Raskršće sumraka полностью

Elejna... potisnu... čistu srdžbu koja buknu u njoj. Nije to bila njena srdžba, ništa više nego što je bila besna na Dijelin ili na Birgitu zbog prosutog vina. To je Birgitin gnev. Nije ona htela da ošamari Randa. Dobro, jeste, ali to sad nije bitno. Svetlosti, i Konejl je gledao Birgitu? „Avijenda, oni su Visoka sedišta svojih Kuća. Niko u njihovim Kućama ne bi mi zahvalio da se prema njima ponašam kao da su nešto manje - daleko od toga. Ljudi koji jašu u njihovo ime boriće se da ih sačuvaju u životu, ali ti ljudi jašu za Perivala, Branleta, Konejl i Katalin, a ne za mene. Zato što oni jesu Visoka sedišta.“ Avijenda se namršti i prekrsti ruke kao da se obmotava šalom, ali klimnu. Oštro i nevoljno - među Aijelima niko ne dobija takav uticaj bez godina provedenih u sticanju iskustva i blagoslova Mudrih - ali klimnu.

„Birgita, moraćeš da sarađuješ s njima, kao kapetan-general s Visokim sedištima. Ne mora da znači da bi ih sede kose učinile mudrijim, a svakako ne lakšim za saradnju. I dalje bi imali svoja mišljenja, a s godinama iskustva koje bi tim stavovima davale težinu, verovatnije je da bi bili deset puta sigurniji da bolje od tebe znaju šta valja činiti. Ili od mene.“ Silno se trudila da joj glas ne bude oštar i Birgita je nesumnjivo to osetila. Ako ništa drugo, lavina gneva kroz vezu odjednom se smanjila. Samo se prigušila, ne i nestala - Birgita je volela da je muškarci gledaju, bar kada ona to želi, ali veoma nije volela da joj neko kaže kako pokušava da im privuče pažnju - ali svejedno, dobro je znala koliko je po njih obe opasno da dozvoli da se njihova osećanja razulare.

Dijelin je pila vino u malim gutljajima, i dalje gledajući Birgitu. Svega šaka ljudi zna istinu koju Birgita očajnički želi da sakrije, a Dijelin nije među njima, ali Birgita dovoljno često nije pazila šta priča da je starija žena postala ubeđena kako se iza Birgitinih plavih očiju krije neka tajna. Svetlost samo zna šta bi pomislila kada bi tu zagonetku razrešila. I ovako su njih dve kao ulje i voda. U stanju su da se raspravljaju i o tome šta je gore, a šta dole, a vala i o svemu ostalom. Ovoga puta, Dijelin je očigledno mislila da je ubedljivo pobedila.

„Možda i jeste tako, Dijelin“, oglasi se Elejna, „bilo bi mi daleko draže da si dovela njihove savetnike. Učinjeno je šta je učinjeno, ali Branlet me naročito muči. Ako me Gilijardovi optuže da sam ga otela, stvari će postati gore nego što već jesu, a ne bolje.“

Dijelin samo odmahnu. „Ne znaš ti Gilijarde, zar ne? Koliko se međusobno svađaju, možda pre leta i ne primete da dečaka nema, a ako i primete, niko se neće buniti protiv onoga što je učinio. Niko od njih neće biti voljan da prizna da je bio prezauzet raspravljanjem oko toga ko će mu biti staratelj da je zaboravio da ga drži na oku. Drugo, niko od njih neće hteti da prizna kako ih pre toga niko ništa nije pitao. U svakom slučaju, Gilijardi će pre podržati Zaidu nego Marne, a Araune ili Sarande ne vole ništa više.“

„Nadam se da si u pravu, Dijelin, jer ćeš ti biti zadužena da se nosiš s besnim Gilijardima, ako se budu pojavili. A kad već savetuješ to troje, možeš i da držiš Konejla na oku da ne uradi nešto potpuno sumanuto.“

Uprkos onome što je malopre rekla, Dijelin se malčice lecnu na prvi predlog. Na drugi uzdahnu.

Birgita se grohotom nasmeja. „Ako te bude mučio, pozajmiću ti čakšire i čizme, pa možeš da se prošetaš za njega.“

„Gospo Birgita“, promrmlja Dijelin u svoj pehar, „neke žene mogu da nateraju ribu da grize mahanjem prsta, druge moraju da razvlače mamac po čitavoj bari.“ Avijenda se na to zasmeja, ali Birgitin bes opet poče da kulja kroz vezu.

Talas hladnog vazduha ulete u prostoriju kada se vrata otvoriše i Rejzorija uđe, pa stade mirno. „Moja gospo Elejna, stigli su domaćica i glavni pisar“, obznani. Glas je na kraju izdade kada oseti raspoloženje u sobi.

I slepa koza bi osetila koliko je Dijelin bila samozadovoljna, kao mačka sa slaninom, Birgita se mrštila i na nju i na Avijendu, a Avijenda je baš tada rešila da se seti da Birgita jeste Birgita Srebroluka, zbog čega je sada spustila pogled posramljena kao da se smejala nekoj Mudroj. Elejna je ponekad priželjkivala da se njene prijateljice slažu kao ona i Avijenda, ali one ipak umeju da budu kao rogovi u vreći, a Elejna je pretpostavljala da od stvarnih ljudi ništa drugo ne može ni da očekuje. Savršenstvo je za knjige i zabavljačke priče.

„Uvedi ih“, kaza Rejzoriji. „I ne prekidaj nas ako grad nije pod napadom. Ako nije reč o nečemu bitnom', ispravi se. Žene koje izdaju takva naređenja uvek u pričama navlače nedaću na sebe. Ponekad je u pričama naravoučenije, ako ga potražiš.