Bakun ponovo promumla. Nije to bilo ništa više od odgovora kakve je dobijao i ranije. Nešto je ipak bilo pogrešno, ipak, iza u Ebou Daru, i to ne samo sa ovim damanima. Suldamane su stisnule usne poput školjki ni Krv nije ništa htela reći, naravno, ne takvima kao što je on! ali čuo je i suviše šapata. Govorkalo se da su sve damane bolesne, ili lude. Svetlosti, on nije video ni jednu jedinu da se koristila oko Ebou Dara pošto je grad bio osiguran, čak ni za pobedničko prikazivanje Nebeskih svetala, a ko je ikad čuo za nešto takvo!
„Pa, nadam se da je ona...“, započe, i bi presečen dok se raken pojavljivao, brzo prelazeći kroz istočni prolaz. Njegova velika kožna krila moćno su tukla da se vine u visine, ali odmah iznad brda iznenadno je jurnuo i isekao uzak krug, jednim vrhom krila uperenim skoro pravo nadole. Tanka crvena traka pala je zbog težine olovne lopte.
Bakun proguta kletvu. Letači su se uvek pravili važni, ali ako ovaj par povredi jednog od njegovih ljudi dostavljajući izviđački izveštaj, imaće njihove kože bez obzira s kim se morao suočiti da bi došao do njih. On ne bi želeo da se bori bez letača izviđača, ali bili su razmaženi kao neki od omiljenih kućnih ljubimaca Krvi.
Pravo poput strele traka se stropošta. Olovni teg pogodi zemlju i odskoči na greben, skoro pored visokog tankog stuba za poruke, koji je previše visok da se obori osim kada je trebalo da se pošalje poruka. Osim toga, kada bi ga ostavili dole, neko na konju bi ga uvek zgazio i polomio mu spojeve.
Bakun je išao pravo u svoj šator, ali njegov Prvi poručnik ga je već čekao s blatom umazanom trakom i tubom za poruke. Tiras je bio koščat čovek, za glavu viši od njega, s nesrećnim čuperkom brade koji mu je visio s vrha podbratka.
Izveštaj, koji je bio uvijen u tankoj metalnoj cevi, na svitku papira kroz koji je Bakun maltene mogao da gleda, bio je jednostavno ispisan. Nikada nije bio primoran da jaše rakena ili to’rakena hvaljena bila Svedost, i carica, večno nam živela, hvaljena bila! ali sumnjao je da je lako koristiti olovku u sedlu vezanom za leđa letećeg guštera. Ono što je pročitao natera ga da brzim pokretom otvori poklopac svoga malog izletničkog stola i da počne ubrzano pisati.
„Postoji sila ni na deset milja istočno odavde“, reče on Tirasu. „Pet ili šest puta brojnija od nas.“ Letači su ponekad preuveličavali, ali ne previše. Kako ih je tako mnogo prodrlo u ove planine, toliko duboko, a da nisu ranije primećeni? Video je obalu na istoku, i platio bi sopstvene pogrebne molitve pre nego što bi pokušao da se tamo iskrca. Oči mu bile spaljene, letači su se razmetali kako mogu videti buvu kako se pomera bilo gde u dometu. „Nema razloga da mislimo kako znaju da smo ovde, ali meni ne bi smetalo pojačanje.“
Tiras se nasmeja. „Daćemo im dodir naših damana, i ako nas brojno nadmaše za dvadeset puta, to će biti to.“ Njegova jedina stvarna greška bilo je preterano samopouzdanje. Iako je bio dobar vojnik.
„A ako imaju neku...Aes Sedai?“, tiho reče Bakun, teško se spotičući preko imena dok je gurao letački izveštaj nazad u cev zajedno sa svojom kratkom porukom. Nije stvarno mogao poverovati da bi iko mogao pustiti te... žene da budu slobodne.
Tirasovo lice je odavalo da se sećao priča o oružju Aes Sedai. Crvena traka je lepršala za njim dok je trčao s porukom u cevi.
Vrlo brzo su cev i traka bile zakačene na vrh stuba za poruke, dok je blagi povetarac pomerao dugu crvenu traku petnaest koraka iznad vrha brda. Raken se vinu prema stubu duž doline, raširivši krila mirna poput smrti. Iznenada se jedan od letača hitnu nadole iz svog sedla viseći naopačke! – ispod rakenovih kandži. To je Bakunu izazvalo mučninu u stomaku dok je posmatrao. Ali letačeva šaka se sklopi oko trake, jarbol se uvi, zatim se vibrirajući vrati nazad ispravljen, dok se cev s porukom istrgnula sa štipaljke, i jahač se prebaci gore dok se stvorenje u sporim krugovima penjalo uvis.
Bakun zahvalno ostavi rakena i letače van svojih misli dok je premeravao dolinu. Široka i dugačka, skoro ravna izuzevši brdo i okružena gusto pošumljenim nagibima; osim putevima koji su u njegovom vidokrugu, samo bi koza mogla da uđe. S damanama, mogao bi svakoga da sasecka u paramparčad pre nego što bi uspeo da se sastavi i da pokuša napad preko blatnjave livade. Ipak je prosledio poruku preko; ako bi neprijatelj išao pravo na njih, stigli bi pre ikakvog mogućeg pojačanja, u najboljem slučaju za tri dana. Kako li su mogli da dođu toliko daleko neprimećeni?
Propustio je poslednje bitke Sjedinjavanja za dve stotine godina, ali neke od tih pobuna nisu bile male. Dve godine borbi na Marendaleru, trideset hiljada mrtvih, i pedeset puta toliko ukrcano i prebačeno nazad, na matično kopno kao roblje. Obraćanje pažnje na upozorenja održavalo je vojnika u životu. Naredivši da se logor sruši, a svi njegovi tragovi očiste, počeo je da pomera svoje zapovedništvo ka pošumljenim padinama. Natušteni oblaci gomilali su se na istoku, dolazi još jedna od onih prokletih oluja.
