Pranje svile dugo traje. Voda u vedrima koju su dovlačile od pumpi bila je hladna kao led, ali vrela voda iz bakarnog kotla mlačila je ovu u koritima. Svila ne može da se pere u vreloj vodi. Potapanje ruku u korita na toj hladnoći bio je divan osećaj, ali kada se opet izvuku - hladnoća je dvaput gora. Nije bilo sapuna, bar ne dovoljno blagog, tako da su se svaka suknja i bluza morale jedna po jedna potopiti i nežno protrljati. A onda se rasprostru na ubrus, koji će nežno umotati kako bi iscedile što je više moguće vode. Potom se vlažni odevni predmet ponovo potopi u drugo korito, puno mešavine vinskog sirćeta i vode - to smanjuje ispiranje boja i pojačava sjaj svile - pa se ponovo stavlja na ubrus i umotava. Mokri ubrus se onda snažno iscedi i raširi na suncu da se osuši gde god ima prostora za to, dok se svaki komad svile okači na vodoravnu motku, obešenu u hladu paviljona podignutog od grubog platna na rubu trga, a onda rukom izgladi da ne bilo nabora. Uz malo sreće, ništa neće morati da se pegla. Obe su znale kako se o svili valja starati, ali za peglanje je potrebno iskustvo koje ni jedna ni druga nisu imale. Niko od Sevaninih gai'šaina nije umeo da pegla, čak ni Majgdin, mada je ona bila gospodska služavka i pre ulaska u Failinu službu, ali Sevana nije prihvatala izgovore. Svaki put kada odu da okače drugi komad odeće da se suši, Faila ili Alijandra su proveravale one već obešene i gladile nabore kada je to potrebno.
Faila je dolivala vrelu vodu u korito kada je Alijandra ogorčeno kazala: „Evo Aes Sedai.“
Aes Sedai je bila Galina, sa sve bezvremenim licem i zlatnim prstenom Velike zmije na ruci, ali i ona je nosila belu odoru kakvu nose gai’šaini - samo od svile debele kao tuđa vunena odeća - kao i širok i kitnjast zlatni pojas ukrašen granatima i odgovarajuću visoku uzanu ogrlicu umesto okovratnika. Bio je to nakit dostojan krunisane glave. Ona je Aes Sedai i ponekad sama na konju odlazi iz logora, ali uvek se vraća i skače čim neka Mudra mrdne prstom, što naročito važi za Teravu, s kojom često deli šator. To je nekako najčudnije. Galina zna ko je Faila, zna ko joj je muž i u kakvoj je Perin vezi s Random al’Torom i zapretila je da će to otkriti Sevani ako Faila i njene prijateljice ne ukradu nešto iz šatora u kojem spava. To je treća zamka koja ih čeka. Sevana je potpuno obuzeta Al’Torom, suludo ubeđena da će se nekako udati za njega. Ako ikako sazna za Perina, nikada neće dopustiti Faili da se dovoljno udalji i da pomisli na bekstvo. Biće vezana za kolac kao koza koja je mamac za lava.
Faila je viđala Galinu kako se ulizuje i skoro gmiže, ali ta sestra sada klizi preko trga kao kraljica koja prezire rulju oko sebe - Aes Sedai do koske. Ovde nema Mudrih da im se ulaguje. Galina je lepa, ali ni izbliza prelepa, tako da Faila nije razumela šta Terava vidi u njoj, sem ako ne oseća zadovoljstvo što vlada jednom Aes Sedai. Ali i dalje ostaje pitanje zašto ta žena ostaje tu kada Terava koristi svaku priliku da je ponižava.
Zastavši na korak od stola, Galina ih osmotri uz smešak koji bi se mogao nazvati punim prezrivog sažaljenja. „Niste daleko odmakle u svom poslu“, primeti. Nije govorila o rublju.
Na Faili je bilo da odgovori, ali Alijandra još ogorčenije nego ranije reče: „Majgdin je jutros otišla po tvoj štap od belokosti, Galina. Kada ćemo mi videti nešto od te pomoći koju si obećala?“ Pomoć prilikom bekstva bila je šargarepa koju je Galina ponudila uz štap koji se sastojao od pretnje da će razotkriti Failu. Ali zasad su videle samo štap.
„Jutros je otišla u Teravin šator?“, prošapta Galina, prebledela kao smrt.
Faili tada sinu da je sunce već krenulo da se spušta ka zapadu i srce joj bolno zakuca. Majgdin je odavno trebalo da im se pridruži.
Aes Sedai kao da se potresla više od nje. „Jutros?“, ponovi Galina, osvrćući se preko ramena. Trže se i uzviknu kada se iz gomile gai’šaina oko trga odjednom pojavi Majgdin.
Za razliku od Alijandre, zlatokosa žena je još očvrsnula otkad su ih zarobili. Nije bila ništa manje očajna, ali izgleda da je sav taj očaj pretvarala u rešenost. Oduvek se držala više kao kraljica nego kao gospina sobarica, mada se većina sobarica tako nosila, ali sada se zateturala pored njih, umrtvljenog pogleda, i zaronila obe šake u vedro s vodom i dvaput ih prinela ustima da se žedno napije, a onda nadlanicom obrisala usne.
