Raskršće sumraka полностью

„A šta će tog berberina sprečiti da pobegne čim se nađe van tla... ovaj... grada?“, razdraženo htede da čuje Birgita, pa se uskorača napred nazad ispred vatre, s rukama sklopljenim iza leđa. „Ako se da u beg, Arauni će potplatiti nekog drugog, a ti ćeš tog nekog morati da iznova otkrivaš. Svetlosti, Arimila mora da je čula za kapije skoro čim je stigla pred zidine, a Skelit to mora da zna.“ Nije bila razdražena zbog pomisli da će Skelit pobeći, ili ne samo zbog toga. Plaćenici misle da su unajmljeni kako bi zaustavljali vojnike, ali spremni su da za nekoliko srebrnjaka dopuste jednom ili dvojici da se noću provuku kroz kapije bilo u jednom bilo u drugom smeru. Po njihovom gledištu, jedan ili dvojica ne mogu da naprave nikakvo zlo. Birgita nije volela da je podsećaju na to.

„Pohlepa će ga sprečiti, moja gospo“, spokojno odgovori gazdarica Harfor. „Pomisao da će dobijati zlato i od gospe Elejne i od gospe Nijane nema koga ne bi naterala da izgubi dah. Istini za volju, gospa Arimila zacelo je već čula za kapije, ali tako su Skelitovi razlozi da lično ode u njihov logor samo uverljiviji."

„A ako je ta njegova pohlepa dovoljno velika da on pokuša da namakne još više zlata tako što će po treći put okrenuti ćurak?“, upita Dijelin. „On bi mogao napraviti velike... nezgodacije, gazdarice Harfor.“

Rinin glas postade malčice oštriji. Ona nikada ne bi prekoračila svoje granice, ali nije volela da je iko smatra nemarnom. „Moja gospo, gospa Nijana bi naredila da ga zakopaju ispod najbližeg smeta, a postarala sam se da on toga bude svestan. Kao što sam sigurna da znate, ona nikada nije bila strpljiva. U svakom slučaju, vesti koje smo dobili iz njihovih logora veoma su šture, najblaže rečeno, a on možda vidi nešto što bismo mi hteli da znamo.“

„Ako Skelit bude mogao da nam kaže u kojem će logoru biti Arimila, Elenija i Nijana - i kada - svojim rukama ću dati zlato“, namerno reče Elejna. Elenija i Nijana ostale su bliske Arimili, ili ih je ona već nekako zadržala uz sebe, a Arimila je znatno manje strpljiva od Nijane i znatno manje spremna da prihvati kako ma šta može uspešno raditi bez njenog prisustva. Polovina svakoga dana odlazila joj je na jahanje od logora do logora, a nikada nije spavala dve noći zaredom na istom mestu, koliko su svi mogli da otkriju. „To je jedino što on o tim bivacima može da nam kaže, a da mene zanima.“ Rina nagnu glavu. „Kako kažeš, milostiva. Postaraću se za to.“ Prečesto je pokušavala da neke stvari ne govori ispred Norija, ali nije davala ni znaka da je čula ikakav prekor. Naravno, Elejna baš i nije bila uverena da bi uopšte bila sigurna da tu ženu otvoreno prekori u javnosti. I da to učini, gazdarica Harfor bi nastavila da vrši svoje dužnosti po propisu i svakako bi nastavila da lovi uhode - i to s nesmanjenom revnošću - ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je vređa njihovo prisustvo u palati, ali Elejna bi možda svakoga dana upadala u desetak sitnih nezgoda, svakoga dana bi se zbog desetak malih nelagodnosti osećala bedno - a ništa od svega toga ne bi mogla da pripiše neposredno domaćici. Moramo da pratimo korake u tom plesu jednako kao što naše sluge čine, jednom joj je kazala majka. Možeš ti da unajmljuješ nove sluge i da sve svoje vreme provodiš ohučavajući ih i trpeći dok ne nauče, samo da bi se opet zatekla na početku - ili možeš da prihvatiš i da poštuješ pravila, kao što oni čine, pa da živiš udobno i koristiš svoje vreme da vladaš.

„Hvala ti, gazdarice Harfor“, kaza na kraju i u odgovor primi još jedan tačno odmeren naklon. Rina Harfor je još jedna koja zna koliko vredi. „Gazda Nori?“

Čapljasti čovek se lecnu i prestade da se mršti na Rinu. Nekako je on kapije smatrao svojima, a smatrao je i da se njima ne treba igrati. „Da, moja gospo. Naravno.“ Glas mu je zvučao jednolično i memljivo. „Verujem da te je gospa Birgita već obavestila o trgovačkim karavanima iz Ilijana i Tira. Verujem da je to njen... ovaj... njen običaj kada se vratiš u grad.“ Oči mu samo na tren prekorno pogledaše Birgitu. On nikada ne bi ni pomislio da Elejnu i najmanje uznemiri, pa makar ona i vikala na njega, ali to je čovek koji živi po svojim pravilima i, na izvestan blag način, mrzi što mu je Birgita preotela priliku da nabraja koliko je kola, bačvi i buradi stiglo. On baš voli brojeve. Elejna je bar pretpostavljala da je to njegovo osećanje blago. Činilo se da gazda Norijeva glava nije preterano usijana.

„Jeste“, odgovorila mu je uz samo naznaku izvinjavanja, da ga ne bi postidela. „Bojim se da će nas neke pripadnice Morskog naroda napustiti. Od sutra ćemo na raspolaganju imati polovinu trenutnog broja onih što mogu đa otvaraju kapije.“