Faila se nađe toliko zatečenom da se spotače i uhvati za njegovu ruku da ne bi pala. Brzo ga pusti, posmatrajući ga ispod kapuljače. On zastade taman toliko da ona povrati ravnotežu, a onda nastavi da hoda kada i ona. Po izrazu njegovog lica reklo bi se da je on tek blago radoznao. Uprkos Nadriku, aijelski običaj je da žena bude ta koja pita, nakon što joj neki muškarac privuče pažnju. Jedan način da joj se privuče pažnja jesu darovi. Drugi način je da joj se izmami osmeh. Toliko o tome da ne voli žene. „Imam muža, Rolane, i veoma ga volim. Veoma. Ne mogu da dočekam da mu se vratim.“
„Ono što se desi dok si gai'šain ne može da ti se zamera kada skineš belo“, mirno odvrati on, „ali možda vi mokrozemci na to gledate drugačije. Svejedno, ume da bude samotno kada si gai'šain. Možda možemo ponekad da popričamo."
Čovek je hteo da je vidi kako se smeje, a ona nije znala da li da se smeje ili da plače. Upravo je izjavio kako ne namerava da odustane od pokušaja da privuče njenu pažnju na sebe. Aijelke se dive istrajnosti kod muškarca. Svejedno, ako Čijad i Bain neće, ne mogu, da joj pomognu sem u tome da stigne do šume, Rolan joj je jedina nada. Činilo joj se da bi ga mogla vremenom ubediti. Naravno da može - kolebljivi nikada ne uspevaju u svojim naumima! On je prezreni odmetnik, prihvaćen samo stoga što je Šaidoima njegovo koplje potrebno. Ali moraće da mu da razloga da bude istrajan.
„Volela bih“, oprezno reče ona. Možda malo očijukanja ipak bude potrebno, ali ne može prvo da mu kaže koliko voli svog muža, a da ga odmah potom gleda razrogačenih očiju i zadihana. Mada nema namere da ide tako daleko - nije ona tamo neka Domanka - ali možda će morati da dođe blizu toga. Zasad neće škoditi da ga malčice podseti na to kako je Sevana otuđila njegovo „pravo“. „Ali sada moram na posao i sumnjam da će Sevani biti po volji ako mesto toga pričam s tobom.“
Rolan ponovo klimnu, a Faila uzdahnu. Možda i ume da zasmeje ženu, kako tvrdi, ali ne priča previše. Moraće se potruditi oko njega ako želi da čuje bilo šta sem njoj nerazumljivih šala. Čak i uz pomoć Čijad i Bain, i dalje nije razumela aijelske šale.
Stigli su do širokog trga ispred tvrdave na severnom kraju grada, ogromne hrpe sivog kamena koja žitelje grada nije sačuvala ništa bolje od gradskih bedema. Faili se učinilo da je među gai'šainima koji vuku vodu videla gospu koja je vladala Maldenom i svime ostalim u krugu od dvadeset milja, zgodnu i dostojanstvenu sredovečnu udovicu. Kaldrmom popločani trg bio je prepun u belo odevenih muškaraca i žena s vedrima. Na istočnom kraju trga, nešto što je ličilo na deo spoljnog gradskog bedema, od sivog kamena i trideset stopa visoko, zapravo je bio zid ogromne cisterne koja se napajala iz akvedukta. Četiri pumpe, a svaku su opsluživala po dva čoveka, istakale su vodu kojom su se vedra punila, a po kaldrmi se prolivalo daleko više te vode nego što bi se ti ljudi usuđivali da dopuste, samo da znaju da je Rolan dovoljno blizu da vidi šta rade. Faila je razmišljala da pobegne puzeći kroz akvadukt, ali one nisu imale načina da bilo šta sačuvaju suvim, tako da bi gde god da izađu iz akvedukta bile mokre do gole kože i verovatnije bi se smrzle i umrle pre nego što po snegu pređu više od milju ili dve.
U gradu se još na dva mesta mogla natočiti voda, a oba su se napajala iz podzemnih kamenih tokova, ali ovde je u podnožju zida cisterne bio postavljen jedan dugi sto od crnog drveta s nogarima izrađenim u obliku lavljih šapa. To je nekada bio sto za gozbe, sa intarzijama od belokosti, ali belokost su povadili i na stolu je sada bilo nekoliko drvenih korita. Pored stola su stajala dva drvena vedra, a na jednom kraju bakarni kotao pušio se nad vatrom od izlomljenih stolica. Faila je čisto sumnjala da je Sevana naredila da se njeno rublje nosi u grad na pranje zato da bi svoje gai'šaine poštedela tegljenja vode do šatora, ali šta god da je razlog tome - bila je zahvalna. Kotarica rublja lakša je od dva vedra puna vode. Nanosala ih se dovoljno da to dobro zna. Dve kotarice bile su na stolu, ali samo je jedna žena sa zlatnim pojasom i ogrlicom radila za njim. Rukavi njene bele odore bili su zavrnuti što se više moglo, a duga tamna kosa uvezana trakom bele tkanine da ne bi padala u vodu u koritu.
Kada Alijandra vide da se Faila približava s Rolanom, ispravi se, pa obrisa gole ruke o odoru. Alijandra Marita Kigarin, kraljica Geldana, blagoslovena od Svetlosti, branilac Garenovog zida i nosilac još desetine drugih titula, bila je suzdržana žena skladnih pokreta, dostojanstvenog i otmenog držanja. Gai’šainka Alijandra i dalje je lepa, ali trajno iznurenog lica. S vlažnim mrljama na odeći i rukama namreškanim od dugog pranja, lako bi mogla proći kao neka lepuškasta pralja. Gledajući Rolana kako spušta korpu i smeši se Faili pre nego što ode i gledajući kako mu Faila odgovara na osmeh, upitno izvi obrvu.
