U trospratnoj kamenoj kući gospar Hornvel, bucmast i sedokos, i gazdarica Hornvel, malo manje okruglasta i malo manje seda, ali inače neverovatno nalik svome mužu, upotrebili su sve koji su radili na imanjima, i Merililinu sobaricu Polu, kao i sluge u zeleno-belim livrejama iz Tarezinske palate, a svi su bili zauzeti pronalaženjem smeštaja za noćenje preko dve stotine ljudi, uglavnom žena, koji su se pojavili niotkuda baš pred sumrak. Posao se odvijao iznenađujuće hitro, i pored toga što su ljudi sa imanja zastajali da pilje u bezvremena lica Aes Sedai ili ogrtače Zaštitnika u kojima su delovi ljudi naprosto nestajali, ili u neku od pripadnica Morskog naroda u njenoj šarenoj svili, s naušnicama i alkama u nosu i privescima na lancima. Srodnice su odlučile da je sada dovoljno sigurno da mogu i da se plaše i plaču, bez obzira na to šta su im Riejna i Kružok pletilja govorili; vetrotragačice su se bunile zato što su stigle toliko daleko od soli, protiv sopstvene volje, kako je glasno tvrdila Rinejla din Kalon; a plemkinje i zanatlijke koje su bile više nego voljne da pobegnu od onoga, šta god to bilo, što je ostalo pozadi, u Ebou Daru, voljne da nose sve svoje stvari na leđima, sada su se durile jer im je pokazan senik u kome će spavati.
Sve se to već odvijalo kada su Elejna i ostali stigli s crvenim suncem na zapadnoj strani, veliki potres i opšte muvanje svih oko kuće i spoljnih zgrada s krovovima od slame, ali je Alisa Tendžajl, prijatnog osmeha i nezaustavljiva poput lavine, izgleda držala sve u šaci i više od sposobnih Hornvelovih. Srodnicama, koje su samo plakale još jače posle svih Riejninih pokušaja da ih uteši, suze su se osušile kada im je Alisa nešto promrmljala i počele su da se kreću zračeći odlučnošću žena što su mnogo godina brinule o sebi u negostoljubivom svetu. Uobražene plemkinje s venčanim noževima koji su se ljuljali u okruglim prorezima njihovih čipkom obrubljenih haljina, kao i zanatlijke koje su pokazivale gotovo jednaku oholost i gotovo isto toliko od svog poprsja, iako ne u svili, zažmirkaše kada ugledaše da im Alisa prilazi, pa požuriše ka visokim ambarima noseći svoje zavežljaje i glasno objavljujući kako su oduvek smatrale da mora biti veoma zabavno spavati u senu. Čak su i vetrotragaćice, od kojih su mnoge bile važne i moćne žene Ata’an Mijera, prigušivale svoje pritužbe čim bi se Alisa našla u blizini. Što se toga ticalo, Sarijeta, koja još nije bila poprimila bezvremenost Aes Sedai, popreko je merkala Alisu i doticala svoj šal sa smeđim resama kao da samu sebe podseća da je tu. Merilila uvek smirena Merilila posmatrala je ženu kako ide za svojim poslom, a na licu joj se očitavalo istovremeno odobravanje i otvoreno zaprepašćenje.
Iskobeljavši se iz sedla pred glavnim vratima kuće, Ninaeva mrko pogleda ka Alisi, zatim namerno odmereno cimnu svoju tamnu pletenicu što druga žena nije ni primetila jer je bila predaleko pa uđe unutra krupnim koracima, skidajući svoje plave jahaće rukavice i mrmljajući sama za sebe. Posmatrajući je kako odlazi, Lan se meko zakikotao, a onda je smesta prekinuo sa smehom kada je Elejna sjahala. Svetlosti, ala su mu oči bile hladne! Zaraa Ninaevine dobrobiti nadala se da ovaj čovek može biti spasen svoje sudbine, međutim, posmatrajući te oči, nije verovala u to.
„Gde je Ispan?“, promrmljala je, pomažući Avijendi da nekako siđe. Previše je ljudi znalo da se jedna Aes Sedai Crna sestra drži kao zarobljenica, te će se ta novost proširiti imanjem poput požara na suvoj travi, ali bolje je ako ljudi oko kuće budu manje spremni.
„Adeleas i Vandena odvele su je u malu drvodeljinu kolibu, otprilike pola milje odavde“, odgovorio joj je jednako tiho. „Posred svega ovoga, sumnjam da je iko primetio ženu s vrećom preko glave. Sestre su rekle da će noćas ostati s njom.“
Elejna zadrhta. Prijateljica Mraka biće, izgleda, ponovo podvrgnuta ispitivanju kada sunce bude zašlo. Sada su bili u Andoru i zbog toga je to osećala mnogo dublje, kao da je sama izdala nalog za to.
Ubrzo se našla u bakarnoj kadi, uživajući u namirisanom sapunu i ponovo čistoj koži, smejući se i prskajući Birgitu koja se brčkala u drugoj kadi, povremeno uzvraćajući prskanje, a obe su se kikotale posmatrajući užas koji Avijenda nije uspevala sasvim da prikrije zato što je sedela u vodi koja joj je dopirala do grudi. Ona je, međutim, to smatrala veoma dobrom šalom na sopstveni račun i ispričala im je veoma nepristojnu priču o čoveku koji je završio s trnjem segade u zadnjici. Birgita na to ispriča još nepristojniju, ženi kojoj se glava zaglavila između letvi na ogradi, a od koje je Avijenda pocrvenela. Ali bile su smešne. Elejna požele da i sama zna da ispriča priču.
