Crne oči toplo su je odmeravale dok se ponovo klanjao, ali čim se uspravio požurio je ka vratima, lupajući čizmama po bledožutom mermernom podu. Nije primećivao sluge vatrenih pogleda usredsređenih na nju, ili se makar trudio da ih ne primećuje, premda je nekada bio prijatelj mladog čoveka. Bio je potreban samo mali dodir Prinude da Nazran postane pohlepan za poslušnošću kao i oni, da ne kažemo ubeđen kako će ponovo moći da oseti njene čari. Meko se nasmejala. Dobro, verovao je da ih je osetio; da je samo malo lepši, možda bi to bilo tako. Jasno, tada bi bio potpuno beskoristan za išta drugo. Nagnaće konje do smrti kako bi dosegao Ituralda, a ako ta poruka koju dostavlja Alsalamov bliski rođak, a navodno potiče od samog kralja uz Sivog čoveka koji pokušava da je zaustavi, ne bude zadovoljavala zapovest Velikog gospodara da se poveća metež, onda ništa drugo i ne može to učiniti, osim kobne vatre. A uz to će vrlo dobro poslužiti njenim sopstvenim ciljevima. Njenim sopstvenim ciljevima.
Grendalina ruka posegnu ka jedinom prstenu na stplu koji nije bio pečatnjak, jednostavnom zlatnom prstenu premalom za bilo koji osim njenog malog prsta. To je bilo prijatno iznenađenje, pronaći među Samaelovim stvarima angreal namenjen ženama. Prijatno iznenađenje je što je uopšte imala vremena da išta korisno pronađe uz al’Tora i onu štenad koja sebe nazivaju Aša’manima, i njihovo neprestano ulaženje i izlaženje iz Samaelovih odaja u Velikoj dvorani Saveta. Pokupili su sve ono što ona nije uzela. Opasna štenad, svi do jednog, a naročito al’Tor. Nije želela opasnost da iko poveže nju i Samaela. Da, moraće da ubrza sopstvene namere, i da se što više udalji od Samaelove propasti.
Iznenada, uspravan procep srebra pojavi se na udaljenom kraju sobe, blistav u poređenju s tapiserijama okačenim između teških pozlaćenih ogledala, a jedan kristalno čist zvuk glasno odzvoni. Iznenađena, podiže obrve.
Neko se sećao pristojnog ponašanja jednog mnogo civilizovanijeg doba, čini se. Ustajući, navukla je jednostavni zlatni prsten pored prstena s rubinima na svom najmanjem prstu, pa je kroz njega prigrlila saidar pre nego što je usmerila da stvori mrežu koja će zazvoniti u odgovor onome ko želi da otvori prolaz. Taj angreal nije baš mnogo nudio, no ipak bi se iznenadio svako ko bi mislio da poznaje njenu snagu.
Prolaz se otvorio, a dve žene u gotovo istovetnim crveno-crnim svilenim haljinama oprezno iskoračiše. Bar se Mogedijen kretala obazrivo, dok su joj tamne oči tražile moguće zamke, a šake poravnavale široku suknju; nekoliko trenutaka kasnije prolaz je iščezao, međutim, ona zadrža saidar. Razumna opreznost, premda je Mogedijen uvek bila jedna od najopreznijih. Ni Grendal nije otpustila Izvor. Mogedijenina saputnica, niska žena duge srebrnaste kose i tamnoplavih očiju, hladno je piljila oko sebe, jedva i bacivši brz pogled na Grendal. Po držanju, ličila je na Vrhovnog savetnika, primoranog da istrpi društvo običnih radnika, koji pokušava da se pretvara kako oni i ne postoje. Budalasta devojka, oponaša Pauka. Crveno i crno nije pristajalo njenom tenu, trebalo bi da nađe bolju svrhu za tako izraženo poprsje.
„Grendal, ovo je Sindejn“, reče Mogedijen. „Mi smo... pa, radimo zajedno.“ Nije se nasmejala kada je predstavila nadmenu mladu ženu, ali Grendal jeste. Lepo ime za još lepšu devojku, samo, koja li je uvrnuta sudbina navela neku majku ovog vremena da kćer nazove „poslednja mogućnost“? Sindejnino lice ostalo je hladno i smireno, ali oči su joj blesnule. Prelepa lutka izrezbarena od leda, koja je u sebi imala skrivene vatre. Izgleda da je poznavala značenje, a ono joj se nije dopadalo.
„Šta je dovelo tebe i tvoju prijateljicu, Mogedijen?“, upita Grendal. Pauk beše poslednje što je očekivala da će izgmizati iz senki. „Ne boj se da govoriš pred mojim slugama.“ Načini pokret rukom, a ono dvoje kraj vrata srušiše se na kolena, pribijajući lica o pod. Nisu se baš srušili potpuno mrtvi od njene proste zapovesti, ali kao da jesu.
„Kakve koristi imaš od njih kada uništiš sve zbog čega su zanimljivi?“, želela je da zna Sindejn, drsko prilazeći preko poda. Držala se veoma pravo, žudeći za svakom dlakom visine. „Znaš li da je Samael mrtav“?
Uz malo napora, Grendal je uspela da zadrži blag izraz lica. Pretpostavljala je da je devojka nekakva Prijateljica Mraka koju je Mogedijen pokupila da joj bude potrčko, možda plemkinja koja je mislila da se njena zvanja računaju, ali sada kada se našla tako blizu... Ta devojka je bila jača u Jednoj moći od nje same! Čak i u njenom Dobu, to je bilo retko među muškarcima, a stvarno veoma retko među ženama. U trenutku je spontano promenila nameru da porekne svaku vezu sa Samaelom.
