pomisli na neke od neobičnih stvari koje si videla u svojim snovima. ali Snevač, dete – pravi Snevač – može da uđe u Tel’aran’riod.“

Egvena pokuša da proguta knedlu, ali grlo joj se steže. Da ude? „Ja... Mislim da ja nisam Snevač, Verin Sedai. Provere Anaije Sedai...“

Verin je preseče: „...ništa nisu utvrdile. A Anaija i dalje veruje da bi mogla biti.“

„Pretpostavljam da ću vremenom saznati jesam li ili nisam“, promumla Egvena. Svetlosti, želim da budem, zar ne? Želim da učim! Želim sve.

„Nemaš vremena za čekanje, dete. Amirlin je tebi i Ninaevi poverila veliki zadatak. Moraš posegnuti za svakom alatkom koju bi mogla da upotrebiš.“ Verin odnekud iskopa crvenu kutiju od drveta, veliku dovoljno da u njoj leže listovi papira, ali kada Aes Sedai podiže poklopac tek koliko da zavuče ruku, izvadi samo jedan kameni prsten, sav u plavim, smeđim i crvenim mrljama i prugama. Bio je prevelik da se nosi na prstu. „Evo, dete.“

Egvena premesti hartije u drugu ruku da bi uzela prsten, i razrogači oči od iznenađenja. Izgledao je kao kamen, ali na dodir je bio tvrđi od čelika i teži od olova. A njegov krug bio je izvijen. Ako bi krenula prstom duž jedne ivice, prošla bi i njegovu spoljašnjost i unutrašnjost: imao je samo jednu ivicu. Dvaput je prešla prstom duž nje, samo da se uveri u to.

„Korijanin Nedeal“, reče Verin, „imala je taj ter’angreal skoro čitavog života. Sada ćeš ga ti čuvati.“

Egvena skoro ispusti prsten. Ter’angreal? Ja treba da čuvam ter’angreal