Ali Faila je pogledom tragala za tačno određenim licem, nadajući se da taj neko danas neće nositi vodu. Za njom je tragala sve otkako su Šaidoi tu digli bivak, pre četiri dana. I našla ju je odmah ispred gradskih kapija, koje su bile širom otvorene i pribijene uz granitne zidine - u belo odevena žena beše viša od nje, s pljosnatom kotaricom punom hleba o boku i kapuljačom zabačenom tek toliko da se vidi pramičak tamnoriđe kose. Čijad kao da je proučavala gvožđem okovane kapije koje nisu zaštitile Malden, ali okrenula se od njih čim joj je Faila prišla. Zastale su jedna pored druge, ne gledajući se dok su se pretvarale da nameštaju kotarice. Nema nikakvog razloga da dve gai'šainke ne razgovaraju, ali ne bi smele dozvoliti da se neko seti kako su zajedno zarobljene. Na Bain i Čijad ne motri se tako pomno kao na gai'šaine koji služe Sevani, ali to bi se lako moglo promeniti ako se iko seti kako su zarobljene. Skoro svi oko njih bili su gai'šaini, i to zapadno od Zmajevog zida, ali previše ih je naučilo da se ulizuje prenoseći ogovaranja i glasine. Većina je činila sve što mora kako bi preživeli, a neki ljudi uvek pokušavaju da navuku vodu na svoju vodenicu, kakve god da su okolnosti u kojima se nalaze.
„Pobegli su prve noći kada smo ovde stigli“, promrmlja Čijad. „Bain i ja smo ih odvele do drveća i u povratku izbrisale tragove. Koliko vidim, niko nije ni shvatio da ih nema. Sa ovoliko gai'šaina, čudim se što ovi Šaidoi uopšte primećuju kad im neko pobegne.“
Faila malčice uzdahnu od olakšanja. Tri dana je prošlo. Šaidoi nisu zamenili odbegle. Malo je njih uspelo da čitav dan bude na slobodi, ali svakim danom provedenim van zatočeništva izgledi za uspeh sve se više uvećavaju, a činilo se sigurnim da će Šaido sutra ili prekosutra opet nastaviti put. Otkad su zarobili Failu, nikad se nisu tako dugo zaustavljali. Pretpostavljala je da će pokušati da se vrate do Zmajevog zida i ponovo uđu u Pustaru.
Nije bilo lako nagovoriti Lejsilu i Arelu da odu bez nje. Na kraju ih je ubedila time da mogu naći Perina i kazati mu gde je Faila, kao i da ga upozore na to koliko je Šaidoa i da mu kažu da je Faila već pripremila svoj beg i da bi bilo kakvo njegovo mešanje moglo ugroziti i taj beg i nju. Postarala se da ih u to ubedi - doduše, na neki način jeste pripremila svoje bekstvo; zapravo, imala je nekoliko planova, a jedan od njih mora da urodi plodom - ali sve do ovog trenutka bila je skoro napola ubeđena da će te žene doći do zaključka da ih njihove zakletve obavezuju da ostanu. Vodene zakletve su nekako čvršće od zaveta na vernost, ali ostavljaju veliki prostor za glupost u ime časti. Zapravo, nije znala mogu li te dve naći Perina, ali kako god bilo, sada su na slobodi i ona se mora brinuti samo zbog još dve žene. Naravno, odsustvo tri Sevanine sluškinje primetiće se veoma brzo, za svega nekoliko sati. I najbolji tragači biće odaslani da ih nađu i vrate. Faila se navikla na šume, ali znala je da se ne može meriti sa aijelskim tragačima. Za „obične“ gai'šaine koji pobegnu i budu ponovo zarobljeni život postaje veoma težak. Za Sevanine gai'šaine bolje bi bilo da poginu u pokušaju bekstva nego da ih opet uhvate. U najboljem slučaju, nikada više im se neće ukazati prilika da beže.
„Ako biste ti i Bain pošle s nama, mi ostale bismo imale bolje izglede“, tiho kaza. Reka ljudi i žena u belom koji nose vodu nastavila je da teče pored njih. Niko ih nije ni pogledao dvaput zaredom, ali u poslednje dve nedelje oprez je postao sastavni deo njene ličnosti. Svetlosti, izgledalo je kao dve godine! „Kakva je razlika u pomaganju Lejsili i Areli da stignu do šume i pomaganju nama ostalima da stignemo dalje?“ To je očaj govorio iz nje. Znala je razliku - Bain i Čijad su joj prijateljice i naučile su je aijelskim običajima u đie tohu, pa čak su je naučile i nešto malo govora znakova kojima se Device služe -tako da se ni najmanje nije iznenadila kada je Čijad malo okrenula glavu da je pogleda tim svojim sivim očima u kojima nije bilo ni trunčice gai'šainske krotkosti. A nije je bilo ni u njenom glasu, mada je i dalje pričala tiho.
„Pomagaću ti dokle mogu zato što nije ispravno da vas Šaidoi drže u zatočeništvu. Vi ne sledite đie’toh. Ja ga sledim. Ako odbacim svoju čast i svoje obaveze samo zbog toga što su tako Šaidoi učinili, onda im dopuštam da odlučuju kako ću ja delati. Nosiću belo godinu i jedan dan, a onda će me osloboditi, ili ću ja otići, ali neću odbaciti ono što sam.“ Bez reči više, Čijad se priključi bujici gai'šaina.
