Na istočnoj strani palate, sa severa i juga omeđeno dvospratnim konjušnicama od blistavo belog kamena, Kraljičino dvorište je od starine bilo namenjeno kraljičinim ličnim konjima i kočijama, tako da je Elejna oklevala da ga koristi pre nego što Lavlji presto zaista postane njen. Koraci koji vode do trona često su zamršeni kao u nekom dvorskom plesu, a čak i kad taj ples počne da liči na uličnu tuču, svejedno moraš da povlačiš korake skladno i oštro kako bi stigla do cilja. Polaganje prava na povlastice pre nego što se potvrde koštalo je neke žene njihovih prilika da vladaju. Na kraju, zaključila je da to nije toliki greh da bi ispalo da je preterano ponosna. Sem toga, Kraljičino dvorište je manjeviše malo i nema nikakvu drugu namenu. Tu ima manje ljudi koji se moraju sklanjati od otvaranja kapije. Zapravo, kada je ušla, kaldrmisano dvorište bilo je potpuno prazno, sa izuzetkom jednog jedinog konjušara u crvenom kaputu koji je stajao u zalučenom dovratku, ali on se smesta okrenuo i viknuo i još desetak konjušara pohrli iz staje kada je ona poterala Vatrenjaka van omeđenog trga. Naposletku, moguće je bilo da se vratila s pratnjom moćnih velmoža - ili su se oni samo nadali da je tako.
Kasijla povede Gardistkinje kroz kapiju, pa većini naredi da sjašu i da se pobrinu za svoje konje. Ona i njih šest ostaše u sedlima da motre ljude na nogama. Čak ni tu nije prestajala da čuva Elejnu. Naročito tu, gde se suočavala s više opasnosti nego na ma kom posedu koji je posetila. Maderinski ljudi su se muvali okolo smetajući konjušarima i vojnicima, zverajući u bele kamene balkone i stubove koji su gledali na dvorište i u tornjeve i zlatne kupole iza njega. Ovde je izgleda bilo manje hladno nego u planinama - odbijanjem da dozvoli da je hladnoća dodirne, koliko je u tom trenutku mogla da izvede, nije postigla da bude potpuno nesvesna studeni - ali dah muškaraca, žena i konja i dalje se pretvarao u jedva vidljivu izmaglicu. Nakon čistog planinskog vazduha smrad konjske balege takođe joj je bio prejak. Dobro će joj doći vrela kupka ispred razbuktale vatre. A nakon toga, moraće ponovo uroniti u pohod na presto - ali sada joj je potrebno jedno dugo kupanje.
Dvoje konjušara pritrča Vatrenjaku. Žena ga dohvati za oglav i na brzinu pade u naklon upućen Elejni, više gledajući da se postara da visoki vranac ne poigrava dok Elejna silazi iz sedla nego da se kitnjasto klanja, a muškarac se pokloni i ostade povijen, prstiju upletenih tako da Elejna osloni čizmu na njih i lakše sjaše. Ni jedno ni drugo nije se zagledalo u vidik koji se otvarao na snegom pokrivenu planinsku livadu tamo gde se obično nalazi kameni zid. Konjušari su se već navikli na kapije. Čula je da zarađuju piće po krčmama hvaleći se time koliko često vide Moć da se koristi i prepričavajući šta su sve navodno videli da se pomoću Moći radi. Elejna je mogla samo da zamisli kako te priče zvuče dok stignu da Arimile. Baš joj je prijala pomisao na Arimilu kako grize nokte.
Taman što je spustila nogu na kaldrmu, kad se oko nje stvori zid Gardistkinja s grimiznim šeširima na glavama, belih perjanica zadevenih preko širokih oboda i sa čipkom opšivenim grimiznim ešarpama izvezenim belim lavom, preko blistavih oklopnih prsnika. Kasijla je tek tada ostatak Elejnine pratnje povela u konjušnicu. Njihove zamenice bile su jednako oprezne i gledale na sve strane, držeći šake nad balčacima, osim Deni, široke žene mirnog lica koja je nosila dugu palicu s mesinganim zakivcima. Bilo ih je samo devet -
