Sad, ovaj izvanredno koristan susret s Nijanom toliko ju je razvedrio da se nasmešila Džani i obećala joj hrpu novih haljina kada uđu u Kaemlin - što je iz te ženice punačkih obraza smesta izmamilo pristojno zahvalan osmeh. Elenija svojoj sobarici uvek kupuje nove haljine kada se oseća baš dobro, a sve i jedna haljina koju joj je kupila pristajala bi nekoj uspešnoj trgovkinji. To je samo jedan od načina da se obezbedi odanost i poverljivost, a Džani je dvadeset godina bila i odana i od poverenja.
Sunce se već pretvorilo u crveni rub iznad krošanja, pa je došlo vreme da nađe Arimilu kako bi joj ova rekla gde će noćas spavati. Svetlost dala da to bude pristojan ležaj u nekom toplom šatoru koji nije previše zadimljen, s pristojnom večerom. Trenutno više od toga ne može da traži. Ali čak joj ni to nije poremetilo raspoloženje. Ne samo da je klimala skupinama muškaraca i žena pored kojih su prolazili, već im se i smešila. Jednom umalo da im nije mahnula. Stvari idu nabolje nakon podosta vremena. Nijana ne samo da je uklonjena kao suparnica za presto, već je i sputana i potčinjena, ili kao da jeste, a to će možda - hoće - biti dovoljno da joj dovede gospu Karind i lorda Lira. Ima onih koji će prihvatiti
Ključ je svakako u odabiru pravog trenutka, ili će sva prednost završiti u Arimilinim rukama, ali Elenija je već videla sebe na Lavljem prestolju, s Visokim sedištima kako kleče pred njom da joj se zavetuju na vernost. Već je ona napravila spisak koja Visoka sedišta valja zameniti. Niko ko joj se suprotstavio ne sme ostati da joj kasnije pravi nevolje. Za to će se pobrinuti niz nesrečnih slučajeva. Šteta što ona ne može da odlučuje o tome ko će ih zameniti, ali nezgode umeju da se dešavaju s neverovatnom učestalošću.
Njene srećne misli raspršio je jedan žgoljavi starac koji se iznenada pojavio pored nje na zdepastom zelenku, očiju grozničavih na sve slabijem svetlu. Iz nekog razloga, Nasin je u svoju retku sedu kosu zatakao grančice jele. Zbog toga je izgledalo kao da se verao po drveću, a crveni svileni kaput i plašt bili su mu toliko izvezeni cvećem jarkih boja da su ličili na ilijanske tepihe. Izgledao je besmisleno. Ali takođe je bio Visoko sedište pojedinačno najmoćnije Kuće u Andoru - i potpuno lud. „Elenija, moje drago blago“, zameketa on, a pljuvačka mu se razlete iz usta, „ti si melem za moje oči. Naspram tebe je med ustajao a ruže su neugledne."
I ne razmišljajući o tome šta radi, Elenija žurno zauzda Zorovetra i povuče ga udesno, stavljajući tako Džaninu smeđu kobilu između sebe i njega. „Nasine, ja
Ta naredba u reći i pokretu bila je upućena njenim oružnicima, koji su spustili ruke na balčake i streljali Nasina pogledom. Njega je sledilo tridesetak ili četrdesetak ljudi s mačem i zvezdom, znamenjima Kuće Kajren, koji neće oklevati da saseku svakoga za koga pomisle da predstavlja pretnju njihovom Visokom sedištu. Neki su već napola isukali sečiva. Naravno, nju neće povrediti. Nasin bi ih obesio sve do poslednjeg da ona makar modricu zadobije. Svetlosti, nije znala da li da se zbog toga smeje ili da plače.
„Da li se ti to i dalje plašiš onog balavog vola, Džarida?“, zatraži Nasin da čuje, terajući svog ata da je sledi. „On nema nikakvog prava da ti i dalje dosađuje. Bolji čovek je pobedio - i on bi to trebalo da prizna. Izazvaću ga!“ Jedna šaka, očigledno koščata - videlo se to čak i kroz pripijenu crvenu rukavicu - trapavo se lati mača koji on verovatno nije isukao za poslednjih dvadeset godina. „Saseći ću ga kao pseto zato što te je uplašio!"
