Raskršće sumraka полностью

To je imalo svrhu kada su svakog dana dolazila izaslanstva trgovaca da podnose molbe ili da joj odaju poštovanje, naročito kada je reč o strancima koji se nadaju da nevolje u Andoru neće uticati na njihov posao. Stara izreka da onaj ko u vlasti drži Kaemlin drži i Andor nikada nije bila zaista istinita, a što se trgovaca tiče, njeni izgledi da zaista stupi na presto umanjili su se s dolaskom Arimiline vojske pred kapije. Umeju oni da broje Kuće sa obe strane jednako lako kao što umeju da broje pare. Čak su i andorski trgovci sada izbegavali Kraljevsku palatu, držeći se podalje od Unutrašnjeg grada što su češće mogli, kako niko ne bi pomislio da su došli u palatu, a bankari su dolazili zakrabuljeni i u neobeleženim kočijama. Koliko je znala, niko joj nije želeo zlo i svakako niko nije želeo da je razbesni, ali nisu želeli ni Arimilu da razbesne, svakako ne sada. Svejedno, bankari ipak dolaze, a za sada nije čula da je ijedan trgovac podneo neku molbu Arimili. To bi bio prvi znak da je izgubila.

Oblačenje haljine trajalo je dvostruko duže nego što je trebalo, pošto je Esanda dopustila Sefani da pomaže Elejni. Devojka je čitavo vreme teško disala, još nesviknuta da oblači nekog drugog i sva u strahu da će nešto pogrešiti dok je Esanda gleda. Elejna je pretpostavljala da se više plaši da pogreši pred njom, nego pred svojom gospodaricom. Stamena devojka je od strepnje postala nespretna, zbog nespretnosti sporija, a sporost je donosila još više brige da će pogrešiti, tako da je krajnji učinak bio da se kretala daleko sporije nego što je to krhka starica ikada mogla. Ali Elejna se naposletku ipak nađe kako sedi naspram Avijende, dok joj Esanda kroz kovrdže provlači češalj od belokosti. Što se Esande tiče, pustiti devojke da navuku košulju Elejni preko glave ili da joj zakopčaju dugmad jeste jedno, ali dopustiti mogućnost da joj koja od njih umrsi kosu - sasvim drugo.

Ali pre nego što joj je češalj prošao dve desetine puta kroz kosu, u dovratku se pojavi Birgita. Esanda frknu, a Elejna zamisli kako joj se mršti iza leđa. Esanda je digla ruke i pustila da Birgita bude prisutna za vreme kupanja, koliko god nevoljno; ali odaja za presvlačenje je svetinja.

Za divno čudo, Birgita čak ne uputi ni molećivi pogled služavki kada vide njeno neodobravanje. Obično se suzdržavala da Esandu ne pritiska ni palac više od onog što je Elejna tražila. „Elejna, Dijelin se vratila. Dovela je društvo. Visoka sedišta Manteara, Hevina, Gilijarda i Nordena." Iz nekog razloga, kroz vezu se osećala zbunjenost i razdraženost.

Bez obzira na glavobolju koju su delile, Elejni je došlo da skače od sreće. I skočila bi, samo da joj Esandin češalj nije bio u kosi. Četiri! Nikada nije očekivala da će Dijelin toliko postići. Nadala se i molila se, ali nikada to nije očekivala, svakako ne za jednu kratku nedelju. Zapravo, bila je ubeđena da će se Dijelin vratiti praznih ruku. Četiri Kuće su značile da je ravnopravna sa Arimilom. Teško joj je padala pomisao da je „ravnopravna" s tom glupačom, ali istina je istina. Mantear, Hevin, Gilijard i Norđen. Zašto ne Kandred? To je peta Kuća kojoj je Dijelin trebalo da priđe. Ne. Ima još četiri Kuće uz sebe i neće kidati živce zbog toga što joj jedna nedostaje.

„Birgita, zabavljaj ih u svečanoj primaćoj sobi dok ne dođem.“ Mala primaća soba bila je dovoljna za Zaidu - nadala se da gospa od talasa nije primetila uvredu - ali za četiri Visoka sedišta potrebno je nešto više. „I zamoli domaćicu da pripremi odaje.“ Odaje. Svetlosti! Moraće požurivati Ata’an Mijere da izađu iz svojih odaja, kako bi se dobilo prostora. Dok one ne odu, u većini kreveta u kojima ne spavaju po dvoje, spavaju po troje. „Esanda, rekla bih zelenu svilenu haljinu sa safirima. I safire za moju kosu. Krupne safire.“ Birgita ode i dalje se osećajući zbunjeno i uznemireno. Zašto? Nije valjda pomislila da bi trebalo da pusti Dijelin da je čeka samo zbog Zaide? O, Svetlosti, sada se ona zbunila zato što se Birgita osećala zbunjeno; ako dopusti da se taj osećaj hrani samim sobom, obe će završiti s vrtoglavicom! Dok su se vrata zatvarala, Esanda je išla prema najbližem ormarom sa osmehom koji bi se mogao nazvati pobedničkim.

Gledajući Avijendu, koja je mahnula Naris đa se skloni sa svojim češljem i preklapala tamnosivu maramu kako bi vezala kosu, Elejna se nasmeši sebi u bradu. Potrebno joj je nešto da je izbaci iz te petlje. „Avijenda, možda bi i ti trebalo da samo još jednom nosiš svilu i dragulje“, kaza joj blago zadirkujućim glasom. „Naravno, Dijelin neće smetati kako si obučena, ali ostali nisu navikli na Aijele. Možda pomisle da mi je u gostima neka konjušarka.“ Mislila je da se našali - jedna drugu stalno zadirkuju zbog odeće, a Dijelin Avijendu gleda popreko šta god da ova obuče - ali njena sestra se svejedno namršti na ormare poređane uza zid, pa klimnu i spusti maramu na jastučić pored sebe. „Samo da bih ostavila pravi utisak na ta Visoka sedišta. Nemoj misliti da ću to stalno raditi. Ovo ti činim uslugu.“