Njih dve su stajale malo izvan onoga što je Faila doživljavala kao granicu između logora Šaidoa i logora gai'šaina - zarobljeničkog logora - mada dva odvojena bivaka zapravo nisu postojala. Nekoliko gai'šaina spavalo je među Šaidoima, ali ostale su čuvali u središtu logora, sem ako im neki posao nije dodeljen, ograđeni od zova slobode zidom Šaidoa. Većina muškaraca i žena koji su prolazili pored njih bili su u beloj odori gai'šaina, mada je malo tih odora bilo tako dobro izatkano kakve su bile njene. Pošto su tako mnogo ljudi morali da odenu, Šaidoi su grabili svakakve bele tkanine do kojih su mogli da dođu, pa su neki bili odeveni u grubo platno, peškire ili šatorska krila, a mnoge odore bile su kaljave ili čađave. Retko je koji gai’šain bio visok i bledook kao Aijeli. Velika većina bili su rumeni Amadičani, maslinasti Altarci i bledi Kairhijenjani, uz pokojeg putnika ili trgovca iz Ilijana, Tarabona ili nekog drugog mesta, koji su se zatekli na najgorem mogućem mestu u najgore moguće vreme. Kairhijenjani su najduže bili u zarobljeništvu i najviše su se pomirili sa stanjem u kojem se nalaze, sa izuzetkom one šačice Aijela u belom, ali svi su pognutih pogleda išli za svojim dodeljenim poslovima što su brže mogli po bljuzgavici i blatu. Od gai'šaina se očekuje da budu ponizni, poslušni i željni da prigrle i jedno i drugo. Sve manje od toga dovodilo je do bolnog podsećanja na ispravno ponašanje.
I Faila je silno želela da požuri. To što joj je na nogama bilo hladno bilo je svega mali deo razloga kojima se vodila, a želja da pere Sevanino rublje još beznačajnija. Previše ju je očiju moglo videti kako tu na otvorenom stoji i priča sa Somerin. Mada joj je lice bilo skriveno dubokom kapuljačom, široki žičani pojas od blistavih zlatnih alkica i odgovarajući uzani okovratnik govorili su da je jedna od Sevaninih slugu. Niko ih tako nije zvao - biti sluga za Aijele je ponižavajuće - ali to jesu zapravo, bar mokrozemci, samo bez plate i s manje prava i manje slobode od ikakvih slugu za koje je Faila u životu čula. Pre ili posle Sevana će otkriti da Mudre zaustavljaju njene gai'šaine da ih propituju. Sevana ima preko stotinu slugu i stalno dovodi nove, a Faila je bila sigurna da svi do jednog Mudrima prenose svaku Sevaninu reč.
To je jedna surova zamka. Sevana je okrutna gospodarica, na prilično opušten način - nikada se ne breca, retko kada je vidljivo besna, ali na najmanju grešku, na najmanji propust u ophođenju ili ponašanju, smesta sledi kazna šibanjem ili bičevanjem, a svake noći pet gai'šaina kojima je toga dana bila najmanje zadovoljna bivaju odabrani za dalje kažnjavanje, koje ponekad uključuje vezivanje sa zapušenim ustima preko noći, i to nakon batinanja, čisto da bi ostale ohrabrila. Faila nije želela ni da pomišlja na to šta bi ta žena naredila da se uradi nekoj uhodi. S druge strane, Mudre su jasno stavile do znanja da je svakome ko ne priča otvoreno o onome što je čuo, svakome ko pokuša da nešto prećuti ili da se cenka, budućnost krajnje nesigurna, s mogućim krajem u plitkom grobu. Ozlediti gai'šaina preko dozvoljene granice kršenje je đie’toha, mreže časti i obaveza koja upravlja aijelskim životima, ali izgleda da se čitav niz pravila ne odnosi na mokrozemske gai'šaine.
Pre ili posle, jedna ili druga strana tih kljusa uz tresak će se preklopiti. Sve što je i ovoliko dugo držalo te ralje rasklopljene bila je činjenica da Šaidoi svoje mokrozemske gai'šaine ne razlikuju od konja za vuču ili tovarnih životinja, mada se prema životinjama zapravo bolje ophode. Povremeno bi neki gai'šain pokušao da pobegne, ali ako se ne gleda to, samo su im davali hranu i pružali sklonište, terali ih na rad i kažnjavali ih ako posrnu. Mudre nisu očekivale da im odreknu poslušnost, a Sevana nije očekivala da je uhode ništa više nego što bi očekivale da će neki zaprežni konj odjednom zapevati. Ali pre ili posle... I to nije bila jedina zamka u koju je Faila upala.
„Mudra, nemam ništa više da kažem“, promrmlja kada Somerin ništa ne reče. Sem ako nisi udaren u glavu, ne odlaziš tek tako od jedne Mudre, ne dok ti ona ne da dozvolu. „Mudra Sevana otvoreno priča pred nama, ali malo govori.“
Visoka žena je i dalje ćutala, pa nakon jednog dugog trenutka Faila se usudi da malčice digne pogled. Somerin je zurila preko Failine glave, usta otvorenih u zatečenosti i zabezeknutosti. Mršteći se, Faila malo pomeri kotaricu na ramenu i osvrnu se, ali nije se videlo ništa što bi opravdalo Somerinin izraz lica, samo se logor prostirao, s tamnim niskim aijelskim šatorima izmešanim s visokim šiljatim šatorima, četvrtastim šatorima i svakakvim mogućim šatorima, uglavnom prljavobelim ili svetlosmeđim, ali bilo ih je i zelenih, plavih, crvenih, pa čak i prugastih. Šaidoi su otimali sve što je iole vredno, sve što se može pokazati korisnim, i nikada im se nije desilo da za sobom ostave ma šta što makar liči na šator.
