Faila i Berelajn se uspraviše u sedlima, obe ponosne koliko god je moguće, i obe su mirisale i kao da se nadaju, ali istovremeno i kao da su nesigurne. I razdražene, zato što subile nesigurne; nijednoj se to ni najmanje nije dopadalo. Seonid je bila previše udaljena da bi je omirisao, ali stisnute usne su sasvim jasno oslikavale njeno raspoloženje. Edarino naređenje da ne progovara, osim ako joj se neko obrati, očigledno ju je naljutilo. Međutim, ona je sasvim sigurno želela da on prihvati savet Mudrih; napadno je piljila u njega, kao da je pritisak njenih očiju mogao da ga okrene na onu stranu na koju je ona želela da ga pošalje. Uistinu, on je želeo da izabere nju, ali je oklevao. Stvarno, koliko se čvrsto držala ta zakletva položena Randu? Čvršće nego što bi ikada pomislio, sudeći po onome što je do sada video, međutim, koliko je mogao da veruje jednoj Aes Sedai? Dolazak Seonidine dvojice Zaštitnika dao mu je još nekoliko minuta.
Dojahali su zajedno, iako su otišli svaki za sebe, držeći se na konjima u senci drveća duž ruba litice, kako ih ne bi videli iz grada. Farn je bio Tairenac, tamnoput skoro koliko crnica, sa sedim zaliscima u talasastoj crnoj kosi, dok je Teril, Muranđanin, bio dvadeset godina mlađi, tamnocrvenkaste kose, uvijenih brkova i očiju plavljih od Edarinih, pa ipak, bili su kao izliveni iz istog kalupa, visoki, mršavi i čvrsti. Lako su sjahali, u svojim ogrtačima koji menjaju boju, pa je delovalo kao da na neki čudan način delimično nestaju, pa su podneli izveštaje Seonid, veoma upadljivo ne obraćajući pažnju na Mudre. Ni na Perina.
„Lošije je nego tamo na severu“, s gađenjem je rekao Farn. Nekoliko kapi znoja orosilo mu je čelo, ali činilo se da nijednom od njih dvojice vrućina ne smeta. „Mesno plemstvo je zatvoreno u svojim kućama, ili je u gradu, a kraljičini vojnici drže se u okviru gradskih zidina. Unutrašnjost su prepustili Prorokovim ljudima. I razbojnicima, mada se čini da ih u okolini nema mnogo. Mislim da će Alijandra biti srećna što te vidi.“
„Ološ“, frknu Teril, šibajući uzdama po dlanu. „Nikada ih nisam video više od petnaest ili dvadeset na jednom mestu, a uglavnom vuku vile i koplja za lov veprova. Odrpani poput prosjaka, eto šta su. Sposobni su da plaše seljake, to je sigurno, ali pomislili biste da će ih lordovi iskoreniti ili vešati u gomilama. Kraljica će ti poljubiti ruku zato što vidi sestru.“
Seonid zausti, a onda baci pogled na Edaru, koja klimnu glavom. Ako ni zbog čega drugog, Zelena je još više skupila usta zbog dopuštenja da progovori. Međutim, glas joj je bio mek kao puter. „Nemaš više razloga da odlažeš svoju odluku, lorde Ajbara.“ Malo je prenaglasila to zvanje, pošto je vrlo dobro znala koliko prava ima na njega. „Tvoja žena može da se pohvali uzvišenim poreklom, a Berelajn je vladarka, međutim, saladejske kuće ovde malo znače, a Majen je najmanji od svih naroda. Jedna Aes Sedai, kao izaslanica, u Alijandrinim očima nosi iza tebe težinu Bele kule.“ Pošto se, izgleda, prisetila da bi Anura mogla isto tako dobro da posluži, ona je zabrzala: „Sem toga, ja sam i ranije dolazila u Geldan, i moje je ime dobro poznato. Ne samo da će me Alijandra smesta primiti, već će i saslušati ono što imam da joj kažem.“
„Nivejrajn i ja ćemo poći s njom“, rekla je Edara, a Nivejrajn je dodala: „Postaraćemo se da ne kaže ništa što ne treba.“ Seonid glasno zaškrguta zubima, bar je to tako zazvučalo Perinu, i zamaja se ravnanjem svojih podeljenih sukanja, pažljivo oborivši pogled. Anura ispusti zvukveoma nalikgundanju, pa okrenu glavu na drugu stranu; ona sama držala se podalje od Mudrih, i nije joj se dopadalo da gleda druge sestre s njima.
Perin požele da zastenje. Ako bi poslao Zelenu, više ne bi imao koplje za leđima, međutim, Mudre su verovale Aes Sedai još manje nego on, i držale su Seonid i Masuri na kratkim povocima. Takođe je bilo i priča o nedavnim pojavljivanjima Aijela u selima. Niko od tih ljudi nikada nije ni video Aijela, no govorkanja o Aijelima koji prate Ponovorođenog Zmaja lebdela su u vazduhu, i polovina Geldana bila je sigurna da su Aijeli udaljeni tek dan ili dva, a svaka od tih priča bila je čudnija i užasnija od prethodne. Alijandra može biti suviše uplašena da ga pusti blizu ako ugleda dve Aijelke koje određuju jednoj Aes Sedai kada da poskoči. A Seonid je skakutala, bez obzira što je onoliko škrgutala zubima. Pa, nije nameravao ni da Failu dovodi u opasnost, ako nema boljeg jemstva za to kako će biti primljena od uvijenog pisma primljenog pre nekoliko meseci. Ono koplje ubode ga jače, tačno između lopatica, međutim, on nije imao drugog izbora.
„Manja družina lakše će proći kroz te kapije nego velika“, konačno je saopštio, gurajući durbin u bisage. A i manje će jezika laprdati o tome. „To znači samo ti i Anura, Berelajn. I možda lord Galen. Najverovatnije će pomisliti da je on Anurin Zaštitnik.“
