„Nismo mi, moj gospodaru Zmaju“, odgovori čovek grubog lica, vođa izvidnice. „Pronašli smo je u ovakvom stanju.“ Češući vilicu kroz svoju crnu bradu, pogledom potraži Bašera, kao da traži podršku. „Tvrdila je da smo mi ubili njenu Džile. Psa ljubimca, ili mačku, ili nešto tako, rekao bih po tome kako neprekidno priča o tome. Njeno ime je Nerit. Toliko smo izvukli iz nje.“ Žena se okrenu i ponovo ga pogleda s podsmehom.
Rand uzdahnu. Ne psa ljubimca. Ne! To ime nije pripadalo listi! Ali je mogao da čuje litaniju imena koja je recitovao u svojoj glavi, i „damane Džile“ beše tu. Lijus Terin je jecao za svojom Ilijanom. Njeno ime je takođe bilo na listi. Rand je smatrao da je imala prava na to.
„Ovo je seanšanska Aes Sedai?“, iznenada upita Anaijela, naginjući se preko jabuke svog sedla, piljeći u Nerit. Nerit joj uzvrati takođe oštrim pogledom, dok su joj se oči besno širile. Rand je objasnio ono malo što je znao o sul’dam da su one pomoću ter’angreala u obliku narukvice i ogrlice upravljale ženama koje su mogle da usmeravaju, ali da same to ne mogu a na njegovo iznenađenje, visoka gospa sa sladunjavim smeškom hladno reče: „Ako je moj gospodar Zmaj sprečen, ja ću je obesiti umesto njega.“ Nerit ponovo baci oštar pogled ka njoj. Prezirno, ovog puta. Tom pogledu nije nedostajalo hrabrosti.
„Ne!“, promumla Rand. Svetlosti, na šta su sve ovi ljudi bili spremni da bi došli u njegovu milost! Ili je Anaijela bila bliža sa svojim majstorom konja nego što se to smatralo pristojnim. Čovek je bio stamen i ćelavio je i nije bio plemić; što je mnogo značilo u očima Tairenaca ali su žene imale čudan ukus po pitanju muškaraca. Znao je da je to čista istina.
„Čim budemo ponovo spremni za pokret“, rekao je Bašeru, „oslobodi one ljude dole.“ Povesti zarobljenike sa sobom kad se sprema za sledeći napad nije dolazilo u obzir, a ostaviti stotinu ljudi stotinu sada, a sigurno još kasnije ostaviti ih da prate dvokolice s namirnicama bila je opasnost koja bi mogla doneti pedeset različitih smicalica. Nisu mogli prouzrokovati nevolje ako ih ostave. Čak i oni koji su se izvukli na konjima nisu mogli preneti upozorenje brže nego što je on mogao da Putuje.
Bašer lagano slegnu ramenima; i mislio je da će možda tako biti, ali ipak je uvek postojala mala verovatnoća. Čudne stvari su se dešavale čak i bez ta’verena u blizini.
Vejramon i Anaijela otvoriše usta gotovo istovremeno, na licima im se očitavalo negodovanje, ali Rand nastavi: „Rekao sam i to je rešeno! Zadržaćemo ženu, u svakom slučaju. I svaku drugu ženu koju uhvatimo.“
„Nekmi je duša spaljena" uzviknu Vejramon. „Zašto?“ Čovek je delovao zaprepašćeno, i naterao je Bašera da iznenađeno trgne glavu. Anaijeli se usne zadovoljno izviše pre nego što je uspela da to pretvori u sladunjavi smešak za gospodara Zmaja. Očigledno, smatrala ga je premekanim da pošalje ženu sa ostalima. Predstojao im je težak hod po ovom terenu, a da se i ne pominju male zalihe. A vreme nije bilo vreme na koje biste isterali ženu.
„Imam dovoljno Aes Sedai protiv sebe i bez slanja sul’dam nazad njenim poslovima“, rekao im je. Svetlost zna da je to istina! Oni zaklimaše, mada je Vejramon bio spor; na Bašeru se videlo olakšanje, Anaijela je bila razočarana. Ali šta uraditi sa ovom ženom i ostalima koje će biti uhvaćene? Nije nameravao da pretvori Crnu kulu u zatvor. Mogli su da ih čuvaju Aijeli. Osim što bi im Mudre možda prerezale grla čim bi on okrenuo leđa. Mada, šta je sa sestrama koje je Met vodio u Kaemlin sa Elejnom? „Kada se ovo završi, predaću je nekoj Aes Sedai koju odaberem.“ Mogle bi to protumačiti kao gest dobre volje, malo meda da zasladi činjenicu da moraju prihvatiti njegovu zaštitu.
Čim je izgovorio te reči, Neritino lice mrtvački preblede i ona zavrišta punim plućima. Zavijajući bez prekida, ona se stušti niz obronak, saplićući se preko oborenog drveća, padajući i uspinjući se ponovo na noge.
„Prokletstvo! Uhvatite je!“, brecnu se Rand, a saldejska izvidnica jurnu za ženom, terajući konje preko obronka prekrivenog oborenim drvećem, ne brinući o mogućnosti lomljenja nogu i vratova. I dalje cvileći, ona je vrdala i srljala među konje, brinući još manje.
Uz blesak srebrnog svetla, u podnožju najistočnijeg prelaza otvori se prolaz. Borac u crnom kaputu protera svog konja kroz njega, poskakujući u sedlu dok je prolaz nestajao uz treptaj, pa potera životinju u galop, prema vrhu brežuljka na kojem su čekali Gedvin i Rohajd. Rand je gledao nezainteresovano. U njegovoj glavi Lijus Terin je roptao o ubijanju, ubijanju svih Aša’mana pre nego bude prekasno.
Do trenutka kada su njih trojica počeli da se penju uz obronak ka Randu, četiri Saldejca su oborila Nerit na zemlju, vezujući joj ruke i noge. Četvorica su bila neophodna, koliko ih je ona ritala i grizla, a Bašer se zabavljao nudeći opkladu u slučaju da ih ona ipak nadvlada. Anaijela je promrmljala nešto o razbijanju ženine glave. Da li je stvarno nameravala da je razbije? Rand se namršti na nju.
