To što je uhvaćena u laži baš kada pokušava da sledi Egvenino uputstvo o življenju kao da je već položila Tri zakletve, nateralo je Elejnu da počne da se rečima brani, a zbog toga je pak postala gruba i otvorena. „Je li se Dijelin vratila?"
„Ne“, odgovori Birgita jednako odsečno, a Elejna uzdahnu. Dijelin je otišla iz grada nekoliko dana pre nego što se Arimilina vojska pojavila, i povela sa sobom Riejnu Korli da otvara kapije i tako joj ubrza put - a mnogo toga zavisi od njenog povratka. Od toga kakve će vesti doneti. Od toga hoće li sa sobom doneti išta sem vesti.
U suštini, veoma je jednostavno odabrati ko će biti kraljica Andora. U kraljevstvu ima preko četiri stotine plemićkih Kuća, ali samo devetnaest dovoljno snažnih da bi ih ostale sledile. Obično je svih devetnaest uz kćer-naslednicu, ili bar većina njih, ako nije očigledno nesposobna. Kuća Mantear izgubila je presto u korist Trakanda nakon što je Mordrelen umrla samo stoga što je tadašnja kćer- naslednica Tigrejna nestala a Manteari počeli da rađaju mušku decu. I zato što je Morgaza Trakand zadobila podršku trinaest Kuća. Po zakonu i običaju, da bi se neko uspeo na presto potrebna je podrška samo deset od devetnaest. Čak i pretendentkinje koje i dalje misle da one zaslužuju presto obično se povedu za ostalima, ili bar ućute i dignu ruke od svojih namera kada neka druga žena dobije podršku deset Kuća.
Bilo je dovoljno gadno kada je imala samo tri protivnice, ali sada su se Nijana i Elenija ujedinile i stale uz Arimilu Marn, koja je od njih tri imala najmanje verovatnoće da će uspeti da stupi na presto, što je značilo da ona ima dve Kuće - dve dovoljno velike da se računaju; Maderin i osamnaest drugih Kuća koje je posetila jednostavno su premale - svoju Trakand i Dijelininu Taravin naspram njihovih šest. O, Dijelin je tvrdila da će Karand, Koelan i Renšar prići Elejni, kao i Norvelin, Pendar i Tremejn, ali prve tri su htele da Dijelin stupi na presto, a poslednje tri kao da su se uspavale. Ali Dijelin joj je potpuno odana i neumorno se bori za nju. Uporno je verovala da se neke od Kuća koje su se ućutale mogu ubediti da podrže Elejnu. Naravno, Elejna nije mogla sama da im priđe, ali je zato Dijelin mogla. A stanje svega toga sada se primaklo rubu očaja. Šest Kuća podržava Arimilu i samo bi budala pomislila da ona već nije pustila pipke prema ostalima. Ili da je neke Kuće neće saslušati samo zbog toga što je njih šest već uz nju.
Iako su Kasijla i njene Gardistkinje izašle iz dvorišta, Elejna i ostale su morale da se probiju kroz gužvu. Ljudi iz Maderina su napokon sjahali, ali i dalje su se muvali unaokolo, ispuštajući halebarde iz ruku, pa ih dižući sa zemlje samo da bi im one ponovo ispale dok su pokušavali da nasred dvorišta skinu tovar s konja. Jedan od mladića jurio je pile koje je nekako pobeglo provlačio se konjima između nogu, dok je jedan smežurani starac glasno bodrio, mada baš nije bilo jasno bodri li mladića ili pile. Jedan barjaktar lica preplanulog od sunca i vetra, s najmanjim mogućim obrubom sede kose oko glave, u izbledelom crnom kaputu zategnutom preko trbuha, pokušavao je da uspostavi nekakav red uz pomoć tek neznatno mlađeg Gardiste - obojica su izgledala kao da su se vratila u redovnu službu pošto su se prethodno trajno povukli iz vojske, kao mnogi drugi ljudi - ali jedan mladić samo što nije svog čupavog konja uveo pravo u palatu, pa mu je Birgita morala narediti da se skloni s puta da bi Elejna mogla da uđe. Mladić, dečko s maljama na licu, nije mogao imati više od četrnaest godina, i zablenuo se u Birgitu kao maločas u palatu. Ona je u svojoj odeždi svakako živopisnija nego kćer-naslednica u odeći za jahanje, a on je kćer-naslednicu već video. Rejzorija ga odmahujući glavom gurnu nazad prema starom barjaktaru.
„Plameno ne znam šta da radim s njima“, progunđa Birgita kada jedna služavka u crvenoj i beloj livreji prihvati Elejnin plašt i rukavice u malom predvorju. Malom za Kraljevsku palatu. S pozlaćenim podnim lampama koje su treperavo blistale između uzanih belih stubova, bilo je upola veće od Maderinskog glavnog predvorja, mada tavanica nije bila toliko visoka. Jedna druga služavka, s belim lavom na levoj strani haljine - devojka ne mnogo starija od onog dečaka koji je pokušao da uvede konja u palatu - prinela je srebrni poslužavnik sa urezanom šarom pri rubu i na njemu visoke pehare kuvanog vina koje se pušilo, pa onda ustuknula pošto su se Avijenda i Birgita istovremeno namrštile. „Plameni dečaci samo zaspe ako ih ostavim da stražare“, nastavi Birgita mršteći se na služavku koja se i dalje povlačila. „Starci ostaju budni, ali pola njih ne može da se seti šta bi plameno trebalo da rade ako vide nekoga da se vere uz krvavi zid, a druga polovina zajedno ne bi mogla da izađe na kraj sa šest čobana i jednim psom.“ Avijenda izvi obrvu gledajući Elejnu, pa klimnu.
