Noć je pritisla Kaemlin okrutnom studeni koju su oštri vetrovi još dublje pribijali uz grad. Tu i tamo je svetlost, blistajući iz nekog prozora na spratu, govorila da ima ljudi koji su još budni, ali većina kapaka bila je namaknuta na prozore, a tanka mesečeva oštrica nisko na nebu kao da je samo naglašavala teško breme tame. Čak je i sneg povrh krovova i nagomilan pred zgradama, gde je utekao od dnevnog saobraćaja, bio senovit i siv. Usamljeni čovek zabrađen od glave do pete u tamni plašt, koračajući kroz smrznutu bljuzgavicu levo od kaldrme, jednako se lako odazivao i na Devid Henlon i na Doilen Melar; njemu je ime značilo taman koliko kaput, a čovek kaput menja kad god mu je to potrebno. Koliko godina ima da ih je nosio čitav niz. Da je po njegovom, sada bi mu noge bile dignute na stolicu ispred razbuktale vatre u Kraljevskoj palati, s peharom u ruci, ibrikom rakije pored sebe i voljnom devojčurom na kolenu, ali ne pita se on već neko drugi. Bar su u Novom gradu ulice čistije. Ne bi se baš moglo reći da su dobre, pošto su prekrivene tim zaleđenim blatom zbog kojeg se neoprezan korak lako može završiti padom, ali tu je manje verovatno da će se čizme izmaći ispod čoveka negoli na strmijim padinama Unutrašnjeg grada. Sem toga, odgovarala mu je noćašnja tama.
Malo je ljudi bilo na ulicama kada je izašao, a kako je noč odmicala, bivalo ih je sve manje. Pametni ljudi ne izlaze kada padne mrak. Povremeno bi se neke nejasne prilike pojavile u tamnijim senkama, ali pošto bi nakratko posmatrale Henlona, zamakle bi za ulične uglove ispred njega ili bi se povukle u uličice, pokušavajući da priguše psovke dok se probijaju kroz sneg koji sunčevi zraci verovatno nisu ni dotakli. On nije širok, a tek je neznatno viši od prošeka, a plastom je sakrivao mač i oklopni prsnik, ali džeparoši i razbojnici motre na slabosti ili kolebljivost, a on se kretao očigledno samouvereno i ne plašeći se vrebača u tami. Da ima taj stav pomagao mu je i dugi bodež prikriven u desnoj šaci, koja je bila uvučena u verižnu rukavicu.
Pazio je zbog uličnih straža koje se sastoje od gardista, ali nije očekivao da će naleteti na neku od njih. Da su gardisti u blizini, batinaši i džeparoši bi tražili plen negde drugde. Naravno, on neke preterano radoznale gardiste može oterati jednom rečju, ali nije želeo nikakve posmatrače i nikakva pitanja u vezi s tim zašto je toliko daleko od palate - i to peške. Na tren je zastao kada su se dve debelo zabrađene žene pojavile na jednoj raskrsnici podalje od njega, ali one nastaviše dalje i ne gledajući u njegovom smeru, a on uzdahnu od olakšanja. Malo je žena spremno da u to doba noći izađe na ulicu bez muškarca s mačem ili motkom da im pravi društvo. Bez obzira na to što im nije video lica, bio je spreman da se opkladi u šaku zlatnika naspram crvljive jabuke da su te dve Aes Sedai. Ili neke od onih čudnih žena što su zauzele većinu soba u palati.
Namrštio se kada se setio te gomile, a između plećki ga je zasvrbelo kao da ga je tu oprljio rukohvat kopriva. Šta god da se u palati dešava, on se od toga ježi. Dovoljno su bile gadne one žene iz Morskog naroda, i to ne samo zato što se onako zavodnički njišu dok hodaju, a onda potegnu nož na čoveka. Nije čak ni pomišljao da neku potapše po zadnjici nakon što je shvatio da se one i Aes Sedai merkaju kao nepoznate mačke u kutiji. A ove iz Morskog naroda očigledno su, koliko god to bilo nemoguće, veće mačke. Ove druge su na neki način još gore. Ma šta glasine govorile, on zna kako Aes Sedai izgledaju - i to ne uključuje bore. A opet, neke od njih mogu da usmeravaju i muči ga krajnje uznemirujući osećaj da zapravo sve one to mogu. Što nema nikakvog smisla. Možda pripadnice Morskog naroda imaju nekakvu neobičnu poštedu, ali što se tiče tih Srodnica, kako ih je Falion nazvala, svi znaju da se Aes Sedai pojavi pre nego što tri žene koje mogu da usmeravaju, a nisu Aes Sedai, sednu za isti sto i stignu da ispiju ibrik vina; ona im kaže da se raziđu i da se više nikada u životu ne obrate jedna drugoj. A još će se postarati da tako bude. Jednostavno je tako. Ali eno sada tih žena u palati, preko stotinu njih, kako održavaju sastanke i šetaju se pored Aes Sedai a da se pri tom jedne na druge i ne mršte, a kamoli nešto više. Bar je tako bilo do danas. Mada, šta god ih je nateralo da se skupe jedna uz drugu kao prestravljene kokoške, Aes Sedai su takođe bile pod uticajem toga. Što se njega tiče, previše je tu neobičnosti. Kada Aes Sedai krenu da se ponašaju čudno, vreme je da čovek pripazi na sopstvenu kožu.
On opsova i prenu se iz premišljanja. Čovek i noću mora da pazi na svoju kožu, a sanjarenjem se to ne čini. Sva sreća pa nije stao, pa čak ni usporio hod. Nakon još nekoliko koraka, tanko se nasmešio i palcem opipao oštricu bodeža. Vetar je uzdahnuo niz ulicu i stao, zazviždao preko krovova pa stao, a u kratkim trenucima tišine između tih naleta severca on je jasno čuo slabašnu škripu čizama koje su počele da ga prate ubrzo pošto je izašao iz palate.
