I ovako su na jedvite jade nakupili dovoljno šatora da se svi sklone od lošeg vremena. Tu se sakupilo deset septi, više od sedamdeset hiljada Šaidoa i, po njenoj proceni, skoro isto toliko gai’šaina. Svuda gde bi pogledala videla je samo uobičajene prizore, u tamnu odeću odevene Aijele kako gledaju svoja posla među u belo odevenim zatočenicima. Kovač koji radi na mehovima svoje kovačnice ispred otvorenog šatora, sa alatkama rasprostrtim po uštavljenoj bivoljoj koži, deca s prutovima teraju stada meketavih koza, trgovkinja pokazuje svoju robu u jednom otvorenom paviljonu od žutog platna, sve od zlatnih svećnjaka i srebrnih zdela do lonaca i kotlića - sve to popljačkano. Jedan vitak čovek s konjem na povocu stajao je i pričao sa sedokosom Mudrom po imenu Masalin, nesumnjivo tražeći lek za neku boljku koja muči konja, ako je sudeći po tome kako stalno pokazuje na konjski trbuh. Ništa od svega toga nije bilo povod da Somerin tako zuri.
Taman kad je Faila htela da se okrene, primetila je jednu tamnokosu Aijelku kako blene u istom pravcu kao Somerin. Kosa joj nije bila samo tamna, već crna kao gavranovo krilo, što je među Aijelima bila velika retkost. Čak i s leđa, Faila je prepoznala Alaris, još jednu Mudru. U logoru je bilo preko četiri stotine Mudrih, ali brzo je naučila da ih sve raspoznaje čim ih vidi. Pobrkati Mudru s nekom tkaljom ili grnčarkom način je da se brzo zaradi šibanje.
Možda to što je Alaris ukočeno stajala i gledala u istom smeru kao Somerin, ili to što je pustila da joj šal padne na zemlju, ništa značilo nije, samo što je odmah ispred nje Faila prepoznala još jednu Mudru, koja takođe gleda ka severu i zapadu, i udara ljude koji prođu ispred nje. To mora da je Džesain, žena koju bi zvali niskom sve i da nije Aijelka, s dugom i gustom riđom kosom, koja se toliko crvenela da naspram nje i vatra izgleda bledo, a takva joj je i narav. Masalin je pričala sa čovekom s konjem i pokazivala nešto ka toj životinji. Ona ne može da usmerava, ali tri Mudre koje mogu sve zure u istom smeru. Samo je jedan odgovor na to - primetile su da neko usmerava tamo gore, na pošumljenom grebenu iznad logora. Da neka Mudra usmerava, one se zacelo ne bi tako ukočile. Da nije neka Aes Sedai? Ili više od jedne? Najbolje da se ne nada mnogo. Prerano je.
Trznu se kada je neko tresnu po glavi i skoro ispusti kotaricu.
„Zašto stojiš tu kao panj?“, dreknu Somerin. „Vraćaj se na posao. Beži, da te ne...“
Faila smesta ode, jednom rukom držeći kotaricu da ne padne a drugom dižući skute svoje odore iz bljuzgavice i blata, krećući se što je brže mogla a da se pri tome ne oklizne i ne padne u blato. Somerin nikada nikoga ne udara i nikada ne diže glas. Ako sada radi i jedno i drugo, najbolje je smesta joj se skloniti s puta. Ponizno i poslušno.
Ponos joj je nalagao da bude hladno prkosna, da zrači tihim odbijanjem da se pokori, ali razum je na to odgovarao da je to siguran način da prouzrokuje da je čuvaju dvostruko pomnije nego sada. Šaidoi možda mokrozemske gai'šaine smatraju pripitomljenim životinjama, ali nisu baš potpuno slepi. Ako želi da pobegne, a to joj je stalno u mislima, mora ih ubediti da se pomirila s time da je bekstvo iz njenog zatočeništva nemoguće. Što pre, to bolje. Svakako pre nego što je Perin sustigne. Nikada nije ni posumnjala da je Perin ne sledi, da je nekako neće naći - ma taj čovek je u stanju da prođe glavom kroz zid ako tako nameri! Ali mora da pobegne pre toga. Ona je vojnička kći. Zna koliko ima Šaidoa i zna koliko Perin ljudi ima na raspolaganju - tako da zna da mora stići do njega pre nego što do tog sukoba dođe. Samo što je pre toga čeka sitnica koja se zove beg od Šaidoa.
Šta li su to Mudre gledale - Aes Sedai ili Mudre s Perinom? Svetlosti, nadala se da nije tako, ne još! Ali neke druge stvari trenutno su važnije, uključujući pranje rublja. Ponela je kotaricu prema ostacima grada Maldena, krivudajući kroz bujicu gai’šaina. Oni koji su izlazili iz grada nosili su po dva teška vedra na krajevima obramice, dok su se vedra onih koji su išli u grad ljuljala prazna na krajevima istih takvih motki. U logoru je mnogo ljudi, pa im je zato potrebno dosta vode, a ovako im se dopremala, vedro po vedro. Lako je bilo prepoznati gai'šaine koji su nekada bili žitelji Maldena. Ovoliko severno u Altari bili su svetle puti a ne maslinaste, a neki od njih čak su imali i plave oči - ali svi su se teturali kao omamljeni. Šaidoi su se preko noći popeli preko zidina i savladali branitelje pre nego što je većina žitelja grada uopšte i shvatila da su u opasnosti, tako da izgleda još nisu mogli da veruju u šta su im se životi pretvorili.
